Zaboravite na Ilonove data centre u svemiru, ovaj startap želi da ih postavi na moru

Među velikim budućim poslovnim poduhvatima koje Ilon Mask (Elon Musk) predstavlja investitorima u kompaniji SpaceX, koja je nedavno izašla na berzu, nalazi se i plan za postavljanje centara podataka u svemiru, odnosno mreže satelita na solarni pogon koje bi obrađivale podatke u orbiti i zatim ih slale nazad na Zemlju.

Kao investiciona priča, ideja ima svu jednostavnost i privlačnost po kojoj je Mask poznat. To je tip naučnofantastičnog koncepta u stilu njegove čuvene izjave:

„Želim da umrem na Marsu, samo ne pri udaru.“ Vrijeme za takvu ideju je posebno pogodno: potražnja za vještačkom inteligencijom eksplozivno raste, dok zemaljski centri podataka postaju sve nepoželjniji u mnogim zajednicama zbog većih računa za energiju, buke, zagađenja i relativno malih lokalnih ekonomskih koristi.

SpaceX se nada da će početi sa lansiranjem orbitalnih centara podataka 2028, iako u dokumentaciji za izlazak na berzu nisu navedene procjene troškova takvog sistema. Dokument ipak sadrži upozorenje koje se u finansijskim izvještajima ističe kao važan rizik: plan podrazumijeva „značajnu tehničku složenost, neprovjerene tehnologije ili tehnologije koje još ne postoje ili zahtijevaju značajan napredak“, te postoji mogućnost da takvi projekti nikada ne postanu komercijalno isplativi.

Advokati kompanije SpaceX su to naveli kao upozorenje. Ilon Mask bi vjerovatno mogao da tu rečenicu okači na zid u predvorju firme.

Ali ako je cilj jednostavno da se centri podataka izmjeste sa kopna i rade po nižoj cijeni, postoji mnogo bolja opcija: okean. On je daleko od poreskih obveznika, sporova oko urbanističkih planova i iznenadne pojave ogromnih tehnoloških kompleksa u komšiluku. Takođe može da obezbijedi ekološki prihvatljiv izvor energije i jeftin način hlađenja masivnih centara podataka.

„Ono što radimo je potpuno ludo“

Upravo tu svoju priliku vidi kompanija Panthalassa. Ovaj startap iz Portlanda u saveznoj državi Oregon, koji podržavaju Piter Til (Peter Thiel) i više investicionih fondova iz Silicijumske doline, proveo je posljednju deceniju razvijajući plutajuće centre podataka koji sami proizvode električnu energiju koristeći talase otvorenog okeana, dok se hlade hladnom morskom vodom.

Kompanija očekuje da njene prve komercijalne jedinice budu operativne 2027. Dakle, godinu dana prije nego što SpaceX planira da počne sa postavljanjem računarskih satelita u orbitu, uz sva upozorenja navedena u dokumentima za investitore.

„Ono što radimo je potpuno ludo“, rekao je za Forbes izvršni direktor i suosnivač Gart Šeldon-Kolson (Garth Sheldon-Coulson). „Mi smo prva kompanija koja ide usred okeana da bi ovo uradila.“

Prototip čvora Ocean-2, koji Panthalassa (na grčkom „sve more“) testira od prošle godine uz obalu savezne države Vašington, više liči na industrijski morski objekat nego na centar podataka. Sastoji se od čeličnog tornja visokog oko 70 metara, potopljenog ispod površine, sa velikom sfernom konstrukcijom koja pluta iznad vode.

Dok se konstrukcija podiže i spušta na talasima, voda se pumpa kroz centralni dio u rezervoar na vrhu. A zatim prolazi kroz turbinu koja može da proizvede do jednog megavata neprekidne električne energije.

Jedinica koju Panthalassa planira da postavi sljedeće godine biće opremljena čipovima i računarskom opremom za obavljanje AI procesa učenja direktno na moru, dok će se podaci slati putem satelita, slično konceptu koji promoviše SpaceX.

„Ovo će biti najjeftiniji način za obavljanje velikog dijela AI računarskih operacija, uključujući inferenciju i učenje putem potkrepljenja (reinforcement learning), bez ikakvih emisija štetnih gasova“, rekao je Šeldon-Kolson za Forbes.

Korišćenje energije okeana nije isplativo

Ideja iskorišćavanja energije okeana privlači naučnike već više od jednog vijeka. Istovremeno, pokazala se kao izuzetno veliki izazov. Do danas nijedan sistem ili tehnologija za korišćenje energije talasa u velikim razmjerama nije dokazala dugoročnu komercijalnu isplativost.

Interesovanje ipak ne jenjava, jer je riječ o ogromnom energetskom resursu. Jedna procjena Međunarodne agencije za energetiku navodi da bi energija talasa mogla da proizvede hiljade teravat-sati električne energije godišnje. Čak i kada bi se uspješno iskoristio samo mali dio tog potencijala na pouzdan i kontinuiran način, to bi predstavljalo revoluciju u energetici.

