Priče o gigantima: Kako se raspršio san pirotskog Prvog maja

Žuborila je fontana, paunovi i srne su šetali parkom, zaobilazeći mermerne skulpture. Radni dan je počinjao vježbama, čula se sa razglasa muzika. Na pauzi se moglo do frizera, ali i do djeteta u vrtić. Ručak u restoranu se podrazumijevao.

Fabrika Prvi maj Pirot je zamišljena da bude po mjeri radnika. I baš takve je se mnogi sjećaju. Sve do rata, sankcija i laganog posrtanja. Danas je dobar dio kompleksa zarastao, opustošen i urušen. U dijelu se i dalje radi, ali za stranog investitora – italijanski Miroljo.

U zlatnim danima Prvi maj je upošljavao skoro 7.000 ljudi. Ovih dana se ženskom modnom konfekcijom bavi 240 radnika u Pirotu.

Radnja i u Frankfurtu

Prvi maj je osnovan 1958. godine. Od prvih dana, pa sve do 1986. godine na čelu je bio Dragan Nikolić, na početku i sam krojački šegrt. Radnici su sami podigli fabriku. Prve ozbiljne mašine za šivenje počele su da stižu 1962. godine, a samo tri godine kasnije prve hale su bile tijesne za 900 radnika. Uveliko su se otvarale njihove prodavnice u svim većim gradovima Jugoslavije, a od 1968. i Njemci su mogli da kupuju pirotska odijela i to u – Frankfurtu. Već tada najveći dio prihoda Prvog maja stiže upravo zahvaljući njihovim radnjama.

Tih godina je otvorena i nova hala, a stara je pretvorena u bioskop. Sređen je restoran, osnovan Dom kulture, pa su u krugu bili i biblioteka i muzej.

Još jedna hala od 13.500 kvadrata, proradila je 1986. godine. Na kraju su imali 150 prodavnica širom zemlje, i poneku u inostranstvu. Ljubitelji fudbala sjećaju se prepoznatljivog „prvomajca“ na dresovima Crvene zvezde.

Prvo radno mjesto gradonačelnika

Kroz kapiju sa koje Prvi maj pozdravlja prolaznike, na početku karijere, svaki dan je prolazio i Vladan Vasić, dugogodišnji gradonačelnik Pirota. On je 2003. godine magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Nišu i to na tezi „Koncept integralnog informacionog sistema sa osvrtom na Industriju odjeće Prvi maj Pirot“.

A tu mu je bio prvi posao poslije diplomiranja.

„U Prvom maju sam radio od 1996. do 2003. godine“, kaže Vasić za Forbes Srbija. „Na početku sam bio pripravnik za elektroniku u Računarskom centru, a potom inženjer u centru“.

Požar je u halama Prvog maja buknuo u zimu 1991. godine. Osim opreme, tada je, kako je navodila Radmila Vlatković, direktor pirotskog Doma kulture, izgorio veliki mozaik Mladena Srbinovića, bareljef Nandora Glida, tapiserija Radomira Antića, keramoplastika Velimira Vukčevića, fotopanoi Nenada Milosavljevića. Mozaici Nedeljka Gvozdenovića su obnovljeni i postavljeni u novom pogonu.

„Neposredno prije nego što sam počeo da radim, dio pogona je obnovljen jer je izgorio u požaru“, prisjeća se Vasić. „U to vrijeme obnavljala se druga hala i uvozile su se mašine iz Njemačke. Dio posla je bio instaliranje mašina. U jednom dijelu se radilo punim kapacitetom sa starom opremom. U drugoj hali su se šila muška odijela. Stizale su mašine za šivenje i prese za finalno peglanje iz Njemačke“.

Neuspela privatizacija

Kao i ostali jugoslovenski giganti, tako je i pirotska fabrika sunovrat započela 90-tih godina prošlog vijeka uz raspad zemlje i sankcije. Privatizovana je marta 2007. godine. Agencija za privatizaciju je prodala za 1,75 miliona eura konzorcijumu firmi na čijem čelu je bila Irva investicije, firma Đorđa Nicovića. Nicović je kupio i niški Niteks i Rudnik iz Gornjeg Milanovca.

Država je, međutim, ugovor sa kupcem, pisali su mediji, raskinula juna 2010. godine. Nicović je tada ostao i bez druge dvije tekstilne firme. Tih godina Prvi maj Pirot je upošljavao između 1.700 i 1.800 radnika. Finansijski izvještaji su bili u plusu 2007. i 2008. godine, ali su godinu pred raskid privatizacije bili u gubitku.

Prvomajci ni narednih godina nisu imali mnogo sreće. Nadležni su obećavali strateškog partnera. U Pirotu su već vidjeli Beneton i Serđo Takini, a na kraju ih je kupila englesko-slovenačka kompanija AHA Mura i to iz restrukturiranja.

