Šefovi zarađuju 614 puta više od radnika, a plate im rastu dvostruko brže

Dok rast plata zaposlenih tokom šest godina nije uspio da isprati ni rast troškova života, primanja čelnih ljudi kompanija porasla su više od 40 odsto.

Izvršni direktori (CEO) 100 velikih američkih kompanija sa najnižim platama zaposlenih prošle godine su u prosjeku zarađivali 614 puta više od svojih radnika, pokazuje nova analiza Instituta za političke studije (IPS).

Izvještaj je obuhvatio 100 kompanija iz indeksa S&P 500 sa najnižom medijalnom platom. Prosječna naknada njihovih izvršnih direktora u 2025. dostigla je 17,5 miliona dolara, dok je medijalna godišnja plata zaposlenih iznosila svega 36.571 dolar.

Razlika se posljednjih godina dodatno povećala. Od 2019. do 2025. primanja direktora porasla su 41,4 odsto, dok su plate radnika povećane 20,7 odsto. Inflacija je u istom periodu dostigla 25,9 odsto, što znači da rast plata zaposlenih nije uspio da isprati ni rast cijena.

Odnos primanja direktora i zaposlenih u tih 100 kompanija od 2019. povećan je 8,4 odsto.

Kao da „žive na drugoj planeti“

Bogatstvo najmanje 36 milijardera povezano je sa kompanijama obuhvaćenim analizom. Među njima su članovi porodice Volton (Walton), vlasnici Volmarta (Walmart), osnivač Amazona Džef Bezos (Jeff Bezos) i Mekenzi Skot (MacKenzie Scott), kao i suosnivači Carvanea, Erni Garsija Drugi (Ernie Garcia II) i Erni Garsija Treći (Ernie Garcia III).

„To je veliki problem za društvo – imamo tako ekstremne razlike“, upozorava Sara Anderson (Sarah Anderson), glavna autorka izvještaja i direktorka projekta Global Economy pri IPS-u.

Prema njenim riječima, čelnici kompanija praktično žive na „drugoj ekonomskoj planeti“ u odnosu na svoje zaposlene, zbog čega teško mogu da razumiju finansijske probleme sa kojima se radnici svakodnevno suočavaju.

Izvještaj dodatno upozorava da mnogi slabije plaćeni zaposleni zavise od državnih programa poput Medicaida i SNAP-a, koji obezbjeđuje pomoć za kupovinu hrane.

Istovremeno, analiziranih 100 kompanija zajedno angažuje 1.282 registrovana federalna lobista.

Otkup sopstvenih akcija

Posebnu pažnju IPS posvećuje otkupu sopstvenih akcija, kojim kompanije smanjuju broj akcija na tržištu i često povećavaju vrijednost preostalih.

Posmatranih 100 kompanija samo je 2025. godine na otkup sopstvenih akcija potrošilo 108,6 milijardi dolara, u odnosu na 105 milijardi godinu ranije. Od 2019. do 2025. ukupna potrošnja dostigla je čak 718 milijardi dolara.

Najviše je potrošio Volmart, 8,1 milijardu dolara. IPS procjenjuje da je kompanija tim iznosom svakom od svojih 2,1 milion zaposlenih teoretski mogla da isplati bonus od 3.851 dolar.

Razlika između vrha kompanije i zaposlenih posebno je izražena upravo u Volmartu. Njegov tadašnji izvršni direktor Dag Mekmilon (Doug McMillon) 2025. godine primio je 29,2 miliona dolara, odnosno 958 puta više od medijalne godišnje plate zaposlenih, koja je iznosila 30.520 dolara.

Oporezivanje velikih razlika u platama

Autori izvještaja smatraju da bi jaz mogao da bude smanjen poreskim i regulatornim mjerama.

Među predlozima je veće oporezivanje kompanija u kojima izvršni direktor prima više od 50 puta veću naknadu od medijalnog zaposlenog, kao i povećanje poreza na otkup sopstvenih akcija.

Predlaže se i korišćenje državnih ugovora i subvencija kao poluge kojom bi se kompanijama koje posluju sa državom moglo ograničiti takvo otkupljivanje akcija.