Gas, politika i interesi: Šta BiH dobija, a šta rizikuje sporazumom s Hrvatskom

Sporazum o Južnoj gasnoj interkonekciji između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, potpisan u Dubrovniku uz prisustvo međunarodnih partnera, predstavljen je kao strateški energetski iskorak. Međutim, paralelne izjave stručnjaka i investitora otkrivaju duboko podijeljene poglede na to šta ovaj projekat zaista znači – od pitanja suvereniteta i cijene energenata, do uloge domaćih kompanija i dugoročne usklađenosti sa evropskim politikama.

U prvom planu su politički akteri poput predsjedavajuće Savjeta ministara BiH Borjane Krišto i premijera Hrvatske Andreja Plenkovića, ali ključne rasprave vode se između stručne zajednice i investitora.

BiH od subjekta do objekta

Profesor Hazim Bašić, koji je govorio za N1, smatra da je suština problema u promjeni pozicije Bosne i Hercegovine u projektu.

„Ako govorimo o diverzifikaciji energenata BiH, Južna interkonekcija je svakako dobrodošla, ali u onom svom prvobitnom formatu koji podrazumijeva da je BiH, odnosno Federacija BiH, subjekat u procesu. Nakon što su čak dva zakona pala i promijenjena, mi prestajemo biti subjekat i postajemo objekat geopolitičkih regionalnih procesa«, kazao je.

Posebno problematizuje izbacivanje državnog operatera BH Gas, kao i da se aktuelni model ne poklapa sa strateškim dokumentima.

Hrvatski model naspram BH rješenja

Bašić naglašava razliku u pristupu dvije države.

„Možda je najbolji primjer činjenice da je Hrvatska ozbiljna država i da poštuje ono što je potpisala kao članica EU – to da je tražila da se iz sporazuma izbaci privatna kompanija i to je dokaz njihove državnosti. Za razliku od njih, mi smo ne samo u zakon, nego i u sam sporazum ubacili privatnu kompaniju”, naveo je,

Sporazum, kako kaže, više liči na okvir nego na konačno rješenje.

„Dakle, gradićemo Južnu interkonekciju pod određenim uslovima.”

Ključni uslov odnosi se na dugoročne obaveze kupovine gasa.

„Dakle, neke minimalne količine mi moramo garantovati da ćemo nabavljati, bez obzira na to hoćemo li ih uspjeti prodati.”

Skupa energija i upitna isplativost

Bašić upozorava na realne posljedice po tržište i građane.

„BiH je u cjelosti izuzetno mali potrošač gasa. Dakle, u ukupnoj priči o energetici u BiH gas čini tri odsto i to je jako mali procenat.”

Zbog toga se projekat proširuje na elektrane.

„I vjerovatno je iz tog razloga investitor prvobitnu priču o samo gasovodu proširio na ove tri ili četiri, u ugovoru se spominju, gasne elektrocentrale, da bi naprosto brže vratio investiciju.”

Ključna poruka je upozoravajuća.

„U prevodu, dobićemo gas koji će zacijelo, zbog tehnologije njegovog dobijanja i transporta – treba ga napraviti da bude tečan pa kasnije ga ponovo gasifikovati – biti barem tri puta skuplji nego sada.”

„I sada zamislite koliko će biti skuplja struja koja će biti proizvedena na tom gasu.”

Investitor: Država ne snosi trošak, sistem se širi

Direktor Amer Bekan iz AAFS Infrastructure and Energy nudi drugačiju perspektivu i naglašava da projekat ne opterećuje budžet, niti Vlada Federacije daje bilo kakve garancije.

Ističe i podršku međunarodnih partnera.

„Mi smo, evo, uz partnerstvo Ambasade SAD u Bosni i Hercegovini, Ambasade SAD u Hrvatskoj, uz podršku Stejt dipartmenta i Ministarstva energetike Amerike, došli do tog rezultata.”

Objašnjava i ekonomsku logiku projekta.

„Sve to je povećalo cijelu investiciju sa tim gasnim elektranama, da bismo sami sebi stvorili potrošača.”

Uloga BH Gasa i Energoinvesta

Za razliku od tvrdnji o potpunom izbacivanju državnih firmi, Bekan za N1 tvrdi da one ostaju dio sistema.

„Ta konfuzija koja se unosi cijelo vrijeme da je on, BH Gas, izbačen. On jeste uklonjen iz zakona, zamijenjen za našu kompaniju, ali BH Gas je i dalje kompanija koja ostaje.”

Precizira i njihovu buduću ulogu.

„Oni će raditi gasifikaciju drugih djelova Bosne i Hercegovine, recimo prema Krajini, možda prema Goraždu.”

Za Energoinvest kaže da će mu biti prepušten uvoz.

„Znači, sve državne kompanije ostaju u procesu. Mi ne želimo nikoga da ugasimo, nego da proširimo poslovanje i povećamo promet.”

EU strategija i problem tržišta

Bašić upozorava da projekat nije usklađen sa evropskim pravcem.

„Taj potez je nemoguć jer EU u okviru svoje energetske strategije napušta gas i smatra ga tranzitnim. Dakle, do 2050. godine, i možda uz produženje rokova, BiH treba da napusti gas”, naveo je.

Dodatni problem vidi u tržišnoj konkurentnosti.

„Ta električna energija, proizvedena na takav način, na bazi fosilnih goriva, neće biti konkurentna na evropskom tržištu.”

Diverzifikacija ili nova zavisnost

Na kraju, profesor daje jasan zaključak.

„Da ja odgovorim umjesto Amera Bekana, sada dobijamo zavisnost od mnogo skupljeg LNG gasa koji dobijamo preko Hrvatske iz Amerike ili zalivskih zemalja, dakle nijesmo dobili diverzifikaciju.”

Dok investitor tvrdi da projekat donosi sigurnost i alternativu u trenutku kada Evropa odustaje od ruskog gasa, stručnjaci upozoravaju da bi BiH mogla ući u dugoročnu obavezu sa ograničenim benefitima.

Između politike i ekonomije

Ostaje otvoreno pitanje da li je Južna interkonekcija strateški potez ili rezultat političkog pritiska i kompromisa.

„I ne treba nasijedati kako su se brzo dogovorili i kako su sve institucije u BiH pristale za ovu realizaciju, jer nije to rezultat nikakve unutrašnje sloge i ovaj dogovor je po svojoj dominantnoj realizaciji zapravo rezultat pritiska”, kaže Bašić.

U tom raskoraku između optimizma investitora i skepticizma struke leži i suština dileme: da li BiH ovim projektom gradi energetsku sigurnost ili otvara novo poglavlje zavisnosti i ekonomskog rizika.