Države od ovog startapa mogu da kupe podatke o ljudima u stranim vojnim bazama i ambasadama

Kompanija Bejzi (Bazze), sa sedištem u San Francisku, tvrdi da ima partnerske odnose sa odbrambenim agencijama u SAD-u i Ujedinjenom Kraljevstvu, i oglašava pristup lokacijskim podacima u realnom vremenu i niz drugih informacija, koje zapadne vlade mogu da koriste za praćenje stranih pojedinaca na osjetljivim lokacijama u inostranstvu.

Pod nazivom Bejzi, kompanija promoviše platformu koja omogućava pretragu ljudi u ambasadama, konzulatima i vojnim bazama, ističući rastuću zavisnost vlada od brokerskih firmi za pristup ogromnim količinama obavještajnih podataka o građanima širom svijeta iz komercijalnih izvora.

Bejzi je dio često nejasne mreže brokerskih firmi podataka koje prikupljaju informacije od digitalnih oglašivačkih firmi, mobilnih operatera i baza javnih evidencija za marketinške uvide i trendove ponašanja.

Tvrdi se da nudi jednostavan način za postavljanje ciljanih pitanja različitim skupovima podataka koji bi inače morali da budu analizirani pojedinačno. U intervjuu za Forbes, osnivač Bejzija, Semjuel Semvangu (Samuel Semwangu) opisao je kompaniju kao tržište podataka. Brzo je napomenuo da olakšava samo pristup – ne i analizu. Za to, kako je rekao za Forbes, „klijenti moraju da koriste druge alate i analize koje sami sprovode“

Odbrambene i obaveštajne agencije ciljna su klijentela Bejzija, a tvrdi da je sklopio ugovore sa Ministarstvom odbrane SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva. Semvangu je odbio da detaljnije objasni ove partnerske odnose, ali je rekao da „jedan primjer upotrebe je identifikacija i praćenje aktivnosti neprijateljskih stranih aktera u stranim zemljama“.

Evidencija nabavke pokazuje nekoliko ugovora sa Vazduhoplovstvom SAD-a – jedan za alat koji „pruža mogućnost da se identifikuju i prate zlonamjerni akteri“ – iako nije jasno koliki je procenat sredstava isplaćen, ako ih uopšte ima.

Portparol Ministarstva odbrane rekao je za Forbes da nije pronašao nikakve ugovore sa Bejzijem, ali je odbio da komentariše ugovore agencije. Prema tvrdnjama kompanije, takođe je sarađivala sa humanitarnim nevladinim organizacijama i korporacijama, ali je odbila da ih imenuje.

Bejzi tvrdi da ne prikuplja niti prodaje informacije o Amerikancima.

„Mi nemamo klijente koji traže takve lokacijske podatke od nas“, rekao je Semvangu. „Ako bi postojeći ili potencijalni klijent tražio to od nas, odmah bismo ih odbili“.

Čini se, međutim, da Bejzi ipak nudi pristup stotinama miliona mobilnih podataka o lokacijama uređaja pojedinaca u drugim zemljama, prema njegovoj veb stranici. U promotivnim materijalima za svoj API, kompanija predlaže pretragu za „korisnike u vojnim bazama u [Ukrajini] i posjetioce zemlje [Rusije]“ ili „korisnike na lokacijama ambasada u [Kini]“.

Semvangu je rekao da je osnovao Bejzi nakon što je poznanik zatražio lokacijske podatke mobilnih telefona na istoku Evrope, što se pretvorilo u dodatni profitabilni posao.

„Shvatio sam da vlade kupuju ogromne količine podataka, od kojih koriste samo neke“, napisao je Semvangu na Linkdinu, dodajući da bi vlade trebalo da „kupuju samo podatke koji su im potrebni umjesto cijelih skupova podataka“.

U posebnom postu, Semvangu je tvrdio da je Bejzi mogao da koristi jednu imejl adresu da pronađe stare identitete bivšeg tajnog agenta koji je bio znatiželjan da zna da li njihovi lažni identiteti, pseudonimi mogu da se prate.

Dodao je da su klijenti Bejzijeve vlade isključivo nacije Fajv Ajs (Five Eyes) (SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Kanada i Novi Zeland) i saveznici iz NATO-a, i da ugovor u velikoj mjeri zabranjuje upotrebu njegovog proizvoda „za kršenje zakona ili prava na privatnost pojedinca”.

Trenutno, Bejzi tvrdi da ne „prihvata niti prodaje podatke o pojedincima u SAD-u, Kanadi i zemljama Evropske ekonomske zone,“ gdje pravila o privatnosti poput Opšte regulative o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije mogu da zahtijevaju od brokerskih firmi podataka da dobiju pristanak osobe prije dijeljenja informacija. Kompanija je odbila da kaže da li prikuplja ili prodaje podatke o građanima SAD-a, Kanade ili EU koji žive van svojih zemalja.

