Nemanja Peković: Crnoj Gori će za zelenu tranziciju biti dostupan evropski novac, ali još nema dovoljno spremnih projekata

Crna Gora još nema dovoljno spremnih projekata da iskoristi sav evropski novac koji će joj biti dostupan za zelenu tranziciju, kaže pomoćnik direktora Eko-fonda Nemanja Peković. On je u intervjuu za Forbes Crna Gora rekao da je nedostatak kvalitetne projektne dokumentacije jedna od važnih prepreka, zbog čega je Fond ove godine izdvojio 500.000 eura za pripremu projekata čija se buduća vrijednost radova procjenjuje na višemilionski iznos.

Poručuje i da zelena tranzicija prestaje da bude samo pitanje zaštite životne sredine i postaje i pitanje konkurentnosti poslovanja, navodeći da je u 16 hotela koji su dobili podršku Eko-fonda računi za električnu energiju smanjeni i do 30 odsto, dok mjesečne uštede u pojedinim objektima dostižu 2.000 eura.

Prema njegovim riječima, interesovanje za energetsku efikasnost raste, pa je Eko-fond tokom 2024. primio više od 5.000 prijava za takve projekte, od čega 4.528 iz domaćinstava.

Peković kaže da građani veoma dobro reaguju na ulaganja kod kojih neposredno mogu da vide korist: bolju izolaciju, efikasnije grijanje i hlađenje, korišćenje obnovljivih izvora i, na kraju, niži račun za energiju.

On će učestvovati na konferenciji „Održivo liderstvo: Od odluke do uticaja“ koju Vijesti organizuju 24. septembra.

Kada govorimo o „zelenim investicijama“, gdje Eko-fond danas vidi najveći potencijal u Crnoj Gori – u energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima, saobraćaju, turizmu ili upravljanju otpadom – i gdje jedan euro javnog novca može da proizvede najveći ekonomski i ekološki efekat?

Najveći potencijal u kontekstu vidljivosti je u energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, jer se upravo kroz ova ulaganja mogu istovremeno ostvariti brzi i mjerljivi ekonomski i ekološki efekti.

To, naravno, ne znači da ostale oblasti treba posmatrati odvojeno i sa manje pažnje, naprotiv. Saobraćaj, upravljanje otpadom i održivi turizam takođe nose značajan potencijal, ali kod energetske efikasnosti i obnovljivih izvora postoji mogućnost da se relativno brzo spoje uštedа za građane i privredu, smanji emisija i postigne dugoročna korist za ekonomiju. Upravo zato u tim oblastima vidimo jedan od najvećih prostora da javni novac posluži kao podsticaj za mnogo veći obim privatnih i drugih investicija.

Eko-fond ne treba da finansira kompletnu investiciju, već da bude katalizator koji smanjuje početni rizik i motiviše korisnika da uloži sopstvena sredstva. Naše dosadašnje iskustvo pokazuje da je kod brojnih projekata ukupna vrijednost investicije dva do tri puta veća od iznosa podrške Eko-fonda.

Eko-fond je do sada podržao više od 8.000 korisnika kroz različite programe. Možemo li danas izmjeriti konkretan rezultat tih ulaganja – koliko su smanjeni potrošnja energije, emisije i troškovi korisnika i koliko je privatnih investicija pokrenuto zahvaljujući subvencijama Fonda?

Za svaki projekat koji podržavamo u oblasti energetske efikasnosti postoje proračuni očekivane potrošnje energije i efekata mjera koje se finansiraju. Upravo kroz monitoring i nadzor nad uloženim sredstvima, u periodu koji je pred nama moći ćemo sve preciznije da mjerimo stvarne procente uštede energije, smanjenja emisija i finansijskih ušteda kod korisnika.

Posebno je važno istaći da, kada govorimo o privredi i javnom sektoru, objekti za koje Eko-fond dodjeljuje sredstva imaju inicijalno urađen energetski pregled. Na osnovu postojećeg stanja, predložene mjere i biznis plana već u fazi odobravanja projekta možemo procijeniti kakve energetske i finansijske uštede određena investicija treba da donese.

Rezultate već možemo mjeriti na nivou pojedinačnih programa i projekata, a naredni korak je da te pokazatelje još sistematičnije objedinjujemo – ne samo koliko smo sredstava plasirali i koliko korisnika podržali, već koliko je energije ušteđeno, koliko su smanjene emisije, kolike su finansijske uštede korisnika i koliko je dodatnog kapitala pokrenuto.

