Bogataš daje skoro cijelo bogatstvo profesorima hemije i fizike

Univerzitet Kaltek (Caltech) saopštio je da inženjerski preduzetnik i alumnista Ros Braun (Ross M. Brown) donira 400 miliona dolara univerzitetu kako bi podržao istraživanje fundamentalnih nauka. Međutim, postoji neobičan element ovog velikodušnog dara, nazvanog Program istraživača Rosa Brauna: namijenjen je podršci profesorima fizike i hemije srednjih godina, ali dobitnici finansijskih nagrada neće biti sa Kalteka.

Kaltek će upravljati programom, dok će nezavisna revizorska komisija svake godine birati osam stipendista sa više od desetak pozvanih univerziteta širom zemlje. Svaki izabrani istraživač će dobiti stipendiju od dva miliona dolara tokom pet godina. Kaltek će upravljati programom do 2070. godine, uz pretpostavku da će prinosi na investirane fondove biti dovoljni.

Provjera na svakih pet godina

Braun, sada 88-godišnjak, osnovao je industrijski konglomerat Kriodženik industriz (Cryogenic Industries) 1973. godine i prodao ga za navodno gotovo 440 miliona dolara 2017. „Kada sam konačno prodao kompaniju, imao sam prilično mnogo novca o kojem sam morao da brinem. Naravno da nisam želio da umrem s tim. Dakle, budući da je to bila tehnička kompanija, prirodno sam bio zainteresovan za tehničke stvari. I vrlo duboko sam razumio opseg tehnologije koja je transformisala naše živote“, kaže on. „U svojoj karijeri oslanjao sam se mnogo na stvari koje su ljudi radili 20, 30, 40 godina ranije. I hvala Bogu što su to uradili, jer ne bih mogao obaviti svoj posao bez toga“.

Ovo je prvi veliki dar ovog tipa gde će dobitnik donacije gotovo sve dati drugim univerzitetima. „Kaltek neće biti kvalifikovan za primanje bilo kakvih nagrada za istraživače, upravo zbog sukoba interesa, niti će im biti dozvoljeno da sede u savetodavnom odboru za nauku. Dakle, stvarno je opšti interes Kalteka za samu nauku doveo do toga gde se sada nalaze“, objašnjava Braun, koji je diplomirao na Kalteku 1956. sa diplomom inženjerskog mašinstva i stekao magistraturu na tom univerzitetu naredne godine.

Prorektor Kalteka Dejvid Tirel (David Tirrell) rekao je: „Voljeli bismo da vidimo ljude kako rade nove i maštovite stvari u hemiji i fizici koje možda ne bi mogli raditi da su bili ograničeni na konvencionalna sredstva finansiranja“. Kao dio sporazuma s Braunom, spoljni komitet će ocjenjivati program svakih pet godina da bi vidjeli da li su iz njega proizašli važni naučni pomaci. Troškovi za upravljanje programom na Kalteku biće pokriveni ovim darom, a univerzitet će takođe dobijati oko milion dolara godišnje za podršku fundamentalnim istraživanjima u hemiji i fizici.

Donacije univerzitetima

Iako Braun ovom donacijom ide u novo područje, nije prvi koji je dao veliki poklon s neobičnim uslovima, napominje Amir Pasic, dekan Lili femili škole za filantropiju na Univerzitetu Indijana. Osnivač Ibeja (eBay), milijarder Pjer Omidjar i njegova supruga Pamela su 2005. dali 100 miliona dolara Tafts univerzitetu, njihovom matičnom. Međutim, Omidjari su naveli da žele da dar bude investiran u međunarodne mikrofinansijske inicijative – programe koji pozajmljuju male iznose novca veoma siromašnima.

„Postoji zanimljiv vizionarski element ovog dara u tome što tjera univerzitet da razmišlja izvan institucija – i način da se naglasi da naučno preduzeće prevazilazi institucije“, kaže Pasic.

Finansiranje ovog velikog dara potiče od prodaje Kriodženik industriz 2017. japanskoj firmi Nikiso. Kriodženik, konglomerat od osam kompanija, nudi opremu i usluge za industriju gasa i ugljovodonika, prodaje proizvode poput jedinica za točenje gasa, opremu za prenos toplote i različite kriogenske pumpe. Braun je posjedovao oko 70%, a ostatak su posjedovali različiti zaposleni.

„U jednom trenutku morao sam da odlučim kako ću uzvratiti. Nisam želio da prenesem na svoju djecu, jer bih mogao imati veliki rizik da uništim njihove živote“, dodaje Braun – otac sedmoro djece i djed šesnaestoro unučadi. „Vidio sam previše ‘djece sa fondovima’ da bih to želio da učinim svojoj djeci! Dakle, dobiće skromnu sumu, ali ne dovoljno da uništi njihove živote. To im je rečeno ranije, tako da su svi imali teškoće i vodili produktivne živote!“

Državna sredstva nedovoljna

Kako najbolje donirati svoje bogatstvo? Braun nije bio siguran na početku. „Rekao sam ‘Na šta se mogu usredsrediti i napraviti razliku?’ Tako se sve brzo svelo na fiziku i hemiju, jer su to osnovne tehnologije od kojih su sve ostale izgrađene“.