„Bez obzira na našu ulogu tržišta podataka, svjesni smo da naša kompanija posluje u sektoru koji je podložan zloupotrebama privatnosti, i preduzimamo korake kako bismo osigurali da pristup podacima pružimo na način koji odražava naše vrijednosti“, dodao je Semvangu.

Međutim, neki stručnjaci za privatnost su skeptični da brokerske firme podataka ikada mogu da budu usmjerene na privatnost. Istraživač nadzora Džejk Vajner (Jake Wiener), koji je savetnik Elektronskog centra za informacije o privatnosti, rekao je za Forbes da Bejzi „ne može da poštuje privatnost dok istovremeno prikuplja telefonske informacije od miliona i miliona ljudi“.

Vajner je takođe rekao da za zemlje koje nisu izuzete od prikupljanja podataka, „nema šanse da je kompanija dobila smislen i informisan pristanak od dovoljno ljudi da bi imala koristan proizvod“, za klijente poput obavještajnih agencija.

Rizik za nacionalnu bezbjednost koji predstavljaju strane vlade koje eksploatišu lične informacije Amerikanaca je centralan dio izvršne uredbe koju Bajdenova administracija navodno sastavlja, a koja bi ograničila prodaju podataka o lokaciji mobilnih telefona i zdravstvenih kartona, na primjer.

„Potrebni su nam efikasni nadzor i regulacija koji štite ove podatke – kako na početku, kada kompanije pokušavaju da ih prikupe, tako i na kraju, kada vlade pokušavaju da ih kupe od njih“, rekao je pravni saradnik Elektronskog fronta za slobode Brenden Gilligan za Forbes.

Obim Bejzijevog tržišta detaljno je opisao istraživač Volfi Kristl (Wolfie Christl), koji ga je nazvao „all-in-one masovnim nadzorom zasnovanim na podacima digitalnog oglašavanja.“

Kristlova istraživanja obuhvataju predatorsko profilisanje podataka, a u izvještaju prošle godine istraživao je kako je njemačka AI softverska kompanija korišćena za praćenje efikasnosti zaposlenih putem masovnog prikupljanja podataka.

Semvangu tvrdi da je radio u oblasti nacionalne bezbjednosti više od jedne decenije, nakon čega je takođe bio suosnivač vladine volonterske mreže, Američkog civilnog korpusa. Prethodno je bio saradnik u Međunarodnom forumu strategije, globalnoj inicijativi za talente filantropske grane bivšeg generalnog direktora Gugla (Google), Erika Šmita (Eric Schmidt), Šmit Fjučers (Schmidt Futures).

Prošle godine, Bejzi je prikupio 2,5 miliona dolara u početnom finansiranju od Dejtapaver Venčersa (Datapower Ventures), Fc Centripetal (Fc Centripetal) i Diferenšnel Venčers (Differential Ventures), uz učešće Njufand Menadžmenta (Newfund Management) i RiverPark Venčersa (RiverPark Ventures) u toj rundi, prema Pičbuku (PitchBook). Semvangu je opisao Bejzi kao „startap za odbrambenu tehnologiju“, a ne kao brokersku firmu podataka.

Dok pojedinačne tačke podataka poput geolokacije možda neće odmah identifikovati određenu osobu, više pokazatelja može da se koristi za triangulaciju grupa ili pojedinaca. Godine 2022. Maderbord (Motherboard) je otkrio da kompanija Sejfgraf (SafeGraph) prodaje podatke o lokaciji ljudi koji su posjetili klinike za abortus u SAD-u.

Prošle godine, Vol Strit džurnal (Wall Street Journal) je otkrio da je Ministarstvo odbrane nabavilo velike količine podataka za mobilne aplikacije od vladinih izvođača radova koji su se udružili sa brokerom Nir Intelidžens (Near Intelligence), uključujući prodavca po imenu Ubermedia sa kojim je navodno sklopljen ugovor sa Bejzijem. Istraga senatora Vajdena (Wyden) zasnovana je na izvještaju Vol Strit džurnala i pokazala je da su podaci Nir Intelidžensa korišćeni za kreiranje jedne od najvećih kampanja protiv abortusa u zemlji.

„Današnja digitalna ekonomija je potpuno poremećena. Oglašivačka industrija omogućava najgoru moguću vrstu dekontekstualizovane zloupotrebe podataka“, rekao je Kristl za Forbes. „Mnoge kompanije, od izdavača aplikacija preko oglašivača do velikih tehnoloških firmi, djeluju potpuno neodgovorno“.

Sarah Emerson, novinarka Forbes

This Startup Sells Access To Data Locating People At Foreign Military Bases And Embassies