Zaplet ili rasplet sage o preuzimanju Addiko banke: Zašto je ona toliko važna

Višemjesečna saga o preuzimanju austrijske Addiko banke, koja posluje na tržištu svih zemalja ovog regiona, prije dva dana dobila je novi zaplet, a u cijeli postupak ovoga puta umiješala se direktno Evropska centralna banka (ECB). U saopštenju Addiko banke kaže se da su monetarne vlasti iz Frankfurta suspendovale pravo glasa Alta Pay, srpskog biznismena Davora Macure i firme Diplomat Pay doo, javnosti skoro nepoznatog Stefana Rodića, jer su ove firme zajednički djelovale kako bi stekle udio od gotovo 20 odsto u pomenutoj banci.

Ova suspenzija je privremena, a odnosi se na pravo glasa, to jeste odlučivanja a na osnovu vlasništva koje dvije firme imaju u Addiko banci, pošto Alta Pay posjeduje 9,63 akcija, a Diplomat pay 9,99 odsto.

U saopštenju se navodi da je utvrđeno da su dvije kompanije djelovale zajednički u akciji sticanja kvalifikovanog udjela u banci koji iznosi 19,62 odsto i pritom nisu obavijestili o tome austrijsku Komisiju za hartije od vrijednosti, a što su bile u obavezi prema zakonima koji regulišu austrijsko bankarsko tržište.

Suspenzija će se odnositi na sve dalje akcije koje steknu ove dvije firme, a Evropska centralna banka će tražiti od Privrednog suda u Beču da imenuje povjerenika za suspendovana prava glasa.

U trci za akcije Adiko banke su osim Alta pay grupe i slovenačka banka NLB, ali i domaća MK grupa, ali ne preko AIK banke, nego preko kompanije Agri Europe Cyprus, koju kontroliše Miodrag Kostić.

Addiko banka objavila je 9. jula da je Austrijska uprava za finansijsko tržište (FMA) obavijestila da je Alta Pay Group povukla svoj zahtjev regulatoru „za nezabranu sticanja udjela većeg od 10 posto u Addiko Bank AG“.

Forbes Srbija istaživao je zašto je austrijska banka toliko važna domaćim bankarima pa se u trci za njene akcije ne libe ni zaobilaženja jasnih i obavezujućih propisa.

Velika tražnja, a malo dobrih prilika

Banke su trenutno u izuzetno dobroj siutaciji kada je riječ o likvidnosti, a to onda pospješuje procese preuzimanja. Pošto je kod nas u posljednje vrijeme bilo dosta preuzimanja, Addiko kao relativno mala banka je spremna za prodaju i to je motiv zašto je tražena, smatra finansijski analitičar Nenad Gujaničić.

On za Forbes Srbija objašnjava da je bez obzira na mali udio koji Addiko banka ima na domaćem bankarskom tržištu, ona dobar ulov za srpski bankarski sektor.

„Kostićevoj AIK banci bi to pomoglo da dodatno učvrsti lidersku poziciju, Alta Pay grupi bi donijelo mogućnost da se pozicionira, jer je i dalje beznačajna, a NLB-u koji važi kao glavni favorit za budućeg vlasnika, je ova banka značajna zbog ulaska na tržište Hrvatske, jer zbog neriješenog pitanja stare štednje, Nova ljubljanska banka to do sada nije uspijevala. Pošto im je do sada to tržište bilo zabranjeno, ovo vide kao idealnu priliku, a osokoljeni su i uspjehom sa privatizacijom naše Komercijalne banke“, objašnjava Gujaničić, navodeći da NLB osim mađarske OTP grupe i nema većeg regionalnog konkurenta.

Početak sage

Sagu oko preuzimanja Addiko banke počeo je tokom prošle godine srpski biznismen Miodrag Kostić kupovinom blizu dva miliona akcija austrijske banke čime je stekao udio od 9,99 odsto i tako postao njen najveći pojedinačni akcionar.

U trku za udio u ovoj banci, tokom proljeća ove godine uključila se i jedna od kompanija sve popularnijeg domaćeg biznismena Davora Macure, Alta Pay grupa. Ona je saopštila da je stekla udio od 9,63 odsto u Addiko banci, ali i da ima uslovne ugovore sa drugim akcionarima za povećanje udjela na blizu 30 odsto.

Drugim riječima, Alta Pay najavio je tada da planira da postane najveći pojedinačni akcionar Addiko banke sa gotovo 30 odsto udjela, da je pokrenuo postupak dobijanja saglasnosti kod nadležnih regulatornih tijela u zemljama u kojima Addiko banka posluje i da je namjera da Alta grupa tako postane jedan od vodećih igrača na bankarskom tržištu regiona.

Tih dana, i Kostićev Agri Europe je zatražio da otkupi oko 17 odsto udjela u akcijama Adiko banke, a istovremeno je ova kompanija preuzela i onih 9,99 koje su do tada bile u rukama samog Kostića.

