Ekonomija Crne Gore u prvom kvartalu porasla 2,5 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore porastao je u prvom kvartalu ove godine 2,5 odsto i iznosio je 1,43 milijarde eura, pokazuju preliminarni podaci Monstata.

Kad je u pitanju struktura BDP-a, finalna potrošnja (lična potrošnja domaćinstava i države) ima najveće učešće, a ona je u prvom kvartalu iznosila oko 1,6 milijardi eura (lična potrošnja 1,3 milijarde, potrošnja države 307 miliona). Saldo uvoza i izvoza bio je negativan (-629,4 miliona eura). Bruto investicije u osnovna sredstva iznosile su 351,8 miliona eura, a promjene u zalihama 85,4 miliona.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava obračunavaju se na osnovu podataka iz redovnih statističkih istraživanja (anketa o potrošnji domaćinstava, podaci statistike poljoprivrede, industrije, spoljne trgovine, statistike cijena), kao i podataka izvještajnih jedinica. Podaci se obračunavaju po metodi robnih tokova na
detaljnom nivou klasifikacije lične potrošnje prema namjeni (COICOP), objašnjeno je iz Monstata.

Izdaci za finalnu potrošnju države obračunavaju se na osnovu podataka Ministarstva finansija primjenom ESA 2010 metodologije. Individualna potrošnja države obuhvata izdatke za obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu i sport, kulturu i rekreaciju.

Ostali izdaci države predstavljaju kolektivnu potrošnju (opšte javne službe, odbrana, javni red i bezbjednost, ekonomski poslovi, zaštita životne sredine i sl). Podaci finalne potrošnje države su u skladu sa klasifikacijom funkcija države (COFOG klasifikacija).

Bruto investicije u osnovna sredstva obračunate su na osnovu metode robnih tokova. Za obračun bruto investicija u osnovna sredstva korišćeni su podaci redovnih statističkih istraživanja (statistike spoljne trgovine, istraživanja o građevinskim radovima, istraživanja o investicijama u osnovna sredstva) i
podaci Uprave prihoda i carina.

Podaci o izvozu i uvozu roba i usluga obračunavaju se na osnovu podataka statistike spoljne trgovine Uprave za statistiku (Monstat), podataka Uprave prihoda i carina i podataka Bilansa plaćanja Centralne banke Crne Gore.

Rast ekonomije Irske 22,2 odsto, Njemačka i Norveška bilježe pad

Prema podacima evropske statističke kancelarije Eurostat u prvom kvartalu je najveći rast ekonomije imala Irska, 22,2 odsto. Slijedi Danska sa rastom od četiri odsto, Poljska 3,6 odsto, Litvanija 3.2 odsto, dok su Sjeverna Makedonija, Malta i Kipar zabilježile rast ekonomije od tri odsto. Ekonomija Hrvatske porasla je 2,9 odsto, Bugarske 2,8, a Islanda i Španije po 2,6 odsto.

Manji rast BDP-a od Crne Gore u prvom kvartalu imale su Češka (2,2 odsto), Turska, Švajcarska i Holandija po dva odsto, Portugal 1,8 odsto, Belgija 1,1, Slovačka 0,9, Švedska 0,4, Francuska i Italija po 0,3, a Mađarska nula odsto.

Pad ekonomije zabilježen je u Finskoj (-0,1 odsto), Njemačkoj (-0,2), Estoniji i Letoniji (-0,3), Norveškoj (-0,4) i Sloveniji (-0,7 odsto).