Dijamant se vraća kući: Zašto je MK Grupa ponovo u poslu sa uljem i koliko je to platila

U junu 2020. MK Grupa je nakratko ušla u uljarski biznis, da bi iz njega izašla već nakon pola godine. Sada se vraća na velika vrata: kompanija je juče saopštila da preuzima Dijamant, najvećeg prerađivača uljarica. Kako Forbes Srbija nezvanično saznaje, zrenjaninska fabrika prelazi iz hrvatskih u domaće ruke za između 100 i 150 miliona eura.

Ovo je način da se dalje razvija i širi MK Agri-Food divizija. S druge strane, Fortenova, dosadašnji vlasnik Dijamanta, ovako polako zaokružuje svoj cilj – izlazak iz agro biznisa.

Forbes Srbija istraživao je šta ova akvizicija donosi MK Grupi, šta potrošačima, pa konačno i primarnim proizvođačima u Srbiji.

A da je prerada suncokreta primamljiva vidi se iz činjenice da je okupila najveće domaće biznismene. Njome se već bavi Delta i to u Velikom Gradištu, kao i Matijevići u Novoj Crnji. Ne treba zaboraviti ni da je krajnji vlasnik Vitala kompanija Invej Predraga Rankovića Peconija. Doduše, njegova vrbaška fabrika pamti i mnogo bolje dane.

Hoće značajan brend

Upućeni nagovještavaju i šta bi mogao da bude razlog da se MK Grupa vrati u uljarsku industriju.

„Žele da ulažu u prepoznatljiv brend. Posljednjem vlasniku zrenjaninska fabrika nije bila u fokusu. Pritom, proizvode višeg nivoa prerade proizvodila je i sestrinska Zvijezda iz Hrvatske. Novi vlasnik namjerava da investira u proizvodnju, otkup i višu preradu“, kaže izvor Forbes Srbija.

Da se sprema promjena vlasnika u Dijamantu moglo se naslutiti iz najava predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. On je početkom godine najavio vraćanje prehrambenih kompanija u domaće vlasništvo, uz napomenu da će sve početi sa jednom uljarom.

Iako je bilo više kandidata, prvi pik većini upućenih bio je upravo Dijamant. Činjenica je i da najveće uljare, ako se ne računa Vital, koji u posljednje vrijeme ozbiljno posrće, zapravo drže strane kompanije.

Sljedeći značajni proizvođač je Victoriaoil, koja stoji iza brenda „Iskon“ i fabrike u Šidu. Ova uljara je kratko bila u rukama MK Grupe. Svoj udio je u decembru 2020. godine MK Grupa prodala firmi Sun Valley.

Vlasnička struktura se mijenja 2021. godine. Vaja Enricovich Jhashi bio je vlasnik 87,5 odsto, a Cooperstown preostalih 12,5 odsto. Od novembra 2024. jedini vlasnik šidske uljare je Trezeme Limited sa Kipra. Jhashi se vodi kao stvarni vlasnik u registru APR-a.

Somborsko Sunce je već godinama u vlasništvu firme Bimal iz Bosne i Hercegovine, koja je poznata po uljari u Brčkom.

Vlasnički rolerkoster, pa ponovo domaći

Dijamant je osnovan 1938. godine. Kao akcionarsko društvo organizovan je 2005, a većinski paket akcija kupio je hrvatski Agrokor. U 2021. godini od akcionarskog društva postao je DOO.

Zbog nagomilanih dugova u Agrokoru je 2017. uvedena vanredna uprava. Fortenova Grupa je upravljanje poslovanjem Agrokora preuzela tokom 2019. Posljednje dvije godine ona polako izlazi iz poljoprivrednih poduhvata.

„Iza nas je period kada smo širom otvorili vrata stranim investitorima i u prehrambenom sektoru. Bilo je i pogrešnih poteza, to vidimo u mljekarskoj industriji. Sada kao da gledamo kako stvari idu u kontra smjeru“, kaže za Forbes Srbija Žarko Galetin, agro-konsultant.

Napominje i da su zrenjaninsku fabriku i strani investitori korektno vodili.

