MMF poboljšao prognozu rasta crnogorske ekonomije: Ove godine tri odsto, naredne 2,8 odsto
Međunarodni monetarni fond (MMF) poboljšao je prognoze ekonomskog rasta Crne Gore za ovu i narednu godinu. Prema oktobarskom izvještaju te institucije, crnogorska ekonomija trebalo bi da poraste tri odsto u ovoj i 2,8 odsto u 2027. godini, što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na projekcije iz aprila.
U najnovijem izvještaju Regionalni ekonomski izgledi za Evropu, MMF je procjenu rasta crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu povećao sa aprilskih 2,8 na tri odsto, odnosno za 0,2 procentna poena.
Prognoza za 2027. povećana je sa 2,7 na 2,8 odsto, dok je očekivani rast za 2028. smanjen sa 3,2 na tri odsto.
Prema podacima MMF-a, crnogorska ekonomija je 2025. godine ostvarila rast od 2,7 odsto, što znači da Fond za ovu godinu očekuje blago ubrzanje privredne aktivnosti, a zatim njeno usporavanje u 2027.
Albanija i Sjeverna Makedonija ispred Crne Gore
Prema oktobarskim projekcijama MMF-a, Crna Gora će ove godine imati nižu stopu ekonomskog rasta od četiri ekonomije Zapadnog Balkana.
Najveći rast, od po 3,5 odsto, predviđen je za Albaniju, Kosovo i Sjevernu Makedoniju. Slijedi Srbija, za koju MMF očekuje rast od 3,3 odsto, dok je prognoza za Crnu Goru tri odsto.
Najsporiji rast u regionu očekuje se u Bosni i Hercegovini, 2,3 odsto.
Za 2027. MMF predviđa da će Srbija ostvariti najveći rast, od četiri odsto, zatim Kosovo 3,6 odsto, dok bi ekonomije Albanije i Sjeverne Makedonije trebalo da porastu po 3,2 odsto. Crnoj Gori se prognozira rast od 2,8 odsto, a Bosni i Hercegovini 2,6 odsto.
| Zemlja | 2026. | 2027. | 2028. |
|---|---|---|---|
| Albanija | 3,5% | 3,2% | 3,2% |
| Bosna i Hercegovina | 2,3% | 2,6% | 3,0% |
| Kosovo | 3,5% | 3,6% | 4,0% |
| Crna Gora | 3,0% | 2,8% | 3,0% |
| Sjeverna Makedonija | 3,5% | 3,2% | 3,0% |
| Srbija | 3,3% | 4,0% | 3,5% |
Inflacija u Crnoj Gori veća nego što se očekivalo u aprilu
Iako je poboljšao prognoze privrednog rasta, MMF je istovremeno povećao očekivanja kada je riječ o inflaciji u Crnoj Gori.
Prema oktobarskom izvještaju, inflacija bi ove godine trebalo da iznosi 3,5 odsto, umjesto 3,2 odsto, koliko je Fond očekivao u aprilu.
Za 2027. sada se predviđa inflacija od 3,3 odsto, dok je aprilska prognoza iznosila 2,9 odsto.
U 2028. MMF očekuje usporavanje inflacije u Crnoj Gori na 2,3 odsto.
| Godina | Oktobarska prognoza | Aprilska prognoza | Promjena |
|---|---|---|---|
| 2026. | 3,5% | 3,2% | +0,3 p. p. |
| 2027. | 3,3% | 2,9% | +0,4 p. p. |
| 2028. | 2,3% | 2,3% | 0,0 p. p. |
Među zemljama Zapadnog Balkana, najveća inflacija ove godine očekuje se na Kosovu, 6,8 odsto, zatim u Bosni i Hercegovini, pet odsto, i Sjevernoj Makedoniji, četiri odsto.
Za Albaniju je prognozirana inflacija od 3,2 odsto, a za Srbiju 3,1 odsto.
Evropa nastavlja da raste sporo, najveći rizik cijene energije
U izvještaju pod nazivom Izbor rasta: Reforme za inovacije, širenje poslovanja i otpornost, MMF upozorava da evropska ekonomija nastavlja da raste sporim tempom, uprkos tome što je do sada pokazala određenu otpornost na nepovoljne spoljne šokove.
Fond za Evropu u cjelini predviđa rast od 1,5 odsto u 2026. i 1,6 odsto u 2027. godini, dok bi bi grupa naprednih evropskih ekonomija trebalo da poraste 1,4 i 1,3 odsto.
MMF navodi da su rast cijena energenata, posljedice rata na Bliskom istoku, trgovinske barijere i geopolitička neizvjesnost među glavnim rizicima za evropsku privredu.
U zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope očekuje se usporavanje rasta sa 2,4 odsto u 2025. na 2,2 odsto u 2026, prije oporavka na 2,4 odsto 2027.
Fond upozorava i da rast zarada koji nadmašuje produktivnost, uz jačanje konkurencije na međunarodnim tržištima i slabije investicije, dodatno opterećuje konkurentnost dijela evropskih ekonomija.
MMF: Članstvo u EU može znatno povećati prihode zemalja Zapadnog Balkana
Poseban dio izvještaja posvećen je ekonomijama Zapadnog Balkana i Moldavije, za koje MMF ocjenjuje da pristupanje Evropskoj uniji predstavlja veliku razvojnu priliku.
Prema analizi Fonda, iskustva prethodnih proširenja EU i ekonomski modeli pokazuju da bi nivoi prihoda mogli biti približno 30 odsto veći u roku od deset godina nakon pristupanja, pod uslovom sprovođenja ambicioznih reformi.
Poboljšanje produktivnosti činilo bi oko dvije trećine ukupnog povećanja prihoda.
MMF naglašava da samo članstvo nije dovoljno za ostvarivanje tih koristi.
Neophodne su reforme usmjerene na jačanje institucija, unapređenje upravljanja, razvoj tržišta rada, povećanje konkurencije i podsticanje inovacija.
Posebno se ističe važnost efikasnog korišćenja evropskih fondova i dublje integracije u jedinstveno tržište EU.
MMF ističe da reforme, koje se međusobno dopunjuju i jačaju, mogu omogućiti da uspješno pristupanje Evropskoj uniji donese trajno povećanje produktivnosti, veće investicije i bolje rezultate na tržištu rada. Koristi bi, kako se dodaje, mogle biti još veće ukoliko EU nastavi da produbljuje integraciju jedinstvenog tržišta.
“Veća, bolje integrisana i produktivnija Evropska unija može donijeti koristi svim državama članicama. U međuvremenu, donosioci odluka trebalo bi pažljivo da upravljaju rizicima tranzicionog perioda, jačanjem fiskalnih institucija, obezbjeđivanjem kvaliteta javnih investicija i unapređenjem nadzora nad finansijskim sektorom, kako bi se očuvala finansijska stabilnost”, navodi se u izvještaju MMF-a.