Kako projekti budu završavani i kako budemo imali dovoljno dug period praćenja potrošnje nakon realizacije mjera, imaćemo jasne i mjerljive indikatore: koliko je energije stvarno ušteđeno, koliko su smanjene emisije CO₂, koliko su korisnicima smanjeni troškovi i koliki je obim privatnih investicija pokrenut zahvaljujući podršci Eko-fonda.

To je za nas veoma važno, jer uspjeh Eko-fonda ne želimo da mjerimo samo brojem dodijeljenih subvencija ili iznosom uloženih sredstava, već prije svega efektom koji je svaki uloženi euro proizveo.

Program energetske efikasnosti u 16 hotela, vrijedan više od 2,2 miliona eura bespovratne podrške, donio je pojedinim objektima smanjenje računa za struju do 30 odsto i mjesečne uštede do 2.000 eura. Da li su takvi rezultati dokaz da zelena ulaganja više nijesu samo ekološki trošak, već investicija sa jasnim povratom?

Rezultati tog programa veoma jasno pokazuju da ulaganje u energetsku efikasnost može imati direktan poslovni efekat. U 16 hotela širom Crne Gore zabilježeno je smanjenje troškova za električnu energiju i do 30 odsto, dok u pojedinim objektima direktne mjesečne uštede dostižu 2.000 eura. Za realizaciju programa obezbijeđeno je više od 2,2 miliona eura bespovratnih sredstava, a pojedinačne subvencije iznosile su od 60.000 do 200.000 eura.

Za hotel, niža potrošnja energije znači niže operativne troškove, a samim tim i više prostora da se ostvarene uštede usmjere u renoviranje objekta, unapređenje kvaliteta usluge ili nove investicije. Na taj način zelena tranzicija prestaje da bude samo pitanje zaštite životne sredine i postaje i pitanje konkurentnosti poslovanja.

Naravno, period povrata investicije nije isti za svaki objekat i ne može se izračunati samo na osnovu podatka o mjesečnoj uštedi. On zavisi od ukupne vrijednosti investicije, vrste ugrađene opreme, sopstvenog učešća korisnika, potrošnje i cijene energije.

Ali rezultati ovih 16 hotela jesu konkretan primjer da mjere energetske efikasnosti mogu istovremeno donijeti ekološku korist, smanjiti operativne troškove i ostvariti mjerljivu finansijsku uštedu.

Fond subvencioniše energetsku efikasnost domaćinstava i privrede, električna vozila, javni sektor i obnovljive izvore energije. Gdje je trenutno najveća tražnja građana i kompanija, a gdje vidite da interesovanje još zaostaje i zbog čega?

Najjasniji pokazatelj masovnog interesovanja imamo kod energetske efikasnosti domaćinstava. Tokom 2024. godine Eko-fond je primio više od 5.000 prijava za projekte energetske efikasnosti, od čega čak 4.528 iz kategorije domaćinstava. Za projekte energetske efikasnosti u domaćinstvima te godine bilo je usmjereno 3,8 miliona eura.

To nam govori da građani veoma dobro reaguju na programe kod kojih mogu neposredno da vide korist – bolju izolaciju, efikasnije grijanje i hlađenje, korišćenje obnovljivih izvora i, na kraju, niži račun za energiju.

Raste i interesovanje privrede. Info dan koji smo sa Privrednom komorom organizovali u februaru 2026. za subvencije za energetsku efikasnost privrednicima okupio je veliki broj predstavnika kompanija i preduzetnika, a iskustvo programa za hotelsku industriju dodatno potvrđuje da privreda sve više prepoznaje finansijsku korist ovakvih ulaganja.

Kod e-mobilnosti interesovanje postoji i Eko-fond je tokom 2026. raspisivao posebne SKLAD konkurse za električna vozila. Ipak, kod takvih investicija odluka korisnika zavisi od više faktora – početne cijene, raspoloživosti modela, infrastrukture za punjenje i ukupne ekonomike korišćenja vozila. Zbog toga različite programe ne možemo mjeriti samo brojem prijava; važno je prepoznati konkretnu barijeru u svakom sektoru i prema njoj dizajnirati podršku.

Da li Eko-fond treba da ostane prije svega institucija koja dodjeljuje grantove ili je naredni korak razvoj sofisticiranijih finansijskih instrumenata – povoljnih kredita, garancija, revolving fondova i modela u kojima se javnim novcem mobiliše znatno više privatnog kapitala?

Grantovi ostaju važan instrument, ali naša uloga ne treba da se završi dodjelom subvencije. Suština je da javnim novcem pokrenemo investiciju koja bi bez tog početnog podsticaja bila odložena ili se možda uopšte ne bi realizovala.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da korisnici uz sredstva Eko-fonda ulažu i sopstveni kapital, pa ukupna vrijednost investicija uvijek bude veća od iznosa koji je Fond dodijelio. To je pravac u kojem želimo da razvijamo finansiranje zelene tranzicije – da grant bude pokretač, a ne krajnji cilj.