Međutim, okean je imao posljednju riječ u gotovo svakom dosadašnjem poslovnom planu. Drugim riječima, surovi uslovi na otvorenom moru snažne oluje, korozija, nepredvidivi talasi i visoki troškovi održavanja do sada su osujetili mnoge ambiciozne projekte zasnovane na energiji okeana.

Panthalassa nije prva kompanija koja okean vidi kao rješenje za probleme povezane sa centrima podataka. Majkrosoft (Microsoft) je godinama testirao podvodne centre podataka povezane sa kopnenim izvorima energije uz obalu Škotske, prije nego što je 2024. okončao istraživački projekat. I Kina eksperimentiše sa podvodnim centrima podataka koje napajaju vetroturbine. Međutim, u tim projektima okean se uglavnom koristi kao sistem za hlađenje. Panthalassa želi da on bude i elektrana.

„Mi poslujemo na otvorenom okeanu, gdje je energija talasa najobilnija, za razliku od plitkih priobalnih voda“, rekao je Šeldon-Kolson. „Naši moduli imaju sopstveni pogon i mogu autonomno da mijenjaju položaj. Nisu povezani sa morskim dnom.“

Okean kao elektrana

On je osnovao Panthalassu 2016. zajedno sa inženjerom Brajanom Mofatom (Brian Moffatt), nakon što je stekao master diplomu na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu i diplomu prava na Harvardu. Mofat je takođe istraživao mogućnosti korišćenja energije talasa.

Glavni inženjer kompanije, Denijel Plejs (Daniel Place), došao je iz SpaceX-a, dok su ostali članovi inženjerskog tima prethodno radili u kompanijama kao što su Gugl (Google), Blu Oridžin (Blue Origin), Epl (Apple), Boing (Boeing), Amazon i Tesla.

U maju je Panthalassa prikupila 140 miliona dolara u investicionoj rundi Serije B za svoje prvo komercijalno postavljanje sistema. Među investitorima su Piter Til, Džon Doer (John Doerr), investicioni fond TIME Ventures koji pripada Marku Beniofu (Marc Benioff), fond SciFi Ventures koji podržava Maks Levčin (Max Levchin), kao i Gigascale Capital, fond koji je osnovao Majk Šropfer (Mike Schroepfer). Šropfer je ranije, kao tehnički direktor kompanije Meta, nadgledao izgradnju njenih centara podataka.

On smatra da je ideja plutajućih bova-centara podataka izuzetno ambiciozna. Ipak vjeruje da bi mogla predstavljati odgovor na sve veći otpor javnosti prema gradnji novih centara podataka, kao i na ogromne energetske potrebe koje stvara razvoj vještačke inteligencije.

„Iskoristićemo bukvalno 10 teravata neiskorišćene energije talasa u dijelu okeana gdje nema brodskog saobraćaja. Tamo nema ničega“, rekao je on.

Može li se računarska oprema postaviti u okeanu

I svemirski i morski centri podataka predstavljaju pokušaj iskorišćavanja praktično besplatnih izvora energije: sunčeve svjetlosti u orbiti i energije talasa u Južnom okeanu. Prema mišljenju Šropfera, glavna prednost okeanske varijante leži u logistici.

Postavljanje računarske opreme na moru jeste složeno. Ali postavljanje iste opreme u orbitu predstavlja isti problem uz dodatni ogroman trošak lansiranja raketama. SpaceX trenutno naplaćuje i do 90 miliona dolara po lansiranju.

„Ako uporedite koliko košta da jednu tonu tereta pošaljete u okean u odnosu na jednu tonu u svemir, odgovor je da je slanje u svemir oko sto puta skuplje“, rekao je Šropfer. „Dakle, imamo prednost od 100 puta u troškovima. Čak i ako griješimo za cio red veličine, i dalje bismo imali desetostruku prednost.“

Panthalassa planira da postavi stotine, a kasnije i hiljade slobodno plutajućih bova-centara podataka u morskom području između Južnog pola, Južne Amerike i Afrike. Taj region je izabran zato što ima najstabilnije i najjače talase u svijetu, a istovremeno je udaljen od glavnih pomorskih ruta.

Električna energija proizvedena na tim plutajućim postrojenjima koristila bi se direktno na licu mjesta, jer bi prenos struje do kopna bio preskup.

U planu zeleni vodonik

Ako plan sa centrima podataka uspije, sljedeći cilj kompanije, početkom 2030-ih godina, biće proizvodnja goriva poput „zelenog“ vodonika i amonijaka bez emisije ugljenika. To bi se postizalo korišćenjem desalinizovane morske vode i elektrolizera koji razdvajaju molekule vode (H₂O) na vodonik i kiseonik.

„Taj vodonik potom utovarujemo na brodove i dopremamo ga na kopno tamo gdje je potreban“, rekao je Šeldon-Kolson.

Prema njegovim tvrdnjama, proizvodnja „zelenog“ vodonika na ovaj način, bez emisija ugljen-dioksida, mogla bi da košta samo dio onoga što danas košta proizvodnja zasnovana na solarnoj energiji.

