EU kreće u ograničavanje potrošnje energije i vode u data centrima

Evropska unija priprema pravila održivosti za budućnost vještačke inteligencije koja zahtijeva ogromne količine energije, ali tehnološki giganti poput Majkrosofta (Microsoft) već pokušavaju da utiču na to kako bi nova pravila Unije trebalo da izgledaju.

Data centri u EU sa više od 500 kW instaliranog kapaciteta, koji izvještavaju u skladu sa pravilima Unije o energetskoj efikasnosti, od 21. septembra dobiće elektronsku oznaku održivosti, prema novim pravilima koja je Evropska komisija predstavila u ponedjeljak.

„Cilj sistema ocjenjivanja je da poveća transparentnost o potrošnji energije u data centrima i da postane resurs koji će omogućiti bolje kreiranje politika i nabavku održivijih digitalnih sredstava i usluga širom Evrope“, navela je Komisija u novim pravilima o sistemima ocjenjivanja data centara, piše Juronjuz (Euronews).

Ovaj potez dolazi u trenutku kada Brisel planira da do 2035. utrostruči kapacitete data centara širom Unije, u okviru nastojanja da smanji zavisnost od velikih tehnoloških kompanija i razvije sopstvene evropske kapacitete u oblasti vještačke inteligencije. Poslanici EU, međutim, nedavno su izrazili zabrinutost zbog pokušaja Majkrosofta da utiče na nova pravila.

Istovremeno, EU se suočava sa rastućom energetskom krizom, a data centri se već smatraju sve značajnijim izvorom potražnje za električnom energijom i nailaze na protivljenje dijela lokalnih zajednica.

Komisija tvrdi da su data centri neophodni Uniji kao osnova za računarstvo u oblaku, vještačku inteligenciju i digitalne usluge, ali da njihovo brzo širenje vrši pritisak na elektroenergetske mreže, vodne resurse i lokalne zajednice.

Data centri u Evropi su 2024. godine potrošili 68 teravat-sati (TWh) električne energije, a EU očekuje da će ta potrošnja do 2030. porasti na 114 TWh, odnosno na 3,2 odsto ukupne potrošnje električne energije u Uniji, u odnosu na sadašnjih 2,5 odsto, pokazuju podaci EU.

Nova oznaka održivosti trebalo bi da omogući poređenje objekata prema energetskoj i vodnoj efikasnosti, kao i prema izvorima iz kojih nabavljaju električnu energiju. Međutim, uprkos tome što su obavezna pravila izvještavanja za data centre iznad 500 kW na snazi od 2023. godine, Komisija je priznala da poštovanje tih pravila i dalje nije potpuno.

„Prve godine (…) izvještavala je otprilike trećina data centara. Druge godine rezultat je bio bolji, a u trećoj su preliminarni rezultati dodatno poboljšani. Mislim da sada bez problema dostižemo 50 odsto“, rekao je novinarima u ponedjeljak zvaničnik Komisije koji je govorio pod uslovom anonimnosti.

Zvaničnik Komisije je, međutim, napomenuo da sprovođenje pravila u velikoj mjeri zavisi od država članica EU. Pravi pritisak počeće početkom naredne godine.

Ograničenja za energiju i vodu tek 2027.

Za sada Komisija ne uvodi čvrste gornje granice za potrošnju energije ili vode.

Glavni regulatorni instrument – minimalni standardi učinka – biće predstavljen 2027. godine, kako bi se postavio donji prag i spriječila izgradnja novih objekata koji ne ispunjavaju određene standarde efikasnosti, rekao je zvaničnik Komisije.

Međutim, ovaj „probni period“ stvara važan prostor za industriju, koja lobira kod Komisije upravo u vezi sa ovim ključnim parametrima održivosti.

U podnesku upućenom njemačkoj saveznoj vladi u julu 2026, Majkrosoft je naveo da podržava korišćenje čiste energije, kao i energetsku i vodnu efikasnost kao pokazatelje održivosti, ali je istovremeno konkretno tražio izmjene predloženih kategorija vodne efikasnosti u okviru oznake, prema njemačkom registru lobiranja.

Bram Vranken, istraživač i aktivista organizacije Corporate Europe Observatory (CEO), kritikovao je uticaj velikih tehnoloških kompanija na nova pravila EU za data centre.

„Majkrosoftova klauzula o povjerljivosti je zadržana – iako je preformulisana – što je izuzetno problematično. To će takođe značiti da veliki dio informacija na oznaci neće biti moguće provjeriti“, rekao je Vranken za Juronjuz.

Dodao je da, prema sadašnjim pravilima, ako neki Guglov (Google) data centar dobije visoku ocjenu na oznaci za energetsku efikasnost, mogao bi istovremeno da troši neprijavljeni gigavat električne energije, a da to ne bude adekvatno objelodanjeno.

Pošto Unija mora da se oslanja na velike tehnološke kompanije u izgradnji svoje infrastrukture, to im daje značajan uticaj u regulatornoj debati. Iako nova pravila Komisije odražavaju ambiciju da Evropa postane „vodeći kontinent u oblasti vještačke inteligencije“, ona istovremeno naglašavaju tenziju između potrebe za brzim širenjem infrastrukture neophodne za AI i regulisanja američkih tehnoloških kompanija od kojih se očekuje da izgrade veliki dio te infrastrukture.

Zvaničnici Komisije kažu da nova oznaka održivosti može da prepozna izvore energije sa niskim emisijama, uključujući nuklearnu energiju, dok bi budući minimalni standardi učinka vremenom mogli da postanu obavezni.

Brisel takođe razmatra da li bi data centri mogli da postanu aktivniji učesnici u elektroenergetskom sistemu, tako što bi pružali fleksibilnost mreži i potencijalno snabdijevali otpadnom toplotom čak četiri miliona evropskih domaćinstava.