Evropa ne zna koliko goriva ima

Dok aviokompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja na posao, evropski pokušaji da spriječi nestašice izazvane ratom u Iranu nailaze na neočekivanu prepreku: niko ne zna koliko goriva kontinent zaista ima, piše Politiko (Politico).

Napori dolaze u trenutku kada rat u Iranu povećava evropski račun za fosilna goriva i prijeti da uguši isporuke kroz Hormuški moreuz, ključnu arteriju za naftu i gas. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) rekla je u srijedu da sukob košta EU gotovo 500 miliona eura dnevno kroz veće troškove energije, dok je američki predsjednik Donald Tramp naložio saradnicima da se pripreme za produženu blokadu Irana, koja bi mogla dodatno poremetiti globalna energetska tržišta.

„U Evropi imamo vidljivost i obaveze za maj i jun… teško je prognozirati šta će se desiti poslije toga”, rekao je Tobias Majer (Tobias Meyer), izvršni direktor DHL Group, tokom radnog doručka kojem je Politiko prisustvovao ranije ovog mjeseca. „Postoje strateške rezerve, ali nema mnogo uvida u to koliko je već povučeno.”

Vlasti EU nijesu potpuno u mraku. Podaci o državnim rezervama nafte i gasa uglavnom su transparentni i ažurni, nacionalni zvaničnici redovno održavaju sastanke za razmjenu informacija, a kompanije povremeno dobrovoljno dostavljaju podatke o sopstvenim zalihama.

Ali mimo toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi slavine mogle presušiti imaju vrlo malo informacija – slijepu tačku zbog koje bi mogli biti nesposobni da prepoznaju nestašice ili prinuđeni da donose hitne odluke na osnovu djelimičnih podataka.

Na samitu na visokom nivou prošlog mjeseca, ministri iz Belgije, Holandije i Španije ukazali su na te praznine u znanju, pozivajući EU da koordinira praćenje i analizu u realnom vremenu, posebno kada je riječ o rafinisanim proizvodima, prema zapisniku u koji je Politiko imao uvid. Predstavnik Grčke otišao je toliko daleko da je zatražio od Komisije da uspostavi WhatsApp ili Signal kanal između država članica i izvršnog tijela EU.

„Imamo veoma ograničeno tržišno znanje i podatke o gasu i nafti”, rekao je visoki zvaničnik jednog evropskog ministarstva energetike, koji je, kao i drugi citirani u ovom tekstu, govorio pod uslovom anonimnosti kako bi otvoreno razgovarao o osjetljivoj temi. „Naše znanje o tome šta se pušta u promet, šta se povlači i šalje različitim rutama… tu svakako postoji manjak praćenja tržišta.”

Kada je riječ o rafinisanim gorivima poput dizela i avionskog goriva, slika je posebno nejasna. EU se prvenstveno oslanja na svoj zvanični statistički servis Eurostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procijenila nivoe snabdijevanja. Ali većina zaliha nalazi se van vidokruga, u rasutim komercijalnim zalihama u različitim sektorima, dok kompanije nerado otkrivaju osjetljive poslovne podatke koje nijesu zakonski obavezne da prijave.

Čak su i podaci koje daje Međunarodna agencija za energiju – koja je prošlog mjeseca koordinisala istorijsko oslobađanje 400 miliona barela nafte – nužno ograničeni iz tog razloga, rekao je zvaničnik Komisije. IEA nije odgovorila na zahtjev za komentar.

„U idealnom svijetu imali bismo pristup savršenim informacijama”, dodao je zvaničnik Komisije. „Ali na kraju, one vrijede samo onoliko koliko vrijede informacije koje dobijamo. Čuo sam da kolege iznose istu zabrinutost – nadamo se da imamo prave informacije.”

„Ne možemo zaista znati”

Od početka rata, ministri energetike pozivaju Evropsku komisiju, izvršnu granu EU, da ojača sposobnost bloka da procijeni zalihe širom kontinenta – u podzemnim skladištima, redovima rezervoara u velikim lukama, ogromnim supertankerima koji plutaju uz evropske obale, kao i u depoima na aerodromima i duž ključnih naftovoda.

Sama Komisija je priznala informacijski vakuum, predstavivši ranije ovog mjeseca planove za „Opservatoriju za gorivo”, koja bi „pratila proizvodnju, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva u EU” – po uzoru na znatno sveobuhvatniju američku Upravu za energetske informacije.

„Naravno da želimo da imamo bolji pregled situacije sa gorivom širom EU”, rekla je portparolka Komisije Anna-Kaisa Itkonen za Politiko. „Radimo na tome, ali prerano je sada govoriti kako će funkcionisati.”

Gas je najlakše pratiti, iako ne savršeno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. zahtijevaju od država EU da svake godine do zime napune skladišta do 90 odsto nacionalnih kapaciteta. To znači da EU ima mnogo bolji uvid u to koliko prirodnog gasa posjeduje u svakom trenutku – iako i dalje ima malo uvida u odlive, prilive i prekograničnu trgovinu.

Eurostat takođe prati naftne proizvode širom Evrope, ali ih ažurira rijetko i neredovno. Njegov posljednji relativno sveobuhvatan skup podataka datira iz januara, prema riječima Ane Marije Džler-Makarevič (Ana Maria Jaller-Makarewicz), analitičarke Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

U tom trenutku, većina država EU, izuzev Letonije, Irske i Kipra, ispunjavala je zahtjeve bloka da drži zalihe nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana, prema podacima koje je prikupila Jaller-Makarewicz. Rezerve su se uglavnom sastojale od sirove nafte, dizela i sirovina za preradu, uz ograničene količine benzina i avionskog goriva.

