Obaveze na putu EU – Srbija gasi dvije TE, Crna Gora se priprema za zatvaranje jedine
Elektroprivreda Srbije (EPS) krenula je da zatvara dvije najstarije termoelektrane, Kolubara A i Morava, dok je Crna Gora najavila postepeno gašenje Termoelektrane Pljevlja.
Time države ispunjavaju obaveze iz Pariskog sporazuma i usklađuju se sa zahtjevima EU o smanjenju sve skuplje proizvodnje električne energije iz uglja i plaćanju taksi za zagađenje. To su, takođe, preuzete obaveza po osnovu Sporazuma o Energetskoj zajednici, čije su potpisnice države Zapadnog Balkana.
Postepeno ukidanje uglja za proizvodnju električne energije, odnosno gašenje Termoelektrane Pljevlja (za koju je ugovorena rekonstrukcija), crnogorska Vlada je najavila u Reformskoj agendi 2024-2027 koja je uslov za dobijanje novca iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan.
U dokumentu se navodi da je ključna aktivnost koja treba biti realizovana u narednom periodu, finalizacija integrisanog Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP), koji će definisati ključne politike i mjere za ostvarivanje novih ciljeva do 2030. godine. Širenje obuhvata Sporazuma o Energetskoj zajednici, kako se dodaje, na pitanja u oblasti klime i životne sredine i važan je korak ka tranziciji koja ima za cilj da zemlje članice, kao i zemlje kandidati smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, postanu energetski efikasne i dominantno koriste obnovljive izvore energije.
„Iako trenutna proizvodnja električne energije iz obnovljvih izvora prevazilazi obavezujućih 50%, očekivanja su da bi iskorišćavanje raspoloživih prirodnih potencijala, moglo dovesti do gašenja termoelektrane i sprovođenja pravedne tranzicije. Da bi se ovo ostvarilo neohodno je postaviti i adekvatne pravne temelje, koji su već na snazi u zemljama Evropske unije, transponovanje pravnih
okvira u nacionalno zakonodavstvo takođe je bitan segment u procesu zelene tranzicije“, piše u Reformskoj agendi koju je prošle sedmice prihvatila Evropska komisija.
Kako se dodaje, Vladina struktura koja ima mandat da implementira i prati akcije pravedne tranzicije je operativna i usvojila je plan za sprovođenje obuka i otvaranje radnih mjesta za ljude zaposlene u rudarstvu i proizvodnji energije baziranoj na uglju, piše u dokumentu gdje je kao rok za implementaciju navedena 2025. godina.
Planirano je da u decembru 2025. godine stupi na snagu zakon o zaštiti od negativnih uticaja klimatskih promjena i zaštiti ozonskog omotača usklađen sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050.
Za decembar 2026. planirane su kratkoročne mjere razvoja ljudskog kapitala usmjerene na prekvalifikaciju i ponovno zapošljavanje u pljevaljskom regionu uglja, sprovedene u skladu sa akcionim planom pravedne tranzicije.
U Vladi, prema dokumentu, do kraja 2026. planiraju da 90% individualnih sistema za grijanje u javnim zgradama i 70% individualnih sistema za grijanje u privatnim zgradama u rudarskom regionu Pljevlja, pređe sa uglja na čistije gorivo.
Navodi se i da je za dekarbonizaciju energetskog sektora važan dalji razvoj sistema za naplatu emisionih kredita u kratkom roku i odgovarajućeg srednjoročnog i dugoročnog sistema za trgovinu emisijama.
„Očekuje se da sistem za trgovinu emisijama utiče i na postepeno napuštanje proizvodnje energije iz uglja, a što će zahtijevati sprovođenje pravedne tranzicije u regionu Pljevalja“, piše u dokumentu.
Skuplje emisije stakleničkih gasova
Postavljanje cijene ugljenika čini emisije stakleničkih gasova skupljim, što, kako se ističe, podstiče čistije tehnologije i procese proizvodnje, ali i inovacije u obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i drugim tehnologijama koje smanjuju emisije ugljenika. Istovremeno, prihodi od prodaje dozvola za emisije ugljenika mogu se koristiti za finansiranje investicija u obnovljive izvore energije i druge projekte za smanjenje emisija.
Profesor Branko Radulović nedavno je saopštio da je Savjet Evropske unije, na bazi zaključaka Evropskog parlamenta od prije nekoliko mjeseci, usvojio direktivu kojom su predviđena značajno stroža ograničenja i ciljane vrijednosti najštetnijih zagađujućih materija po zdravlje ljudi. Do 2030. godine dozvoljena koncentracija PM2.5 čestica će se smanjiti sa 25 na 10 mikrograma po kubnom metru, a NO2 sa 40 na 20 mikrograma. Slično je i sa praškastom materijom PM10 i sa SO2.
„Ovim ograničenjima EU nalaže približavanje graničnim vrijednostima koje preporučuje Svjetska zdrastvena organizacija, koje za recimo PM2.5 iznose pet mikrograma po kubnom metru. Direktiva propisuje da građani mogu da traže nadoknadu za narušavanje zdravlja ukoliko je do njega došlo usljed nepoštovanja pravila EU o kvalitetu vazduha“, pojasnio je.
