SB: Crna Gora zadržava ekonomski zamah i pored privremenog gašenja TE

Ekonomija Crne Gore prošle godine je porasla tri odsto, a približan rast se očekuje i u 2025, vođen prvenstveno privatnom potrošnjom i investicijama, saopštila je Svjetska banka.

„Iako će privremeno gašenje Termoelektrane Pljevlja povećati uvoz električne energije, očekuje se da će više realne neto plate, rast kredita i solidan učinak tržišta rada održati ekonomski zamah“, navodi se u Redovnom ekonomskom izvještaju SB za Zapadni Balkan.

U dijelu koji se odnosi na Crnu Goru, piše da je iinflacija značajno pala, s 8,6 odsto u 2023. na 3,4 odsto u 2024, a predviđa se i dalji pad na 2,9 odsto u 2025. i 2,3 odsto u 2026. godini.

Međutim, u 2025. se očekuje povećanje deficita tekućeg računa na 18,5 odsto, prvenstveno zbog većeg uvoza energije.

“Očekuje se da će se tek malo više od jedne trećine deficita finansirati neto direktnim stranim investicijama, uz pokrivanje ostataka novim zaduživanjem“, navodi SB.

Predviđa se pad siromaštva na 7,5 odsto do 2027. godine.

„Većinu siromašnih čine dugotrajno nezaposleni, studenti ili oni koji nisu na tržištu rada, naročito u sjevernim regijama. Borba protiv siromaštva će zahtijevati ciljane intervencije politika, uz nastavak ekonomskog rasta“, piše u izvještaju.

Projekcije ukazuju na povećanje fiskalnog deficita na oko četiri odsto BDP-a u 2025, pa nakon toga postepeno smanjenje na 3,6 odsto do 2027.

SB prognozira da će javni dug dostići približno 65,8 odsto BDP-a do 2027.

„Osiguranje održivosti duga će zahtijevati fiskalnu disciplinu, naročito u svjetlu značajnih finansijskih potreba u periodu 2025–2027, kao i s obzirom na još visoke troškove vanjskog zaduživanja. Dodatne mjere fiskalne konsolidacije bi dodatno ojačale fiskalnu poziciju Crne Gore“, navodi se u izvještaju.

Šef kancelarije Svjetske banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru Kristofer Šeldon (Christopher Sheldon) rekao je da je ekonomija Crne Gore u prethodne četiri godine pokazala otpornost i postojan rast, ali povećanje globalnih neizvjesnosti sada otežava izglede za rast i nameće nove izazove.

“Održavanje fiskalne discipline i ostvarivanje napretka u ključnim strukturnim reformama i dalje je od ključnog značaja za osiguranje dugoročnog, inkluzivnog i održivog rasta“, poručio je.