Revolving fondovi mogu biti jedan od modela za dalji razvoj, ali ih ne treba predstavljati kao instrument koji je danas već operativan u Eko-fondu. Dugoročni cilj je finansijska konstrukcija u kojoj javni sektor preuzima dio početnog rizika, a privatni kapital preuzima sve veći dio ukupne investicije.

Eko-fond je ove godine izdvojio sredstva i za pripremu projektne dokumentacije. Koliko je danas nedostatak kvalitetno pripremljenih projekata prepreka zelenim investicijama u Crnoj Gori i imamo li dovoljno projekata spremnih da povuku evropski novac?

Nedostatak kvalitetno pripremljenih projekata jeste jedna od važnih prepreka. Možete imati dobru ideju, pa čak i raspoloživ izvor finansiranja, ali ako nemate projektnu dokumentaciju, jasno definisane troškove, rokove, očekivane rezultate, rizike i model upravljanja, veoma je teško doći do realizacije. Zato pripremu projekta ne treba posmatrati kao administrativni trošak, već kao prvi dio investicije.

Upravo zbog toga je Eko-fond ove godine podržao izradu projektne dokumentacije za osam projekata iz oblasti zaštite životne sredine, klimatskih promjena i energetske efikasnosti.

Eko-fond je opredijelio 500.000 eura za ove namjena, od čega će 290.000 eura biti dodijeljeno. Cilj je da ti projekti postanu spremni za domaće i međunarodne izvore finansiranja, a vrijednost radova koji treba da uslijede procjenjuje se na višemilionski iznos.

Ne bih rekao da danas možemo tvrditi da imamo dovoljno spremnih projekata za sva sredstva koja će Crnoj Gori biti dostupna. Evropska komisija je u Izvještaju za 2025. za Poglavlje 27 (Životna sredina) ocijenila da Crna Gora ima određeni nivo pripremljenosti i zatražila intenziviranje aktivnosti, posebno u oblastima kvaliteta vazduha, voda, zaštite prirode, upravljanja otpadom i klimatskih promjena.

Zato će sposobnost da brzo pripremamo kvalitetne i finansijski održive projekte biti jednako važna kao i sama dostupnost evropskog novca.

Crna Gora je u završnoj fazi evropskih integracija, a Eko-fond povezuje svoje programe i sa obavezama iz Poglavlja 27. Koliko će evropski standardi u narednim godinama promijeniti način na koji građani i kompanije investiraju – i šta će za privredu biti skuplje: ulaganje u zelenu tranziciju danas ili odlaganje tih ulaganja?

Evropski standardi će održivost sve više ugrađivati u redovno poslovanje i investicione odluke. Energetska efikasnost, emisije, upravljanje otpadom, obnovljivi izvori, način gradnje i korišćenje resursa neće biti samo pitanje ekološke odgovornosti, već će sve neposrednije uticati na troškove poslovanja, pristup tržištu i konkurentnost kompanija.

Pregovori Crne Gore sa EU značajno su odmakli: otvorena su sva 33 pregovaračka poglavlja, a 18 je privremeno zatvoreno. Poglavlje 27 i dalje podrazumijeva značajne obaveze i investicije u životnu sredinu i klimatsku politiku.

Promjena je već veoma konkretna i za kompanije koje posluju sa tržištem EU. Definitivni režim evropskog CBAM-a primjenjuje se od 1. januara 2026. i obuhvata određene proizvode iz sektora cementa, gvožđa i čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i vodonika. U tim sektorima ugljenični intenzitet proizvodnje sve direktnije postaje dio ekonomske računice.

Ne postoji isti odgovor za svaku kompaniju ili građanina na pitanje da li je skuplje investirati danas ili odlagati ulaganje. Investicija danas zahtijeva kapital, dok odlaganje može značiti nastavak većih troškova energije, kasnije troškove usklađivanja i, u pojedinim sektorima, veću izloženost cijeni ugljenika. Zato ozbiljna poslovna odluka mora da uzme u obzir puni životni vijek investicije – početni trošak, očekivane uštede, period povrata i buduće regulatorne i tržišne zahtjeve.

Upravo tu zelena tranzicija prestaje da bude samo pitanje ekologije. Za građane ona znači mogućnost smanjenja dugoročnih troškova, a za privredu postaje dio upravljanja troškovima, investicijama i konkurentnošću. To je i princip na kojem Eko-fond nastoji da gradi svoje programe.