Povratak u kancelarije bi mogao da otjera više šefova nego radnika iz kompanija

Ljudi koji su zaduženi za sprovođenje politike povratka u kancelariju možda su baš oni koji će zbog nje i otići, otkriva nekoliko novih izvještaja. To bi moglo da bude iznenađenje za izvršne direktore koji strahuju da su mlađi radnici ti koji će se oduprijeti pozivima da se vrate u kancelariju.

Dvije nove analize naglašavaju da će zaposleni na višem nivou željeti da promijene posao nakon što se uvedu politike povratka u kancelariju. Tako nude nove dokaze koji se nadovezuju na prethodne izvještaje o navikama pri radu na daljinu kod iskusnijih radnika.

Gartner, konsultantska i istraživačka firma za ljudske resurse, podijelila je nalaze iz ankete sprovedene na 3.500 zaposlenih. Ona je pokazala da je 33% ispitanika na rukovodećem nivou, koji su dobili uputstvo da se vrate u kancelariju, reklo da će zato napustiti svog sadašnjeg poslodavca. U međuvremenu, samo 19% ispitanika bez šefovske pozicije, reklo je isto.

Anketa, sprovedena u novembru 2023, ali objavljena tek nedavno, pokazuje da je to tako, iako je više od polovine rukovodilaca reklo da je razlog kojim je njihov poslodavac pravdao potrebu povratka – vrlo ubjedljiv.

„Viši lideri – a oni baš komuniciraju i predstavljaju odluke u poslovanju – nisu otporni na očekivanja veće fleksibilnosti koju vidimo kod svih zaposlenih“, kaže Karolin Ogava (Caroline Ogawa), direktorka istraživanja Gartnera.

Gartnerova anketa objavljena je dva dana nakon akademskog istraživanja koje je otkrilo da je vraćanje rada u kancelariji u tri velike tehnološke kompanije, uticalo na odlaske radnika na višim pozicijama. Radni dokument razmatra podatke iz kompanije pod nazivom People Data Labs nakon što su različite politike povratka u kancelariju zaživele u Eplu (Apple), Majkrosoftu (Microsoft) i SpaceX-u. Uporedio ih je sa odlivom viših zaposlenih u firmama sa sličnim kadrom.

Oni koji su otišli, nisu patili na svojim sljedećim poslovima, kaže Dejvid Van Dajk (David Van Dijcke), doktorant na Univerzitetu u Mičigenu. „Ne nalazimo nikakve dokaze da su prihvatali druge pozicije, niža mesta ili da će ostati nezaposleni“, kaže Van Dajk, koji je koautor rada sa Florianom Gansiliusom ( Florian Gunsilius) iz Mičigena i docentom Univerziteta u Čikagu Ostinom Rajtom (Austin Wright). „To sugeriše da zaposleni na višim pozicijama imaju mnogo opcija“.

SpaceX nije odmah odgovorio na zahtjev za komentar. Portparol Epla Džoš Rozenstok (Josh Rosenstock) ukazao je na prethodnu izjavu kompanije u kojoj se kaže da istraživanje donosi „netačne zaključke“ i „ne odražava realnost našeg poslovanja“, kao i da je „odlazak na istorijski niskom nivou“.

Majkrosoft je, takođe, odbacio nalaze istraživanja. Ejmi Kolmen (Amy Coleman), korporativna potpredsjednica za ljudske resurse kompanije, navela je u saopštenju poslatom e-poštom da se nalazi ne poklapaju sa internim podacima Majkrosofta, „posebno u vezi sa osipanjem“.

„Takođe je netačno reći da imamo povratak na kancelarijski pristup. Imamo hibridno radno mjesto koje je fleksibilno i mješavina je stilova rada od radnog mjesta, preko lokacije do radnog vremena“. (Medijski izvještaji kažu da je u aprilu 2022. Majkrosoft počeo da traži od radnika da budu prisutni 50% vremena osim ako nemaju dozvolu svojih menadžera; međutim, kompanija ima 100% pozicija na kojima se radi na daljinu i, kaže portparol Majkrosofta, hibridni pristup dobija pozitivne reakcije zaposlenih i predstavlja „početnu tačku iz koje proizilazi mnogo fleksibilnosti“, a ne kruta praksa.)

