SAD sankcionisale kompanije koje su pokušale da „odmrznu“ Deripaskin novac, među njima i jedan od vlasnika Štrabaga

Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele su sankcije jednom ruskom državljaninu i kompanijama koje, kako je navedeno, pokušavaju da izbjegnu američke sankcije kroz šemu za „odmrzavanje“ više od 1,5 milijardi dolara koje pripadaju ruskom tajkunu Olegu Deripaski.

Iz Stejt dipartmenta u utorak je saopšteno da je sankcije uvela Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija  (OFAC), ruskom državljaninu Dmitriju Aleksandroviču Beloglazovu i firmama Titul i Iliadis zbog operacija u sektoru finansijskih usluga, a Rasperia Trading Limited je sankcionisana zbog toga što je bila „u vlasništvu ili pod kontrolom, ili je djelovala u ime Iliadisa”.

Rasperia posjeduje oko 24 odsto akcija u austrijskom Štrabagu (Strabag), vlasniku Crnagoraputa. Iz Štrabaga je krajem marta prošle godine saopšteno da je Rasperiu kupio Iliadis.

„Štrabag je primio obaveštenja od Olega Deripaske i Iliadisa u kojem se navodi da je MKAO Rasperia
Trading Limited prenijet na Iliadis, čime je završena prodaja u Rusiji koja je objavljena u decembru 2023″, navodi se u saopštenju Štrabaga od 27. marta 2023.

Rasperia je tada posjedovala skoro 28 odsto akcija u Štrabagu, ali je Bord direktora preduzeo mjere koje je Skupština akcionara prihvatila, kako bi taj udio spustio na ispod 25 odsto, s obzirom na to da su akcije Rasperie zamrznute kao rezultat sankcija EU.

„Nakon ruske invazije na Ukrajinu, brzo i odlučno smo sproveli sveobuhvatne mjere da spriječimo svaki mogući, čak i indirektan uticaj Olega Deripaske, koji kontroliše akcionara Rasperiu, na Štrabag“, rekao je izvršni direktor Štrabaga Klemens Hazelštajner (Klemens Haselsteiner), krajem aprila prošle godine.

Beloglazov pokušao da proda Deripaskine zamrznute akcije

OFAC je Deripaski sankcije uveo 6. aprila 2018. godine “jer je djelovao ili navodno djelovao u ime, direktno ili indirektno, višeg zvaničnika Vlade Ruske Federacije”.

Deripaska je takođe pod sankcijama Australije, Kanade, Evropske unije, Novog Zelanda i Velike Britanije. Američko Ministarstvo pravde ga je 29. septembra 2022. optužilo za zavjeru da prekrši i izbjegne sankcije SAD, čime je prekršio Međunarodni zakon o vanrednim ekonomskim ovlašćenjim, saopštio je OFAC.

“Trezor (Ministarstvo finansija) će nastaviti da preduzima akcije da zaštiti integritet našeg režima multilateralnih sankcija i zaustavi njihovo izbjegavanje od strane Kremlja i njegovih oligarha“, rekao je zamjenik sekretara Trezora za terorizam i finansijsku obajveštajnu službu Brajan Nelson (Brian E. Nelson). „Svako ko još posluje u Rusiji ili sa Rusijom trebalo bi da bude skeptičan prema navodnim šemama za deinvestiranje koje uključuju lažne kompanije ili zastupnike povezane sa sankcionisanim oligarsima. Korporativne prodaje i akvizicije mogu biti zloupotrijebljene za pranje novca i izbjegavanje sankcija”.

Trezor SAD je saopštio da je Deripaska u junu 2023. godine koordinisao aktivnosti sa ruskim državljaninom Dmitrijem Beloglazovim, vlasnikom ruske firme za finansijski konsalting Titul, s ciljem da se prodaju Deripaskine zamrznute akcije jednoj evropskoj kompaniji.

U roku od nekoliko sedmica nakon toga, osnovana je ruska kompanija za finansijske usluge Akcionernoje Obščestvo Iliadis kao podružnica Titul, a početkom 2024. godine kompanija Iliadis je preuzela rusku investiciju holding kompanije Rasperia Trading Limited, koja drži Deripaskine zamrznute akcije, navodi OFAC.

Obogatio se kupovinom fabrika aluminijuma, neko vrijeme upravljao KAP-om

Deripaska je razvio trgovinu metalima nakon nestanka SSSR i zaradio bogatstvo kupovinom udjela u fabrikama aluminijuma.

Forbs je njegovo ovogodišnje bogatstvo procijenio na 2,8 milijardi dolara. Trenutno je na 1.233. mjestu po bogatstvu u svijetu.

Bio je najbogatija osoba u Rusiji i 9. najbogatiji u svijetu 2008. godine prije nego što je skoro sve izgubio zbog pada tržišta i velikih dugova.

Ruski tajkun je u Crnoj Gori kupio Kombinat aluminujuma Podgorica (KAP) i Rudnike boksita Nikšić 2005. godine i njima je upravljao do 2009. na osnovu većinskog vlasništva. Od tada do uvođenja stečaja 2013. godine KAP-om je upravljao sa 29,36 odsto akcija, a Boksitima sa 31,82 odsto, koliko je imala i Vlada, na osnovu Sporazuma o poravnanju.

Ključni crnogorski izvoznik, KAP, prodat je Deripaski za 48 miliona eura uoči referenduma o nezavisnosti.

O Deripaskinoj podršci nezavisnosti Crne Gore, pisao je 2018. godine američki Tajm (Time), navodeći da je Rus ponudio pomoć nekoliko svojih savjetnika uključujući Pola Manaforta (Paul Manafort), nekadašnjeg šefa kampanje bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa, osuđivanog na kaznu zatvora na osnovu optužbi o mogućem ruskom miješanju u američke predsjedničke izbore 2016. godine i zbog finansijskih malverzacija.

”Oni su nam pomogli da dobijemo podršku koja nam je bila potrebna od naših međunarodnih partnera, iz Rusije i Zapada”, kazao je neimenovani crnogorski zvaničnik za Tajm.

Kada je 2009. počela kriza u KAP-u zbog pada cijene aluminijuma, Deripaska se počeo žaliti na crnogorske vlasti da mu nijesu dali prave podatke o fabrici. Nakon posjete tadašnjeg ruskog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua, zaključen je Sporazum o poravnanju kojim je bilo predviđeno i međusobno povlačenje tužbi, jer su Rusi bili pokrenuli arbitražu pred sudom u Frankfurtu tražeći odštetu od 300 miliona eura. Crna Gora je odgovorila kontratužbom.

Vlada je tim sporazumom Rusima dala subvencije za struju od 60 miliona i garancije za kredite od 135 miliona eura, koje su na kraju platili građani Crne Gore.

Deripaska i njegove kompanije pokrenuli su više arbitražnih postupaka protiv Crne Gore, ali je do sada svaki izgubio.