„Ne treba pošto-poto da gledamo da sada svi kapaciteti treba ponovo da budu domaći. Ne treba to da bude paradigma. Vjerujem da MK ima iskustva u prerađivačkom sektoru i da su dobro promislili prije ovog poteza. MK ima veoma interesantnu istoriju investiranja – od šećera, preko hotelijerstva. Vjerujem da su procijenili sve prednosti ulaganja u uljarsku industriju“, smatra Galetin.

Suncokret sigurna baza

U razgovoru sa Forbes Srbija Vladimir Miklič, rukovodilac Odjeljenja za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, objašnjava da je prinos suncokreta u Srbiji među najvećima u Evropi.

„Srbija ima izuzetno jaku uljarsku industriju“, kaže Miklič. „Imaju velike kapacitete, tako da bi mogli da prerade i veće količine suncokreta. Ona je snažan segment u našoj prehrambenoj industriji. I decenijama unazad uljare su imale značajnu ulogu.“

Suncokret se uzgaja na blizu 280.000 hektara, a prostora za širenje ima još, prije svega u centralnoj Srbiji. Tako će površina pod suncokretom i dalje rasti. Prinos se kreće do tri tone po hektaru, a prošle godine bio je između 2,7 i 2,8 tona. Podjednako je značajno da je taj prinos stabilan.

„Vjerujem da najavljeno preuzimanje neće promijeniti situaciju, da će Dijamant ostati vodeći otkupljivač i prerađivač uljarica. Uz njih je jaka sirovinska baza“, smatra Miklič.

Dijamant tvrdi da je „Broj 1“

Iza Dijamanta je više od 85 godina tradicije. U svom izvještaju o poslovanju za 2024. godinu ističu da su, prema kvantitativnom istraživanju kuće Nielsen, ostvarili najveće tržišno učešće u kontinuitetu od godinu dana u tri ključne kategorije – ulju, majonezima i margarinima. Zato se u reklamnim kampanjama predstavljaju kao „brend broj 1“.

Tokom 2024. ostvarili su više od 19 milijardi dinara poslovnih prihoda i profit od nepunih 600 miliona dinara. Imaju 814 zaposlenih. U vlasništvu su Fortenova Grupe.

„U 2024. godini vlasnik, Fortenova Grupa d.d, refinansirala je ukupan iznos obezbijeđenih obveznica sa promjenljivom kamatnom stopom koje dospijevaju krajem novembra 2024, izdavanjem novih obveznica u ukupnom iznosu glavnice od 1,2 milijarde eura pod povoljnijim uslovima. Nove obveznice dospijevaju u martu 2026. godine i klasifikovane su kao dugoročne obaveze“, vidi se iz napomena uz finansijski izvještaj.

Dio firme je i Kikindski mlin, a najveći kupac je Mercator-S. Najveći dio prihoda od prodaje robe dolazi iz Srbije – oko 13,7 milijardi dinara. Na hrvatskom tržištu su tokom 2024. prodali robu vrijednu oko 1,8 milijardi dinara.

U 2024. godini Dijamant je imao nešto manje prihode od prodaje robe – nepune tri, umjesto nešto više od tri milijarde dinara. U odnosu na 2023. godinu bili su nešto manji prihodi i od prodaje proizvoda i usluga – ostvarili su 16,8, a godinu ranije 17,4 milijarde dinara.

„Do pada prihoda od prodaje proizvoda došlo je prevashodno zbog manje prodate količine sojine sačme, 70 odsto manja prodaja u odnosu na prethodnu godinu. U 2024. godini došlo je i do manje prodaje margarina i biljnih masti, što je u skladu sa dugoročnim trendovima prodaje ovih kategorija na tržištu. Dodatno je došlo do pada neto prodajne cijene ulja na domaćem i stranom tržištu, i to u više navrata tokom 2024. godine. Kompanija je dio prihoda nadoknadila većom količinskom realizacijom ambalažiranog ulja“, navodi se u napomenama.

Aleksandra Bulatović, Petrica Đaković, Forbes Srbija