Dominacija američkih platnih rješenja mogla bi postati oružje protiv EU
Evropa hitno mora smanjiti svoju ovisnost o američkim grupama za platna rješenja kao što su Viza (Visa) i Masterkard (Mastercard), izjavila je Martina Vajmert (Martina Weimert), glavna izvršna direktorica Evropske inicijative za plaćanja (EPI), konzorcija 16 evropskih banaka i kompanija za finansijske usluge, u izjavi za Financial Times (FT) .
„Da, imamo dobra nacionalna rješenja, poput domaćih (platnih, novčanih) kartičnih šema… ali nemamo ništa prekogranično“, rekla je Vajmert. „Ako kažemo da je nezavisnost toliko ključna… moramo hitno djelovati“, dodala je.
Kako upotreba gotovine opada, evropski zvaničnici su sve više zabrinuti da bi dominacija američkih platnih kompanija mogla biti iskorišćena kao oružje u slučaju ozbiljnog pogoršanja transatlantskih odnosa.
Na tu zavisnost koja bi mogla postati izvor poluge i kontrole upozorio je i Mario Draghi, bivši predsjednik ECB-a, u nedavnom govoru. „Duboka integracija stvorila je zavisnosti koje bi se mogle zloupotrijebiti ako nisu svi partneri saveznici“, rekao je.
Prema podacima Evropske centralne banke (ECB), Viza i Masterkard činile su gotovo dvije trećine svih transakcija karticama u eurozoni u 2022. godini. Trinaest država članica u potpunosti se oslanjalo na međunarodne platne šeme. Tamo gdje postoje domaće ili alternativne šeme, njihova upotreba opada, utvrdila je ECB.
Poređenje alternativa u pojedinačnim zemljama
FT je takođe objavio poređenje alternativnih sistema plaćanja u pojedinačnim zemljama eurozone, na osnovu podataka EU. Utvrđeno je da od 20 država članica, samo pet ima sveobuhvatan nacionalni sistem plaćanja koji omogućava digitalne transakcije, plaćanja u trgovinama i online. To su Belgija, Francuska, Grčka, Luksemburg i Portugal.
Slovenija ima platni sistem koji omogućava digitalne transakcije, ali ne i plaćanja u trgovinama ili online. Digitalne transakcije omogućava Flik sistem za instant plaćanja, kojim upravlja i koji razvija slovenačka kompanija Bankart u saradnji sa slovenačkim bankama.
U međuvremenu, Hrvatska, Kipar, Irska, Malta i Slovačka nemaju nijedan alternativni sistem plaćanja, napominje FT.
ECB je saopštila da su prošle inicijative privatnog sektora, uključujući prethodni plan EPI-ja za uvođenje konkurentske sheme kartica, “pokazale poteškoće u proširenju”, a portparol je izjavio da su se “uključeni akteri mučili da se dogovore o zajedničkim standardima”.
Konzorcijum EPI je 2024. godine pokrenuo evropsku alternativu Apple Payu, pod nazivom Wero. Navodi se da šema digitalnih plaćanja sada ima 48,5 miliona korisnika u Belgiji, Francuskoj i Njemačkoj, s planovima da se do 2027. godine proširi na online i plaćanja u trgovinama, izvještava FT.
Ka većem suverenitetu s digitalnim eurom
U međuvremenu, ECB se zalaže za digitalni euro do 2029. godine kako bi se ojačao monetarni suverenitet EU. Projekat elektronskog ekvivalenta gotovine izazvao je podjele među evropskim političarima, a neki kreditori lobiraju protiv njega, tvrdeći da bi to potkopalo napore privatnog sektora. Evropski savjet je već podržalo digitalni euro, a Evropski parlament bi trebalo da glasa o njemu kasnije ove godine.
Ekonomisti upozoravaju da bi, ako projekat digitalnog eura propadne, eurozona “izgubila kontrolu” nad vlastitim novcem i postala još zavisnija od američkih kompanija.
Plaćanja su samo jedno od mnogih kritičnih područja gdje zvaničnici kažu da je Evropa previše zavisna od SAD-u. Sličnu zabrinutost nedavno je izrazio i belgijski šef za sajber sigurnost Miguel De Bruycker , koji je rekao da je Evropa “izgubila internet” zbog dominacije američkih tehnoloških giganata.