Baš zbog takvog tajminga, Agri Europe je saopštio i da ne djeluje usklađeno sa srpskom Alta Pay grupom, sa njenim povezanim firmama, kao ni sa prvim čovjekom Alta grupe Davorom Macurom.

Zaplet

U maju ove godine, situacija se dodatno komplikuje. Istog dana kada je Agri Europe dao zvaničnu ponudu za preuzimanje 17 odsto, javnosti je saopšteno da se u trku za kupovinu akcija Adiko banke uključuje i slovanačka NLB banka.

Njihova namjera je da preuzmu najmanje 75 odsto akcija, a zainteresovani su i za preuzimanje kompletnog udjela u Adiko banci. Osim toga, NLB prednjači u cijeni koju nudi za akciju, a koja je najprije bila 20, a zatim je povećana na 22 , što je uticalo na to da Nadzorni odbor banke preporuči akcionarima da prihvate ponudu NLB-a.

Ni ovo, međutim, nije sve. Iz Adiko banke su u maju saopštili i da je srpska firma Diplomat Pay, u vlasništvu Stefana Rodića, uslovno kupila od Alta Pay grupe udeo u Addiko banci od 6,87 odsto akcija, marta ove godine. Kako je tada rečeno, ova transakcija je povezana sa akcijama Alta Pay grupe koje ona još uvek ne poseduje, a predmet su drugog kupoprodajnog ugovora.

Drugim rečima, Diplomat pay koji je trenutno vlasnik 9,99 odsto akcija uslovno je stekao vlasništvo nad 6,87 odsto akcija Alta Pay-a koje je ovaj prethodno kupio od firme DDM, kao i 3,12 odsto koje je sam Diplomat Pay kupio kroz više transakcija tokom marta i aprila ove godine.

„Ovaj proces preuzimanja je dosta kompleksan. Nakon parcijalnih ponuda MK, uslijedila je i kupovina akcija Alta Pay grupe. Uvtrđeno je da oni neke akcije očigledno nisu prijavljivali što je izazvalo sumnju koliki je njihov udio u vlasništvu. Moguće je da je regulator istovremeno posumnjao i da li oni nastupaju samostalno ili zajedno sa drugim kupcima iz Srbije“, kaže Gujaničić za Forbes Srbija dodajući da tamošnji regulator ne prašta zaobilaženje pravila i neprijavljivanje tačnog broja akcija.

Ko sjedi uz EBRD

Prema trenutnim podacima, najveći pojedinačni akcionari Addiko banke su Agri Europe Cyprus, iz kojeg stoji srpski biznismen Miodrag Kostić i Diplomat Pay, daleko manje poznatog Stefana Rodića sa po 9,99 odsto udela.

Treći akcionar, Alta Pay grupa posjeduje 9,63 odsto akcija, u rukama EBRD-a je 8,4 odsto, a peti najveći akcionar je Dr. Jelitzka plus Partner sa udjelom od 6,88 odsto.

Kako je Forbes Srbija već više puta pisao, biznismen Davor Macura i njegova Alta grupa na srpsko finansijsko tržište ušli su iz biznisa sa mjenjačnicama, od koji je posljednjih godina nastala platna institucija Alta Pay, dok je kupovinom nekadašnje JUBMES banke Macura ušao u bankarski sektor.

Sa druge strane, o Stefanu Rodiću, vlasniku Diplomat Pay, javnost skoro da ne zna ništa. Ovo preduzeće osnovano je juna 2017. godine a šifra djelatnosti je brokerski poslovi sa hartijama od vrijednosti i bezanskom robom.

Rodić se, prema podacima sa APR-a, vodi kao vlasnik ovog preduzeća od aprila 2020, do kada je vlasnik Diplomat Pay bio Dejan Majes.

Prema podacima iz Finansijskog izvještaja preduzeće je u 2023. godini ostvarilo ukupne prihode od 36,8 miliona dinara, dok su godinu dana prije toga iznosili 28,6 miliona. Tako je neto dobit povećana sa 8,8 miliona dinara na 12,4 miliona dinara.

Poslovanje Addiko banke

Prema podacima Narodne banke Srbije, Addiko banka je prema aktivi 12 banka po učešću na bankarskom tržištu. Finansijski rezultati pokazuju da je prošle godine ostvarila neto dobit od 600 miliona dinara, a pokazatelj adekvatnosti kapitala je 30,2 odsto.

Ostvarili su rast prihoda od kamata 22 odsto u poređenju sa 2022, imali su povećanje broja novih klijenata za 46.000 i rast portfolija 7,7 odsto u segmentu građana i sedam odsto u segmentu malih i srednjih preduzeća.

U Srbiji ima 34 ekspoziture, a inače Addiko banka u regionu posluje i na tržištima Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i BiH.

Na kraju, ova višemjesečna saga mogla bi biti okončana već narednih dana. Naime, akcionari Addiko banke imaju do sjutra, 16. avgusta rok da se izjasne o ponudi NLB banke koja ne pristaje na kupovinu manje od 75 odsto udjela. To bi, međutim, značilo da bi i neki od srpskih igrača morao da izađe iz igre i proda akcije NLB-u.