Novi talas lažnih dojava o bombama pogodio najmanje 27 putničkih letova širom Evrope

Lažne dojave o bombama poremetile su danas najmanje 27 putničkih letova širom Evrope, zbog čega su neki avioni morali neplanirano da slete, dok su druge pratili ili presretali borbeni avioni. Ovo je drugi takav talas prijetnji ove sedmice.

Nijedna država za sada nije utvrdila ko stoji iza prijetnji, koje su uslijedile u trenutku kada brojni evropski zvaničnici optužuju Rusiju za organizovanje sabotaža i „hibridnih napada“, koji su često jeftini, lako ih je poreći i ne očekuje se da izazovu oružani odgovor, navodi Rojters (Reuters).

Najmanje sedam letova i jedan kruzer takođe su primili lažne prijetnje u utorak.

Danska, Poljska i Rumunija, koje su sve bile pogođene poremećajima u četvrtak, ranije su direktno optuživale Moskvu da stoji iza hibridnih napada, dok je Njemačka okrivila Rusiju za napad na aerodrom u Lajpcigu u avgustu.

Britanija, koja je ranije takođe optuživala Rusiju, povezala je Iran sa navodnom zavjerom protiv američke vazduhoplovne baze.

I Rusija i Iran negiraju bilo kakvu umiješanost.

Erik Šauten (Eric Schouten), direktor kompanije za vazduhoplovnu bezbjednost Dyami, rekao je da većina pogođenih zemalja podržava Ukrajinu u ratu protiv ruske invazije.

Analitičari konsultantske kompanije za procjenu rizika u vazduhoplovstvu Osprey Flight Solutions ocijenili su da je povezanost sa ruskom kampanjom hibridnog djelovanja u Evropi „realna mogućnost“.

Ipak, upozorili su da su moguća i druga objašnjenja, uključujući pojedince koji djeluju iz ličnih pobuda, kao i incidente u kojima počinioci oponašaju prethodne prijetnje.

Izvor sa jednog italijanskog aerodroma rekao je Rojtersu da je elektronska poruka sa naslovom „Prijava prijetnje“ poslata na više adresa avio-kompanija, aerodromskih operatera i pružalaca aerodromskih usluga na rimskom aerodromu Fijumićino (Fiumicino) i milanskom aerodromu Malpensa.

U poruci, za koju se tvrdilo da dolazi od „boraca Muške države“ („Male State“), navedeno je da su eksplozivne naprave postavljene u avione koji dolaze iz Helsinkija i Dablina i da će eksplodirati za 60 minuta.

Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi ko je poslao poruku, a nije bilo ni neposrednih naznaka ko stoji iza ostalih prijetnji širom Evrope.

Pogođeni letovi za Milano, Rim, Pariz, Prag i Sofiju

U Francuskoj je kabinet premijera Sebastijena Lekornija (Sébastien Lecornu) saopštio da je on poslao borbene avione da presretnu let kompanije Aer Lingus iz Dablina za Rim i sprovedu ga do vojne vazduhoplovne baze u Evreu (Évreux), nakon što pilot nije sarađivao sa nadležnim organima na očekivani način.

Kabinet Lekornija nije naveo razlog takvog ponašanja pilota.

Bugarsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da su njegovi borbeni avioni pratili tri putnička aviona do slijetanja.

Jedan let kompanije Rajaner (Ryanair) iz Londona za Sofiju preusmjeren je u Plovdiv, drugi najveći grad Bugarske.

Španska policija saopštila je da su u razmaku od 20 minuta primljene tri prijetnje elektronskom poštom koje su se odnosile na dva leta kompanije Air Europa iz Madrida za Pariz i četiri dolazna leta Iberije iz Rima i Milana.

Više aviona zaustavljeno je ili vraćeno na parking-pozicije na aerodromu u Madridu, a putnici su iskrcani kako bi letjelice bile pregledane.

U Varšavi je avion poljske kompanije LOT, koji je trebalo da leti za Pariz, zaustavljen tokom rulanja ka poletnoj stazi, a putnici su prebačeni u drugi avion.

Danska policija saopštila je da su dva aviona pregledana na aerodromu u Kopenhagenu.

Drugi letovi koji su primili prijetnje, uključujući letove kompanija EasyJet, Finnair, LOT, Wizz Air, Ryanair i Air Serbia za Prag, Sofiju, Beč, Brisel, Bukurešt, Rim i Milano, sletjeli su prema planu, neki uz vojnu pratnju.

Elena Pala, putnica na letu kompanije Wizz Air iz Milana, opisala je šta se dogodilo kada je avion sletio u Bukurešt, u Rumuniji.

„Prvo su nas odvezli veoma daleko od terminala, na udaljeni dio piste. Avion su opkolili vatrogasni kamioni, vozila hitne pomoći i antiterorističke jedinice“, rekla je za televiziju Digi.

„Pitala sam šta se dešava. Rekli su da je riječ o vanrednoj situaciji. To je sve što su nam kazali“, dodala je Pala.

Džodži Vejts (Joji Waites), direktor za bezbjednost letjenja u Britanskom udruženju avio-pilota, rekao je da avio-kompanije ne preduzimaju mjere na osnovu prijetnji ukoliko ih nadležni procjenitelji prethodno ne ocijene kao vjerodostojne.

Putnici koji su se spremali za polazak uglavnom su prihvatali situaciju kao nešto na šta ne mogu mnogo da utiču.

„I dalje moramo da putujemo. Tako da, eto, jednostavno moramo da se nosimo s tim najbolje što možemo“, rekla je Španjolka Lusija Parga (Lucia Parga).

Drugi putnik, Gabrijele Franceze (Gabriele Franzese), dodao je:

„Ne možete se previše brinuti zbog svake vijesti. Ako se avion sruši, neka bude tako. Ako je suđeno da se dogodi, svakako će se dogoditi.“

Sajber napadi na supermarkete i banke krvi

Eliran Almog, izvršni direktor kompanije za sajber bezbjednost u vazduhoplovstvu Cyviation, rekao je da lažne dojave mogu imati dvostruku svrhu: da poremete rad avio-kompanija i aerodroma, ali i da omoguće počiniocima da posmatraju kako avio-prevoznici, aerodromi i nadležni organi reaguju.

„Ove prijetnje u vazduhoplovstvu dešavaju se u istom periodu kada i sajber napadi na rashladne sisteme supermarketa širom Evrope“, rekao je Almog.

„Različite ključne usluge suočavaju se sa poremećajima koji izazivaju ekonomske troškove i mogu da naruše povjerenje javnosti.“

Ove sedmice neidentifikovani hakeri su po drugi put isključili rashladne uređaje u supermarketima u nekoliko evropskih zemalja, a napadi su pogodili i francuske banke krvi.