Briselu ruska imovina sada nije prioritet, iako rastu zahtjevi za njeno korišćenje

Imobilisana sredstva ruske Centralne banke trenutno nijesu „glavni fokus“, saopštila je u petak Evropska komisija, uprkos sve glasnijim zahtjevima da se 210 milijardi eura tih sredstava usmjeri na dodatnu pomoć Ukrajini, koja se suočava sa ozbiljnim manjkom novca.

Švedska, Nizozemska, Poljska i Španija, uz podršku baltičkih država, zatražile su od Evropske komisije da pripremi nove pravne opcije za korišćenje zamrznute ruske imovine.

Ukrajina je podržala tu inicijativu i predložila osnivanje depozitara u vlasništvu EU koji bi čuvao sredstva koja se trenutno nalaze u Jurokliru (Euroclear), depozitarnoj instituciji sa sjedištem u Briselu, prenosi Juronjuz (Euronews).

Ove sedmice je i međupartijska grupa od 122 poslanika Evropskog parlamenta uputila pismo Komisiji, tražeći da se „ponovo otvori politička rasprava“ o toj imovini i da se razmotri predlog o evropskom depozitaru kako bi se „prevazišle“ primjedbe Belgije.

Međutim, Komisija je u petak pokušala da ublaži očekivanja.

„To trenutno nije glavni fokus“, rekla je portparolka Komisije Paula Pinjo (Paula Pinho). „Na tome smo veoma intenzivno radili, a sada je fokus negdje drugo.“

Prioritet je finansiranje Ukrajine

Pinjo je objasnila da Komisija trenutno ima dva prioriteta.

Prvi je nastavak postepene isplate zajma od 90 milijardi eura, koji pokriva finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini.

Drugi je saradnja sa ukrajinskom vladom i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) kako bi se precizno utvrdio obim budžetskog manjka.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski (Volodymyr Zelenskyy) prošlog mjeseca iznenadio je saveznike kada je od njih zatražio da pokriju manjak od 27 milijardi dolara, odnosno oko 23 milijarde eura, u budžetu Ministarstva odbrane.

Kijev je takođe upozorio da mu za narednu godinu nedostaje još 32,6 milijardi eura za pokrivanje budžetskih potreba.

Od tada zvaničnici EU i MMF-a pokušavaju da utvrde prirodu i porijeklo tog izuzetno velikog iznosa.

Zahtjev Zelenskog pokazao je koliko je težak zadatak pred Evropom da finansijski podrži zemlju koja je pod invazijom bez doprinosa Sjedinjenih Država. Istovremeno je ponovo oživio ideju o korišćenju ruske imovine, čiji zagovornici tvrde da bi se time smanjio teret za evropske poreske obveznike.

Plan propao u decembru

Evropska komisija je prošle godine pokušala da iskoristi rusku imovinu kroz složen i inovativan pravni model, ali je taj predlog propao u decembru na ključnom samitu.

Komisija, koja je u odbranu tog plana uložila značajan politički kapital, suočila se sa snažnim protivljenjem Belgije i ozbiljnim rezervama Juroklira.

„U decembru smo to ostavili nakon veoma važne rasprave u Evropskom savjetu. Nikada nijesmo rekli da je ta opcija skinuta sa stola. Ona i dalje ostaje kao jedan od mogućih instrumenata“, rekla je Pinjo.

Dodala je da Komisija prvo mora da procijeni dodatne finansijske potrebe Ukrajine „prije nego što možemo govoriti o konkretnim instrumentima kojima bi se one rješavale“.

Komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis (Valdis Dombrovskis) odvojeno je rekao za Juronjuz da su njegove službe spremne da se „ponovo uključe“ u razgovore o ruskoj imovini i „pomognu u pronalaženju rješenja“.

Ipak, nije se obavezao na pripremu novog pravnog predloga, navodeći da će Komisija čekati garancije da je „moguće postići dogovor među državama članicama“.

Belgija je već poručila da njene primjedbe nijesu „magično nestale“.

U međuvremenu, Juroklir se suočava i sa pravnim sporom koji je protiv njega pokrenula Centralna banka Rusije.