Godine 2018. potražio je dodatne savjete i kontaktirao Marka Kastnera, tada predsjednika Sajens filantropi alijanse (Science Philanthropy Alliance), neprofitne grupe koja ima za cilj podsticanje davanja više dobrotvornih donacija za nauku. Kastner, profesor emeritus fizike na MIT-u i bivši dekan MIT naučne škole, predložio je Braunu da razmotri finansiranje profesora fundamentalnih nauka srednjih godina.

Nedavno zaposleni asistenti profesori na vrhunskim istraživačkim univerzitetima dobro su zbrinuti – obično sa startap paketom od pet miliona dolara koji mogu potrošiti na podršku diplomskim studentima, kupovinu opreme i vođenje svoje laboratorije. „Jednom kad dobijete stalno zaposlenje, iscrpjeli ste sve te startap fondove“, objašnjava Kastner.

Ovi profesori mogu dobiti državne grantove, ali Kastner kaže da „to nije dovoljno da pokušaju nešto novo i drugačije“. Nagrade Braun Istraživač namijenjene su omogućavanju najperspektivnijim profesorima fizike i hemije sa stalnim zaposlenjem da se bave hrabrim inicijativama. Kastner sada predsjedava savjetodavnim odborom za nauku na Kalteku koji bira Braun stipendiste.

Prije nego što se Braun odlučio da Kaltek bude domaćin njegovoj donaciji, putovao je zemljom, sastajući se s fondacijama i rukovodiocima fakulteta na univerzitetima poput Kolumbija, Kornel, MIT i Univerzitet u Pensilvaniji, plus nekoliko kampusa Univerziteta u Kaliforniji. Odlučio se za Kaltek nakon nekoliko godina razgovora s timom SPA. „Nisam pristalica Kalteka. Išao sam tamo, ali to je bilo prije 70 godina“, kaže Braun. „Nije se mnogo promijenilo. Još uvijek je vrlo malo, vrlo usmjereno, i u skladu sa stvarima koje su me interesovale.“ Taj nedostatak promjene, za Brauna, dobra je stvar. On se kladi da će univerzitet i dalje podržavati inovativna fundamentalna istraživanja u naučnim disciplinama u godinama koje dolaze.

Veliki troškovi fondacija

Tokom otprilike 18 mjeseci razgovora s ljudima koji rade u filantropiji, Braun kaže da ga je zabrinulo stanje sektora. Vidi dva problema. „Jedan je promjena misije. Ne postoji ništa što može zadržati fondaciju na njenom izvornom zadatku. Sve skreću, neke od njih prilično loše“, kaže on. „Drugi problem bio je problem ovog troška. U fondacijama ne postoji plata koju ne mogu platiti, nema dodataka koje ne bi trebalo da imaju, nema pomoći bez koje ne mogu, nema velikih simpozijuma na Havajima koje ne bi trebalo raditi. Troškovi su jednostavno, zaista, po mom mišljenju, izmakli kontroli. Dakle, to je bila dilema u kojoj sam bio“.

Znao je da želi izbjeći bespotrebne troškove. „Stvarno ne želimo da imam veliku fondaciju s puno troškova, jer to jednostavno rasipa novac“. Onda mu je neko predložio da univerzitet s usklađenim interesima vodi program – što bi idealno riješilo izazove pomjeranja misije i kontrole troškova.

Godine 2020. Braun je počeo da testirati manju verziju programa istraživača, tražeći prorektore na nekoliko vrhunskih američkih istraživačkih univerziteta da nominuju jednog zaposlenog fakultetskog istraživača sa stalnim zaposlenjem da primi nagradu.

Njegova porodična dobrotvorna fondacija dala je dvije donacije prve godine, četiri druge godine i sedam sledeće godine. Prošlogodišnji dobitnici uključivali su Tanju Zelevinski sa Kolumbije, koja proučava spektroskopiju hladnih molekula za fundamentalnu fiziku; Vasim Bakr sa Prinstona, koji radi sa ultrahladnim kvantnim gasovima kako bi ostvario skalabilne arhitekture za kvantno računarstvo; i Hemamalu Karunadasa sa Stenforda, čija istraživanja ciljaju na materijale poput sorbenata za hvatanje zagađivača okoline i apsorbera za solarne ćelije.

Novac iz dva dijela

Braun kaže za Forbes da donira 200 miliona dolara kako bi podržao Program istraživača Braun na početku, a preostalih 200 miliona – ili više – biće zavještanje. Sredstva se prenose na više načina: putem njegove porodične fondacije, fonda sa savjetovanjem donatora i direktnog dara.

On se suprotstavlja trendu time što bira da finansira fundamentalne nauke prije nego životne. Citirajući podatke Sajens filantropi alijanse, Braun kaže da “85% finansiranja u SAD za osnovna istraživanja ide u životne nauke. Samo 15% završi u fundamentalnim ili neživotnim naukama”.

Kastner ističe da finansiranje koje dolazi od države naginje sličnom modelu: “Ako gledate državno finansiranje, znatno se okrenulo ka biomedicinskim istraživanjima. Budžet Nacionalnog zdravstvenog instituta izgleda kao džin u odnosu na budžete agencija koje podržavaju fundamentalne nauke”.

Braun priznaje da je to malo i kockanje, budući da je ovo prvi takav program. Ali, on je optimističan.

Ričard Čeng, novinar Forbes
Keri Dolan, novinarka Forbes