Da li je pravo na zaborav zaboravljeno? Ko najviše traži da bude obrisan sa interneta

Uvođenje prava na zaborav u Evropskoj uniji izazvalo je talas zahtjeva za brisanjem podataka – ali Evropljani su sada mnogo srećniji što su ih pronašli.

Prema novim istraživanjima kompanije za sajber sigurnost Surfšark (Surfshark) broj zahtjeva je postepeno opadao nakon uvođenja zakona 2015. godine sve do pojave pandemije, kada je 2020. dramatično porastao. Međutim, sada je opet u opadanju.

Pravo na zaborav omogućava pojedincima u EU, Evropskom ekonomskom prostoru, Ujedinjenom Kraljevstvu i Švajcarskoj da zatraže od web stranica da uklone podatke koji se odnose na njihovo ime sa stranica rezultata evropskih pretraživača. U prvoj godini primjene, bilo je 169.200 zahtjeva, pri čemu je broj postepeno opadao sve do 2020. godine kada se desila pandemija. Te godine je došlo do povećanja za 30 odsto.

„Jedan od razloga porasta zahtjeva za pravo na zaborav u 2020. godini može da se pripiše pandemiji kovid-19. Kako su mnoge svakodnevne aktivnosti postale virtualne, to je podstaklo ljude da budu svjesniji svoje digitalne higijene i da pregledaju svoju privatnost na internetu“, rekla je Gabriele Kaveckyte, pravna savjetnica za privatnost na Surfšarku.

Novo istraživanje kompanije Surfšark, međutim, pokazuje da je do 2022. godine oko 155.000 zahtjeva za pravo na zaborav ili pravo na brisanje podataka podnijeto Guglu (Google) i Bingu – gotovo 20% manje u odnosu na prethodnu godinu.

Francuska, Njemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo su najentuzijastičnije nacije, čineći više od 50 odsto zahtjeva. U pogledu populacije, Švedska i Francuska su predvodile listu sa sedam zahtjeva na 100.000 ljudi. U Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj, bilo je manje od jednog zahtjeva na 100.000 ljudi.

„Zanimljivo je da su zapadne zemlje najaktivnije u podnošenju zahtjeva za pravo na zaborav, ali izgleda da postoji nedostatak angažovanja ili svijesti o prednostima koje pruža GDPR među preostalim evropskim nacijama“, kaže portparol Surfšarka Lina Survila.

A društvene mreže su bile najčešće meta zahtjeva za brisanje, pri čemu je Fejsbuk (Facebook) bio najviše zastupljen, sa 129.000 zahtjeva za uklanjanje URL-ova.

„Podizanje javnog razumevanja ovih inicijativa naglašava ulogu GDPR-a kao katalizatora za zaštitu digitalnih prava i unapređenje privatnosti na globalnom nivou“.

X, Jutjub i Gugl grupe su imali 72.000, 53.000 i 30.000 zahteva za uklanjanje URL-ova. Oko polovine URL-ova je uspešno uklonjeno za X i Gugl grupe, dok je oko trećine URL-ova uklonjeno za Jutjub.

Do kraja 2022. godine, Gugl je uklonio najveći procenat URL-ova koji sadrže osetljive i druge lične informacije, sa 97% i 93% uklonjenih. Informacije o krivičnim delima, međutim, imale su stopu uklanjanja od 61%.

Kompanija je uklonila manje od polovine URL-ova vezanih za profesionalne prestupe i druge profesionalne informacije, dok su političke informacije imale najnižu stopu uklanjanja, pri čemu je samo petina svih URL-ova uklonjena od strane Gugla.

Gugl je nedavno prestao da obaveštava izdavače kada je njihov sadržaj uklonjen sa rezultata pretrage, nakon što je švedski sud presudio da to samo po sebi krši privatnost osobe koja je podnela zahtev za pravo na zaborav. Gugl je rekao da se ne slaže sa odlukom, ali mu nije dozvoljeno da se žali.

Emna Woollacott, Forbes

Has The Right To Be Forgotten Been Forgotten?