Nije stvar u plati: Finansijska sigurnost zavisi od neto bogatstva

Veća zarada može djelovati kao rješenje za finansijski stres i anksioznost. Međutim, novi podaci pokazuju da samo povećanje prihoda možda ne pomaže mnogo.

Novo istraživanje investicione aplikacije Acorns, sprovedeno među 1.875 odraslih osoba u SAD-u, pokazalo je da se finansijska anksioznost ne smanjuje značajno kako prihodi rastu. Ono što je, prema rezultatima ankete, ispitanicima pomagalo da se osjećaju mirnije jeste veće neto bogatstvo, koje se dobija kada se od imovine domaćinstva oduzmu njegove obaveze, piše CNBC.

Nešto više od polovine ispitanika (51%) koji zarađuju manje od 20.000 dolara godišnje izjavilo je da osjećaju finansijsku anksioznost, dok je isto navelo 46% onih koji godišnje zarađuju između 60.000 i 80.000 dolara, pokazalo je istraživanje Acornsa.

Među Amerikancima sa negativnim neto bogatstvom, odnosno onima koji imaju više dugova nego imovine, 65% je prijavilo finansijsku anksioznost. Isto je reklo 43% onih koji nemaju ni dugove ni imovinu, kao i 47% ispitanika čije se neto bogatstvo kreće između 75.000 i 250.000 dolara.

„Kada govorimo o nižem neto bogatstvu, zapravo govorimo o tome koliko novca doslovno imate i iz čega biste potencijalno mogli da povučete sredstva ako bi vam zaista zatrebala“, kaže finansijska terapeutkinja Ejdža Evans (Aja Evans). „Ako imate niže neto bogatstvo, možda nemate mnogo izvora iz kojih biste mogli da obezbijedite potreban novac, a to zaista može povećati finansijsku anksioznost.“

Kako neto bogatstvo utiče na finansijski stres

Rezultati istraživanja nude dodatni uvid u rasprostranjeni finansijski stres i anksioznost sa kojima se Amerikanci suočavaju.

Kako ukupna inflacija počinje da nadmašuje rast plata, mnogi potrošači se oslanjaju na kreditne kartice i kredite kako bi pokrili troškove, dok sve veći broj zaposlenih poseže za svojom penzionom štednjom kako bi došao do gotovine, pokazuju nedavni podaci Fidelityja.

Veći prihod može pomoći pojedincima da izbjegnu neke od tih poteza, ali ne mora nužno smanjiti njihov nivo stresa. Razlog za to mogu biti veliki dugovi i mjesečne obaveze koje ih opterećuju, ili strah da visoka plata može nestati bez mnogo upozorenja u slučaju otkaza, kaže Evans.

„Više se radi o vašem ličnom osjećaju sigurnosti, ličnom osjećaju bezbjednosti i pitanju: ‘Mogu li da se pobrinem za sebe ili svoju porodicu ako se nešto katastrofalno desi mojim finansijama?’ Odatle dolazi finansijska anksioznost“, kaže ona.

Erika Režur (Erika Rasure), glavna savjetnica za finansijsku dobrobit u kompaniji za finansijski wellness i konsolidaciju dugova Beyond Finance, saglasna je s tim i dodaje: „Kada se nađete u takvim situacijama, često, iz moje perspektive, gubite kognitivni prostor potreban za donošenje jasnih finansijskih odluka.“

Kada su „emotivni teret novca“ i ukupno mentalno zdravlje isprepleteni, kaže Režur, težina nečega poput duga „pratiće vas u snu, u odnosima, na poslu i u fizičkom zdravlju – od toga ne možete pobjeći“.

Finansijska anksioznost može pogoditi svakoga, bez obzira na neto bogatstvo ili prihode

Čak i pojedinci sa visokim prihodima ili značajnim neto bogatstvom mogu osjećati finansijsku anksioznost.

Oko 43% Amerikanaca čije se neto bogatstvo kreće između 500.000 i 800.000 dolara, kao i 24% onih sa neto bogatstvom od 800.000 dolara ili više, prijavilo je finansijsku anksioznost, pokazalo je istraživanje Acornsa. Među onima koji zarađuju 150.000 dolara godišnje ili više, isto je reklo 26% ispitanika.

To je veoma uobičajeno, kaže Evans, naročito kada se faktori poput rata koji traje, strahova u vezi sa vještačkom inteligencijom, prijetnje otkazima i rasta cijena dešavaju istovremeno. Ipak, to ne znači da bi pojedinci trebalo da donose drastične odluke u vezi sa svojim novcem.

„Molim vas, nemojte donositi finansijske odluke niti premještati novac kada ste pod stresom ili u krizi“, dodaje Evans. „Takve odluke biće kratkovide, a to nije dobro ni za vas ni za vaše finansije.“

„Postoje stvari koje ne možete kontrolisati, i to je u redu, ali šta možete kontrolisati u ovom trenutku?“, kaže Režur. „Dozvolite sebi da se ponovo saberete, prizemljite i pregrupišete, pa da finansijske odluke, kakve god one bile, donosite iz jasnoće, a ne iz straha.“