Hrvatska i Slovenija uz partnere rade na mega projektu: Jadranom će ploviti brod na vodonik
Konzorcijum od 14 partnera iz Hrvatske, Austrije, Grčke, Norveške, Njemačke, Slovenije i Španije dobio je evropsku podršku za projektovanje i izgradnju putničkog broda čiji će pogon biti na vodonik za Jadran, a Teuta Duletić iz riječkog Lürssen Design Center Kvarnera govori za Forbes Hrvatska o detaljima tog velikog projekta.
Učešćem se pohvalio i direktor norveške kompanije TECO 2030 koja se bavi tehnologijom vodonikovih gorivnih ćelija.
Inženjerska kompanija za projektovanje brodova koju je u Rijeci prije nekoliko godina otvorila njemačka Lürssen grupa – poznata po gradnji mega jahti, brodova i plovila obaske straže – koordinira evropski konzorcijum koji ima zadatak da izgradi putnički brod čiji pogon pokreće vodonik koji će ploviti Jadranom.
Radi se o projektu koji je ukupno vrijedan 18,9 miliona eura, a dobiće 13,5 miliona eura podrške iz programa Obzor Evropa.
Lürssen Design Center Kvarner ima zadatak, kako je objavljeno nedavno, da izradi projektnu dokumentaciju broda radnog naziva ZEAS (Zero-Emission Adriatic Ship) koji će demonstrirati održivi klimatski neutralni sastav goriva, a u konzorcijumu je ukupno 14 partnera iz Hrvatske, Austrije, Grčke, Norveške, Njemačke, Slovenije i Španije.
Kako će to biti jedan od prvih putničkih brodova na Mediteranu na vodonikov pogon, što je tehnološki vrlo kompleksan brod koji će biti u floti Jadrolinije, željeli smo da zavirimo u idejne skice. Ipak, kažu nam, to za sada nije moguće.
Idejni projekat u drugoj polovini godine
“Idejni projekt putničkog broda na vodonik ključna je faza u procesu gradnje broda, jer postavlja temelje za detaljni dizajn, konstrukciju i ekspolataciju novog broda. Izrada ovog dokumenta predviđena je u prvoj fazi izrade projekta, pa će on biti dostupan u drugoj polovini ove godine”, odgovorila nam je direktorka Teuta Duletić.
Proces izrade ukupne tehničke dokumentacije za brod trajaće 24 mjeseca. Brodogradilište koje će graditi taj putnički brod biće izabrano na javnom nadmetanju, a predviđeni završetak projekta je 2028. godina, nakon čega će biti stavljen u promet.
Naravno, potrebno je da se izgradi i punionica za vodonik, što je takođe dio projekta, a njena lokacija zavisiće od izbora linije na kojoj će brod ploviti, odgovara Teuta Duletić, što će naknadno biti definisano ugovorom o koncesiji.
Na naše pitanje gdje u Evropi već plove brodovi na vodonikov pogon, odgovara da u Norveškoj, Njemačkoj i Francuskoj postoje takvi katamarani.
Lürssen gradi svoju prvu superjahtu s tehnologijom gorivnih ćelija
Što se tiče Lürssen grupe, napominje da “grade svoju prvu superjahtu s tehnologijom gorivnih ćelija, odnosno ugrađuju gorivne ćelije s metanolom koje pretvaraju metanol u vodonik i zatim proizvode električnu energiju za jahtu”.
U njihovu brodogradilištu u Njemačkoj izgrađena je laboratorija za testiranje gorivnih ćelije i urađena su obimna istraživanja, pojašnjava, dok se u isto vrijeme radi na projektima istraživanja za brodove kratkog dometa koji koriste tehnologiju čistog vodonika.
U međunarodnom konzorcijumu za ZEAS učestvuju iz Hrvatske još i Jadrolinija, Pomorski fakultet iz Rijeke, Gitone Kvarner, Maritime Center of Excellence, Scan Projekt i Hrvatsko udruženje za vodonik, iz Grčke DNV Hellas Single Member, iz Austrije HyCenta Research, iz Španije Tecno Ambiente, iz Njemačke Technische Universität Chemnitz, iz Slovenije ZenLab, a iz Norveške TECO 2030 ASA, dok su TECO AS 2030 i TECO 2030 Innovation Center iz Norveške pridruženi partneri.
Važni igrači – norveški TECO 2030
Da su Norvežani jako važan partner nije teško zaključiti. Naime, norveška kompanija TECO 2030 se specijalizovala za tehnologiju vodonikovih gorivnih ćelija za primjenu u pomorskom saobraćaju i teškoj industriji. Izlistana je na berzi u Oslu Euronext Growth, a za nju je ZEAS već drugi projekt koji se finansira iz evropskog programa Obzor Evrope.
„Ovaj projekat dodatno jača naše napore da pokažemo kako gorivne ćelije i vodonik mogu da daju veliki doprinos dekarbonizaciji i uklanjanju štetnih emisija vodenog prometa širom svijeta”, izjavio je Tore Enger, direktor grupe TECO 2030, u januaru prilikom lansiranja projakta ZEAS.
Kako su, međutim, objavili u saopštenju, od ukupnog iznosa podrške od 13,5 miliona eura za brod koji će ploviti Jadranom, 2,3 miliona eura je „rezervisano za isporuku TECO 2030 gorivnih ćelija snage 1,2 megavata za pogon broda“.
Inače, Teco 2030 upravo podiže i prvu evropsku giga-fabriku modula PEM vodonikovih gorivnih ćelija u Narviku, a proizvodni kapacitet bi sljedeće godine trebao da dostigne 400 megavata, a do 2030. godine 1,6 gigavata.
Brzi brod na vodonik Teco 2030
Početkom februara je TECO 2030 objavio na svojim internet stranicama i da je s kompanijom Umoe Mandal dostavio dokumentaciju norveškim pomorskim vlastima za načelno odobrenje (AiP) za dizajn prvog brzog broda (katamarana) koji bi imao pogon na vodonik.
Kako kažu, imaće brzinu od 35 čvorova, domet od 260 nautičkih milja i 275 putnika, a neće uopšte imati štetne emisije gasova jer će ispuštati samo „topli vazduh i vodu“.
