Profit crnogorskih banaka u prošloj godini 146 miliona eura
Banke u Crnoj Gori u prošloj godini su ostvarile profit od ukupno 146 miliona eura, skoro dva puta više nego 2022.U Crnoj Gori posluje 11 banaka i sve su prošle godine imale profit, pokazuju podaci iz njihovih bilansa objavljeni na sajtu Centralne banke (CBCG).
Najveći profit, od oko 55,5 miliona eura, imala je Crnogorska komercijalna banka u vlasništvu mađarske OTP grupe. Zarada CKB u prošloj godini je 80 odsto veća nego na kraju 2022. godine kada je bila 30,8 miliona eura. Neto prihodi od kamata CKB iznosili su 76,6 miliona, a od naknada i provizija 18 miliona eura, a depoziti klijenata oko 1,3 milijarde.
Na drugom mjestu po ostvarenoj zaradi je NLB čiji je profit na kraju prošle godine bio 26,6 miliona, 70 odsto više nego 2002 (15,5 miliona). Neto prihodi od kamata NLB, u vlasništvu istoimene slovenačke grupacije, iznosili su oko 40,4 miliona, a od naknada i provizija 6,5 miliona eura, a depoziti klijenata oko 798 miliona eura.
Profit Adriatic banke bio je na kraju 2023. godine 15,7 miliona eura, duplo više nego 2022 (7 miliona). Neto prihodi od kamata bili su 13 miliona eura, od naknada i provizija 6,5 miliona, dok su depoziti klijenata iznosili 484,5 miliona eura. Vlasnik te banke je američka kompanija Adriatic capital.
Profit Erste banke na kraju prošle godine bio je 15,6 miliona eura, 34 odsto više nego 2022 (11,5 miliona eura). Ta banka, u vlasništvu Erste & Steiermarkische bank iz Rijeke, imala je neto prihod od kamata od oko 30 miliona, od naknada i provizija 5,8 miliona eura. Depoziti klijenata bili su oko 553 miliona eura.
Hipotekarna banka je na kraju prošle godine imala profit od oko 12,25 miliona eura, duplo više nego 2022 (šest miliona). Banka, u većinskom vlasništvu italijanskih porodica Gorgoni i Montinari, imala je neto prihod od kamata od oko 23 miliona, od naknada i provizija 11,6 miliona eura. Depoziti klijenata iznosili su 788,8 miliona.
Universal banka je na kraju prošle godine ostvarila neto dobit od oko 8,2 miliona eura, 57 odsto više nego 2022 (5,2 miliona). Banka je u vlasništvu kompanija grčkog biznismena Petrosa Statisa. Njen neto prihod od kamata iznosio je 7,6 miliona, od naknada i provizija 5,2 miliona, dok su depoziti klijenata bili 353 miliona eura.
Addiko banka je prošle godine imala profit od 4,4 miliona eura, što je 15 odsto više nego 2022 (3,8 miliona). Banka u vlasništvu istoimene austrijske banke (bivša Hypo Alpe Adria) imala je neto prihod od kamata od oko 12 miliona, od naknada i provizija dva miliona, dok su depoziti klijenata bili oko 177 miliona eura.
Profit Zapad banke prošle godine bio je 3,5 miliona eura, čak pet puta više nego 2022 (666 hiljada eura). Ta banka, čiji su vlasnici tri ukrajinska biznismena i estonska kompanija Calyptra Invest, imala je neto prihod od kamata 8,9 miliona eura, a od naknada i provizija oko 2,8 miliona eura. Depoziti klijenata banke izosili su na kraju prošle godine 289,6 miliona eura.
Lovćen banka je prošle godine imala profit od 3,3 miliona eura, 43 odsto više nego 2022 (2,3 miliona eura). Banka je u većinskom vlasništvu Zetagradnje i grupe crnogorskih biznismena. Neto prihod od kamata iznosio je u prošloj godini 11,2 miliona, od naknada i provizija 2,7 miliona. Depoziti klijenata iznose 297,5 miliona eura.
Ziraat banka je imala profit od oko 597 hiljada u prošloj godini, što je 66 puta više nego 2022. godine kada je bio devet hiljada. Banka, u vlasništvu turske Ziraat banke, imala je neto prihod od kamata od oko 2,85 miliona, od naknada i provizija 784 hiljade, dok su depoziti klijenata bili oko 74,6 miliona eura.
Prva banka, u većinskom vlasništvu biznismena Aca Đukanovića (brata bivšeg predsjednika države Mila Đukanovića) imala je prošle godine najmanji profit, od oko 76 hiljada. To je ipak nešto bolji rezultat od onoga iz 2022. godine kada joj je neto zarada bila 62 hiljade eura. Neto prihod od kamata Prve banke iznosio je 8,4 miliona eura, od naknada i provizija oko 2,5 miliona, dok su depoziti klijenata na kraju prošle godine bili 290 miliona eura. Krajem decembra je propao pokušaj Aca Đukanovića da većinski paket akcija Prve banke proda srbijanskom biznismenu Davoru Macuri.
Aktiva veća za 330 miliona eura
Prema analizi portala Bankar, aktiva ukupnog bankarskog sektora u Crnoj Gori povećana je za 330 miliona eura u 2023. godini u odnosu na godinu ranije. Pojedinačno posmatrano najveću aktivu među bankama drži CKB banka, sa 1,73 milijarde eura sredstava na svojim bilansima tj. 25,7 odsto ukupne bilanse mase svih crnogorskih banaka. Ipak, tržišno učešće ove banke blago pada u odnosu na ostatak sektora imajući u vidu da je tzv. market share CKB-a nakon preuzimanja Podgoričke banke na kraju 2020. godine iznosio 28,5 odsto, zatim na kraju 2021. godine 26,1 odsto, pa 2022. godine 25,9 odsto.