Oba izvještaja se zasnivaju na prethodnim anketama ili podacima koji sugerišu da radnici generacije Z nisu oni koji imaju najveći otpor prema obavezi dolaska u kancelarije ili da je najmanje vjerovatno da će raditi iz kancelarije. Prema podacima ekonomiste sa Univerziteta Stanford Nika Bluma i drugih, procenat plaćenih punih radnih dana od kuće najveći je među radnicima između 30 i 44 godine.

Oni najverovatnije imaju malu djecu ili moraju dugo da putuju na posao. Istraživanje koje je sprovela kompanija Seramaunt na skoro 400 radnika pokazalo je da samo 11% radnika generacije Z želi da radi od kuće puno radno vrijeme, u poređenju sa 34% starijih radnika. Drugo istraživanje firme Čekr (Checkr), pokazalo je da 68% menadžera želi nastavak rada na daljinu, dok je taj udio među zaposlenima samo 48%.

Novi izvještaji dolaze u trenutku kada neke kompanije pooštravaju opcije rada na daljinu. Volmart (Walmart) je u utorak rekao da, pored smanjenja „nekoliko stotina“ korporativnih poslova, traži od većine zaposlenih na daljinu da se vrate u svoju matičnu kancelariju u Arkanzasu ili u druge kancelarije u San Francisku ili Njujorku.

Nekih 37% poslodavaca – što je najveći procenat do sada – ima „strukturirani hibridni” model, prema nedavnom izvještaju Flex Indeksa, koji omogućava rad na daljinu, ali takođe zahtijeva određeno vrijeme u kancelariji. Procenat kompanija koje očekuju kancelarijski posao sa punim radnim vremenom je pao, otkrio je Flex Indeks, iako neke kompanije, poput UPS-a i Boinga, sada zahtijevaju pet dana u nedjelji u kancelariji za neke grupe radnika.

Brajan Eliot (Brian Elliott), koji je ranije vodio istraživački konzorcijum Slack’s Future Forum, a sada savjetuje izvršne timove o fleksibilnim radnim aranžmanima, ukazuje na još jedno istraživanje Gartnera iz januara. „To nije samo jedan dokaz, to su razne stvari“, kaže on. „Stariji ljudi, koji očekuju da ih tretiraju kao odrasle, su isti ljudi koji imaju mnogo opcija“.

Van Dajk kaže da su on i njegovi koautori proučavali tri kompanije u izvještaju, jer su one bile među prvima koji su primijenili neku vrstu pristupa povratku u kancelariju, omogućavajući istraživačima da distanciraju svoje rezultate od široko rasprostranjenih tehnoloških otpuštanja koja su uslijedila nakon toga.

Način na koji se politike sprovode može da evoluira tokom vremena, a Van Dajk kaže da bi se rezultati mogli promijeniti. Sve je više kompanija koje sada imaju zahtjeve za povratak u kancelarije, što znači da bi prilike za prelazak u druge firme mogle biti rjeđe. „Posmatramo kompanije koje su bile rani pokretači…mogli biste zamisliti da se ovi efekti mijenjaju jer se sve više kompanija već vraća u kancelariju“.

Ipak, pošto poslovni lideri i dalje brinu o uticaju rada na daljinu na produktivnost, saradnju i timsko povezivanje među zaposlenima, trebalo bi da uravnoteže te brige sa rizicima gubitka vrhunskih talenata ako odluče da sprovedu rigidnu obavezu, kaže Eliot.

„Svodi se na povjerenje“, kaže on. „Talentovani ljudi uvijek imaju izbor“.

Jena McGregor, Forbes