Prvi maj je novim vlasnicima prodat 2012. godine za oko dva miliona eura. Kupci su se obavezali da ulože oko 11 miliona eura i zaposle 1.328 radnika. Zauzvrat su od države Srbije, kako navodi RTS, dobili 6,6 miliona eura na ime subvencija, odnosno 5.000 eura po radniku.

Stečaj sa Murom

Ni pune dvije godine nije opstao ovaj poslovni poduhvat. Polovinom 2014. AHA Mura je propala i završila u stečaju.

„Mi imamo akutni problem poslovanja u našoj firmi koja posluje sa gubitkom od prošle godine, ali i u ovoj godini, a dva su osnovna razloga. S jedne strane smo imali veći broj zaposlenih radnika, prevashodno mladih sa Nacionalne služne za zapošljavanje, što nije bilo predviđeno prvobitnim projektom. S druge strane, imamo nedovoljan nivo investicija koji je bio predviđen tim istim projektom“, rekao je tada za RTS Slaviša Svilarov, finansijski direktor Prvog maja – AHA Mure.

A za AHA Murom i pirotska fabrika je okačila katanac. Stečaj nad njom je pokrenut polovinom 2015. godine. Svim radnicima, bilo ih je oko 1.300, tada je prestao radni odnos. Nešto kasnije, jednu halu je zakupio Merkatus tekstil i angažovao je do 300 radnika.

Kupac iz šestog puta

Pokušaji prodaje iz stečaja su se ređali sve do oktobra 2017. godine. Nuđena je čak šest puta. Iz šestog pokušaja našla je novog vlasnika – italijansku firmu Miroljo. Za Prvi maj Pirot su dali 200 miliona dinara. Ta kompanija je bila jedini učesnik na javnom nadmetanju, jer je jedina ispunila uslove.

Miroljo je prije Pirota već bio stigao u Srbiju i to iz susjedne Bugarske. U Bugarskoj upošljavaju oko 2.000 radnika, a u Srbiji su najpre kupili Svobodu u Dimitrovgradu. I dalje rade u oba ova grada.

„Miroljo je kupio dio Prvog maja koji je pripadao AHA Muri“, kaže nam direktor Mirolja Todor Georgijev. „Italijanska firma je kupila iz stečaja. Sada u Pirotu radi 240 zaposlenih. Sjedište je u Dimitrovgradu gdje je još 80 radnika. Šijemo žensku modnu konfekciju, koja se prodaje pod brendom Dika“.

Todor Georgijev je poznat privrednik u ovom kraju Srbije. Dugo je u tekstilnoj industriji. Vodio je upravo Svobodu iz Dimitrovgrada.

„Prvi maj Pirot je bio jugoslovenski gigant. Bili su najpoznatiji po muškim odijelima, za njih su bili specijalizovani. Eto sada radimo ženski program. Uglavnom su svi radnici nekadašnji prvomajci“.

Na pitanje planiraju li proširenje, Georgijev nam odgovara da su problem radnici.

„Nema radne snage. Mladi se ne odlučuju za tekstilnu industriju. Svi odoše u Bugarsku za veće plate“, odgovara Todor Georgijev.

Sudbina umjetničkih dela

Na oglašene prodaje imovine Prvog maja javljao se i sam Grad Pirot. Tako je za oko 25 miliona dinara u 2021. otkupio umjetnička djela iz fonda nekadašnje fabrike Prvi maj, kao i ugostiteljski objekat Stadion, koji se nalazi ispod tribine Gradskog stadiona.

Riješena je sudbina 170 ostvarenja: skulptura, slika, mozaika, grafika, vitraža, tapiserija… Sva ona su nekada krasila krug Prvog maja. Nisu bila dio nijednog prodajnog paketa.

Kupovinom je Pirot dao šansu da se sačuva dio zaostavšine nekadašnjeg giganta. Pomislili smo da to ima veze sa činjenicom da je gradonačelnik tamo počeo karijeru. Kaže, međutim, da to nije razlog.

„Kao lokalna samouprava smo kupili vrtić i on funkcioniše kao gradski, kupili smo umjetnička djela, stadion, hotel i sve što smo smatrali da treba da ostane gradu“, kaže Vladan Vasić. „Pirot se možda nije mnogo promijenio poslije Prvog maja, ali smo izgubili velikog poslodavca koji je zapošljavao žensku radnu snagu. Radi sada taj dio koji je uzeo Miroljo, ali u mnogo manjem obimu“.

Prvomajke koje su proživiele najbolje dane ove firme, mahom su u penziji. Ali su je, nažalost, jedva dočekale. Povezujući staž, mijenjajući poslove i poslodavce. Davno je nestala fabrika po njihovoj mjeri. Ovoj današnjoj su mjere mnogo manje.

Aleksandra Bulatović, Forbes Srbija