Šta se dogodilo od tada? „Prilično je teško dobiti ažuran pregled”, rekao je drugi visoki zvaničnik jednog evropskog ministarstva energetike. „Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali šta imaju u bilo kom konkretnom trenutku, to ne možemo zaista znati.”

Još je teže pratiti rafinisane proizvode kao što su dizel, benzin i avionsko gorivo. „Privatne kompanije nijesu željele da dijele informacije”, otvoreno je rekao treći visoki zvaničnik jednog evropskog ministarstva energetike.

„To su, nažalost, informacije koje mi članice neće podijeliti”, rekao je Alen Maturen (Alain Mathuren), direktor lobističkog udruženja za goriva FuelsEurope, naglašavajući da njegovo udruženje svakako ne bi ni tražilo te podatke, jer bi to moglo prekršiti pravila EU o konkurenciji.

Ali uprkos dubokim prazninama u podacima, „prerano je reći” da li će Komisija osmisliti pravila kojima bi primorala države da je informišu, rekao je ranije citirani zvaničnik Komisije.

Magla rata

Ono što se zna nije naročito umirujuće.

Evropske zalihe gasa su, za početak, već bile niske prije napada na Iran, u prosjeku ispod 30 odsto nacionalnih kapaciteta zbog velikog povlačenja tokom zime. Popunjavanje tih rezervi zavisi od podsticanja trgovaca, koji uglavnom radije pumpaju gas u skladišta ljeti, kada cijene padaju, i prodaju ga zimi, kada cijene rastu. Ali rat u Iranu prijeti da preokrene tu dinamiku, a napori EU da riješi problem naišli su na različite reakcije.

Preusmjeravanje globalnih energetskih tržišta nakon blokade Hormuza dodatno prijeti da poremeti tu dinamiku. Tankeri se više ne preusmjeravaju ka Aziji iz Evrope, već tamo jednostavno plove direktno iz Zapadne Afrike i SAD-a, rekao je Šarl Kostrus (Charles Costerousse), analitičar za prirodni gas u istraživačkoj kompaniji Kpler.

Isporuke su „i dalje u okviru petogodišnjeg prosjeka”, rekao je za Politiko. „Samo što ne dobijaju onoliko koliko bi mogli, imajući u vidu sav dodatni američki kapacitet koji dolazi na tržište.”

Zalihe sirove nafte takođe se mogu pratiti gotovo u realnom vremenu. Kpler, koji dostavlja podatke IEA, procjenjuje popunjenost rezervoara sa plutajućim krovom mjerenjem visine krova svakog rezervoara, zaključeno na osnovu odnosa sjenki na satelitskim snimcima, rekao je Homajun Falakšahi (Homayoun Falakshahi), analitičar za sirovu naftu u toj istraživačkoj kompaniji. Iako skladišta u Kini i neka podzemna skladišta u Evropi ne mogu da se prate na taj način, Kpler ovom metodom može da obuhvati oko 90 odsto od šest milijardi barela globalnog kapaciteta, rekao je.

Najnoviji izvještaj IEA pokazuje da su evropske zalihe već u februaru bile niske u odnosu na godinu ranije, ali uključuje ograničene podatke za mart. Ministarstva energetike su navodno prošle sedmice dostavila ažurirane podatke EU vlastima o sopstvenim zalihama, ali detalji nijesu objavljeni. Neke zemlje već oslobađaju zalihe nafte u okviru istorijskog, multinacionalnog oslobađanja barela.

Praćenje zaliha avionskog goriva – koje se uglavnom čuvaju u rezervoarima sa fiksnim krovom – „mnogo je teže”, rekao je Falakšahi. Podaci o tom gorivu uglavnom se zasnivaju na dobrovoljnim objavama kompanija, a nedostatak transparentnosti u skladu je sa stalnim neslaganjima oko toga koliko je goriva Evropi preostalo.

Druge proizvode, poput nafte, ključne sirovine za plastične proizvode, lakše je pratiti. Dnevna istraživanja skladištenja nafte u Sjevernoj Evropi, koja sprovodi kompanija Insights Global, daju dobar uvid u dostupne zalihe, prema riječima Kirana Tajlera (Ciaran Tyler), vodećeg analitičara za petrohemikalije u Kpleru.

Podaci ukazuju da, iako se dio evropskih zaliha nafte, zajedno s drugim proizvodima, preusmjerava ka Aziji, evropska petrohemijska industrija zapravo ima koristi od zatvaranja Hormuza. Međutim, to važi samo za fleksibilna postrojenja koja mogu da pređu sa nafte na etan i propan kao sirovinu.

„U osnovi, gubitak [petrohemikalija] iz Bliskog istoka i Azije znači da evropska postrojenja trenutno uživaju u rastu bruto marži”, rekao je Tajler za Politiko.

Iako se podaci dijele isključivo na dobrovoljnoj osnovi, korisni su, dodao je Tajler. „Morate ih uzeti s rezervom”, objasnio je. „Da li bih uložio životnu ušteđevinu na ono što prijavljuju? Ne. Ali da li pokazuju ispravan pravac? Da.”