Zbog rata sa Iranom Evropska unija gubi oko 500 miliona eura dnevno

Evropa gubi gotovo 500 miliona eura dnevno jer sukob na Bliskom istoku povećava troškove fosilnih goriva, rekla je danas predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), dok nestabilnost u Persijskom zalivu i dalje potresa globalna energetska tržišta.

„Za samo 60 dana sukoba, naš račun za uvoz fosilnih goriva porastao je za više od 27 milijardi eura, bez ijedne dodatne molekule energije“, rekla je ona u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Vol strit džurnal (Wall Street Journal) je u utorak izvijestio da je američki predsjednik Donald Tramp naložio saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana, strategiju usmjerenu na pritisak na ekonomiju Teherana ograničavanjem pomorskog saobraćaja ka njegovim lukama i iz njih.

Takav pristup nosi rizik dodatnih poremećaja u snabdijevanju naftom i gasom kroz Hormuški moreuz, kroz koji prolazi četvrtina globalne trgovine naftom, kao i značajne količine prirodnog gasa i đubriva.

Smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva

Fon der Lajen je sukob opisala kao dodatni dokaz da Evropska unija mora ubrzano raditi na smanjenju zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva i brže elektrifikovati svoju ekonomiju.

„Naš put je jasan. Moramo smanjiti pretjeranu zavisnost od uvoznih fosilnih goriva i povećati sopstvenu, pristupačnu i čistu proizvodnju energije. Od obnovljivih izvora do nuklearne energije, uz puno poštovanje tehnološke neutralnosti“, rekla je.

Dodala je da će Komisija do ljeta predstaviti Akcioni plan za elektrifikaciju, uključujući „ambiciozan“ cilj na nivou EU.

Prema nacrtu dnevnog reda Komisije u koji je Politiko (Politico) imao uvid, plan se sada očekuje 10. juna, zajedno sa širom strategijom jačanja energetske bezbjednosti.

Modernizacija infrastrukture

Predsjednica Komisije ponovo je pozvala na ubrzanje rada na paketu o elektroenergetskoj mreži, odnosno Grids Package, o kojem trenutno pregovaraju zakonodavci i vlade EU, a koji ima za cilj modernizaciju infrastrukture kako bi mogla da izdrži veći udio obnovljivih izvora i rastuću potražnju za električnom energijom.

Takođe je pozvala na bolju koordinaciju u upravljanju zalihama dizela i avionskog goriva, oslobađanju naftnih rezervi i proizvodnji u rafinerijama, što su mjere koje su dio šireg odgovora Brisela na energetsku krizu, koji je Komisija predstavila prošle sedmice.