Druga banka u sistemu po veličini sopstvene aktive tj. tržišnog učešća jeste NLB banka koja sa svojih 972 miliona eura pokriva 14,4 odsto tržišta. NLB banka je nakon preuzimanja Komercijalne banke Budva na kraju 2021. godine držala 14,1 odsto ukupne aktive bankarskog sektora, da bi 2022. godine zabilježila blagi pad na 13,3 odsto, ali je prošla godina bila izuzetno dobra za ovu banku koja je uspjela da povrati taj 1 procenat tržišnog učešća.
Na trećem mjestu sa 13,7 odsto bilansne sume svih banaka nalazi se Hipotekarna banka, koja je takođe uspjela tokom prošle godine da ojača svoju tržišnu poziciju u odnosu na sektor, te trenutno u svojim bilansima raspolaže sa 921 milion eura vrijednom imovinom. Zanimljivo je istaći da tri najveće banke u sistemu raspolažu sa čak 54 odsto ukupne aktive bankarskog sektora Crne Gore.
Četrvtu poziciju pokriva Erste banka koja je takođe u godini za nama uspjela da ojača svoj bilans na skoro 819 miliona eura, te trenutno drži 12,2 odsto tržišta kada je u pitanju ukupna bilansna suma banaka. Ovim se završava lista banaka čije tržišno učešće iznosi više od 10 odsto pojedinačno, dok ostalih 7 banaka na svojim knjigama imaju preostalih 34 odsto tržišta.
Dvije banke su tokom prethodne godine smanjile svoje bilanse i to Universal Capital Bank za 73 miliona eura, te Zapad banka za 21 milion eura.
Najveći procenat ukupne aktive banke logično drže u kreditima datim krajnjim klijentima, ali je zanimljivo da to učešće godinama bilježi blagi pad. Tako su krediti 2020. godine činili 61,1 odsto ukupne aktive, pa 54 odsto 2021. godine, da bi na kraju 2023. godine taj udio bio 50,5 odsto. Iako kamatne stope na kredite bilježe rast, ovaj pad učešća kredita u ukupnoj aktivi nam govori da na tržištu nema toliko dobrih projekata i aplikanata koji bi omogućili bankama da jačaju stavku kredita identičnim tempom kao prethodnih godina.
Kada su neto krediti u pitanju, koncentracija sektora je još izraženija te samo dvije najveće banke na svojim knjigama imaju više od polovine vrijednosti svih kredita u bankarskom sektoru Crne Gore (tačnije 50,5 odsto).
CKB kao najveća banka je na kraju 2023. godina imala 1,13 milijardi neto kredita ili 33,4 odsto cijelog sektora, a NLB 583 miliona eura tj, 17,1 odsto u odnosu na tržište. Ako tome dodamo i treću banku po kreditnoj izloženosti – Erste koja u svojim bilansima ima preko 495 miliona eura kredita dolazimo do činjenice da 3 sistemske banke drže skoro 2/3 kreditnog portfelja svih banaka u Crnoj Gori.
Svega 2 banke su tokom prethodne godine zabilježile pad kreditnog portfelja i to Lovćen banka čiji je portfelj neto kredita smanjen za 3,4 miliona eura i Addiko banka koja je bilansnu poziciju neto kredita smanjila za 1,1 milion eura.
Najskuplje se zaduživali građani
Kamatne stope na kredite su posljednje dvije godine zabilježile rast u skoto svim segmetnima, dok su se na kraju prethodne godine najskuplje u prosjeku zaduživali građani – po prosječnoj ponderisanoj aktivnoj efektivnoj stopi od 7,48 odsto (uz godišnji rast prosječne kamatne stope od 0,33 procenta), kao i Vlada po PPEKS od 6,87 odsto, a zanimljivo je istaći da se Vlada prije 2 godine zaduživala po stopi nižoj u odnosu na aktuelnu za čak 3,4 procenta.
Sa druge strane, prosječna ponderisana pasivna efektivna kamatna stopa bilježi konstantan pad, što znači da banke sve jeftinije plaćaju obaveze prema svojim klijentima, a što opet ima velikog uticaja na njihov visok pozitivan poslovni rezultat od kamatnih prihoda.
Dakle, banke su u prosjeku na kraju prošle godine plaćale ponderisanu efektivnu kamatnu stopu na pasivu od svega 0,21 odsto što je duplo niže u odnosu na kraj posljednje pred-Covid 2019. godine. Nasuprot tome, od svoje imovine u aktivi su u prosjeku zarađivale ponderisanu efektivnu aktivnu kamatnu stopu na nivou od 6,59 odsto, pokazuje analiza Bankara.
Kapital banaka u 2023. godini je izuzetno ojačan za 145 miliona eura, te je na kraju 2023. godine iznosio 820 miliona eura. Najveću poziciju uz ujedno najveće godišnje povećanje, bilježi CKB banka, sa 288 miliona eura ukupnog kapitala. Slijedi Erste banka sa kapitalom od 126 miliona eura, a preko 100 miliona kapitala ima i NLB banka, tj. skoro 122 miliona eura.