Njegov argument zasniva se na cijeni i pouzdanosti proizvedene energije.

„Imamo izuzetno nisku cijenu električne energije. Cijena kilovat-sata kod nas je oko dva centa, a pritom imamo veoma visok faktor iskorišćenja, što znači da sistem radi gotovo neprekidno – više od 90 odsto vremena“, rekao je.

„Možete zamisliti da pokušavamo da izgradimo potpuno novi energetski ekosistem usred okeana, koristeći ogromne količine dostupne energije, daleko od kopna i sukoba oko korišćenja prostora, kako bismo obezbijedili dvije stvari koje su ljudima zaista potrebne: veliku računarsku snagu i čisto gorivo.“

Međutim, prije svega, mašine moraju da prežive okruženje koje žele da iskoriste.

Hlađenje data centara sve veći problem

Južni okean posebno je surovo područje zbog toga što nema velikih kopnenih masa koje bi zaustavljale vjetrove i talase. Zbog toga se tamo formira jedan od najmoćnijih sistema talasa na planeti.

Kako bi izdržali takve uslove, moduli kompanije Panthalassa projektovani su sa relativno malim brojem pokretnih djelova za proizvodnju energije i izrađeni od robusnih industrijskih materijala kakvi se koriste u velikim brodovima debelog čelika sa zaštitnim slojevima cinka ili aluminijuma.

Prema Šeldon-Kolsonu, očekivani vijek trajanja jednog modula je najmanje 15 godina.

„Računarsku opremu planiramo da mijenjamo otprilike svakih pet godina“, rekao je on.

Priča o hlađenju je, međutim, mnogo jednostavnija od priče o proizvodnji energije.

To je posebno važno danas, jer hlađenje centara podataka na kopnu postaje sve veći problem kada je riječ o potrošnji vode i električne energije, dobijanju dozvola i protivljenju lokalnog stanovništva.

Prosječna temperatura mora u oblastima gdje Panthalassa planira da rasporedi svoje plutajuće centre podataka iznosi svega oko 10°C. Na toj temperaturi nema potrebe za specijalizovanim rashladnim uređajima, rashladnim tornjevima niti velikim količinama slatke vode koje su inače neophodne za rad modernih centara podataka.

Drugim riječima, sam okean postaje ogroman prirodni sistem za hlađenje, što značajno smanjuje troškove i energetsku potrošnju infrastrukture za vještačku inteligenciju.

Rizičan poduhvat

Šeldon-Kolson kaže da morski pristup ima niz prednosti:

„Mnogo je efikasniji, znatno jeftiniji, troši manje resursa i pruža mnogo bolje okruženje za čipove, zbog čega oni duže traju.“

Hlađenje bi moglo da se pokaže kao najveći izazov za koncept svemirskih centara podataka koji zagovara Ilon Mask.

Nasuprot tome, koncept kompanije Panthalassa koristi prirodno hladno morsko okruženje kao gotovo neiscrpan i besplatan izvor hlađenja, što predstavlja jednu od ključnih prednosti u odnosu na ideju orbitalnih data-centara.

Izvršni direktor Panthalassa nije želio da pravi direktno poređenje troškova sa orbitalnim konceptom koji promoviše Mask što je sasvim razumljivo. Ipak, iz njegovih izjava može se naslutiti zaključak:

„Bićemo značajno jeftiniji od centara podataka na kopnu. A mislim da to znači da ćemo, barem u doglednoj budućnosti, biti i prilično bolji od orbitalnih koncepata.“

I pored optimizma, postoji realna mogućnost da plan kompanije Panthalassa ne uspije.

Velika opklada

Energija talasa ima dugu istoriju ambicioznih projekata koji su propali uprkos elegantnim tehničkim rješenjima. Pored toga, Južni okean važi za jedno od najneprijatnijih i najzahtjevnijih okruženja na planeti za testiranje tehnologije. Snažni talasi, oluje, korozija i udaljenost od kopna predstavljaju ozbiljne prepreke.

Međutim, potencijalna korist je ogromna.

Upravo je to motivisalo Majka Šropfera da investira u projekat.

„To je velika opklada, ali bi moglo da postane mjesto gdje će biti smještena ogromna količina računarske snage o kojoj više niko neće morati da brine.“

Suština ideje kompanije Panthalassa jeste da spoji tri problema u jedno rješenje:

• proizvodnju jeftine obnovljive energije iz talasa,
• prirodno hlađenje računarskih sistema morskom vodom,
• i udaljavanje ogromnih AI centara podataka od gradova i elektroenergetskih mreža na kopnu.

Ako projekat uspije, mogao bi da promijeni način na koji se grade i napajaju budući sistemi vještačke inteligencije. Ako ne uspije, pridružiće se dugoj listi pokušaja da se energija okeana pretvori u održiv biznis. Za sada ostaje jedna od najambicioznijih tehnološko-energetskih opklada ove decenije.

Alan Ohnsman, Forbes

Forget Elon’s Data Centers In Space. This Startup Wants To Float Them At Sea