Radulović kaže da je Evropska unija takođe odlučila da će takse ispuštenog CO2 konstantno rasti od 1. januara 2026. godine. Cijena će direktno destimulisati rad termoelektrana i kumulativno će biti znatno veća u odnosu na proizvodnju struje iz obnovljivih izvora.
„Uzalud sam zahtijevao ekspertizu ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja i moguće unapređenje tehnologije u dijelu pripreme šarži i oksido-redukcionih reakcija. Naši ’eksperti’ su makar trebali znati da molekulska masa CO2 iznosi 44,01 g/mol i da jedna tona uglja, zavisno od sadržaja ugljenika, emituje više od 2,5 t/CO2“, naveo je.
To, kako je objasnio, znači da će kumulativna cijena, koja obuhvata proizvodnu cijenu, otplatu kredita i takse na CO2, biti veća od 200 eura/MWh.
„Ovo je još jedan argument za skoro gašenje Termoelektrane. Imajući u vidu sve prethodno, zahtjev ministra (Saše) Mujovića upućen Energetskoj zajednici da se preispita obaveza Crne Gore o redukciji gasova sa efektom staklene bašte, posebno CO2, do 2030. godine je neozbiljan“, ocijenio je.
EPS raspisao tender za idejno rješenje za konzervaciju termoelektrana
Elektroprivreda Srbije (EPS) raspisala je tender za idejno rješenje za konzervaciju i procjenu uticaja na životnu sredinu. I struka i nadležni su saglasni da je smanjenje proizvodnje struje iz uglja obaveza na evropskom putu, ali uz očuvanje stabilnog snabdijevanja, prenosi RTS.
Najstarija termoelektrana, Kolubara A, ima snagu 271 megavat. Izgrađena je prije gotovo sedam decenija u okviru rudarskog basena Kolubara.
„Morava“ u Svilajncu, manje je snage, ali sa mogućnošću da sagorijeva različite vrste uglja i u pogonu je više od pola vijeka.
Tender je početak njihovog gašenja.
„Analize predstavljaju samo prvi korak u jednom dugom procesu i treba da nam pokažu, sa jedne strane, na koji način i koje aktivnosti treba da sprovedemo da bismo sproveli konzervaciju vitalnih djelova postrojenja“, kaže izvršni direktor za investicije i razvoj u EPS-u Aleksandar Jakovljević.
Objašnjava da, sa druge strane, analize treba da pokažu koje su mogućnosti da se postojeće lokacije iskoriste.
„U tom smislu EPS već radi na pripremi investiciono tehničke dokumentacije da se na lokacijama termoelektrana Kolubara i Morava izgrade solarne elektrane“, objašnjava Jakovljević.
Smanjivanje emisija štetnih gasova
Stručnjak Saveza energetičara Željko Marković kaže da su zbog preuzetih obaveza za smanjenje emisija šetenih gasova ugrađivani prečišćivači gasova i sistemi za odsuporavanje.
„Za one elektrane za koje to nije isplativo smo izabrali tzv. ‘optaut’ mehanizam. Taj ‘optaut’ mehanizam znači da ćemo imati 20.000 sati rada za te elektrane do 2023. godine“, rekao je Marković.
Objašnjava da je „optaut“ izabran za Kolubaru i za termoelektranu Morava. Marković je pojasnio da će, zato što im je istakao rok, te termoelektrane biti konzervirane.
Program menadžer za energetiku u Misiji EU u Srbiji Gligo Vuković objašnjava da je to prva mjera koju koristi EU u cilju postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine, ali i smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine.
„S tim u vezi potpuno je nekompatibilno imati intenzivnu upotrebu uglja u ovakvim okolnostima. Srbija je u tom smislu donijela odluku da do 2030. procenat električne energije iz obnovljivih izvora ne bude manji od 45 odsto i da bude klimatski neutralna do 2050. godine“, istakao je Vuković za RTS.
Termoelektrane u statusu rezerve
Konzervacija je rješenje za termolektrane kojima je prošao radni vijek i daje im „status rezerve“ u elektroenergetskom sistemu.
Željko Marković pojašnjava da, kada su termoelektrane konzervisane, one ne rade.
„Ako ulaze u sistem strateške rezerve, onda takva elektrana ne radi i ne proizvodi, ali je spremna da uđe brzo u proizvodnju kada imamo problem sa nestašicom električne energije“, naglašava stručnjak iz Saveza energetičara.
Gligo Vuković napominje da energetskom sektoru ništa se ne može desiti preko noći.
„Sve te investicije u nove objekte, ali istovremeno i gašenje nekih starih objekata zahtijevaju vreme“, kaže Vuković.
Navodi da se upravo investiranjem u nove izvore obnovljive energije može zamijeniti proizvodnja iz termoelektrana na fosilna goriva, koje će biti ugašene.
„Na taj način ćemo da održimo energetski bilans i održaćemo stabilan sistem“, istakao je Vuković.
A da je tako, potvrdila je i poslednja energetska kriza. I pojedine članice EU koje su se odrekle ili najavile smanjenje upotrebe uglja, zbog nestašica i skupog uvoza struje, ugašene termoblokove ponovo su vraćale u pogon, podsjeća RTS.