Moskva nastavlja da trguje s Evropom skrivajući se iza Kirgistana

Otkako je započeo rat u Ukrajini, Rusija uspješno zaobilazi sankcije koje su joj nametnule evropske zemlje i SAD te nastavlja trgovati. Jedan od načina koji je pronašla da nastavi neometano da izvozi jeste i korišćenje Kirgistana kao posrednika.

Kirgistan, mala planinska zemlja bez izlaza na more u centralnoj Aziji, došla je u centar pažnje zbog trgovinskog partnerstva s Rusijom. U samo godinu izvozni potencijal te zemlje je erumpirao. U godinu dana izvoz u Evropsku uniju porastao je za nevjerovatnih 953 posto.

“Kirgistan se Rusiji pokazao ključnim za održavanje trgovine s Evropom uorkos sankcijama. Izvoz Kirgistana u Rusiju naglo je porastao s 352,8 miliona eura koliko je iznosio 2021. na gotovo milijardu eura 2022. godine. To ukazuje na značajan porast trgovinskih aktivnosti koje Rusiji olakšavaju zaobilaženje sankcija. Rast izvoza od 953 posto mogu zahvaliti svom strateškom tranzitnom položaju”, komentarisao je za Juronjuz (Euronews) Robert Kačatrian (Robert Khachatryan), glavni izvršni direktor i osnivač međunarodne kompanije za optimizaciju lanaca za snabdijevanje Freight Right Global Logistics.

Da je Krigistan ruska najefikasnija premosnica za sankcije te kontrole izvoza i uvoza slaže se i Irina Tsukerman, predsjednica uprave u savjetničkoj kompaniji za bezbjednosne strategije Scarab Rising.

Sankcije Evropske unije i SAD-a promijenile su trgovačke obrasce Rusije kojoj je otežan pristup tehnologiji, a troškovi poslovne saradnje su porasli. Kirgistan, Kazahstan i Armenija postali su habovi za izvoz dobara u Rusiju. Tako su i Rusi mogli uvoziti najnovije modele automobila i imati pristup ostalim dobrima čija bi nedostupnost izazvala nezadovoljstvo te kritike ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu, piše Juronjuz.

Kako bi dodatno poboljšala svoje mogućnosti izvoza i trgovanja s Evropom, Rusija je krenula ulagati u infrastrukturne projekte u Kirgistanu fokusirajući se na energetiku i transport.

“Kirgistan je jedan od najiskrenijih partnera Rusije u regiji. Članica je Euroazijske ekonomske unije (EAEU) koju vodi Rusija i Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO). Zemlja je bez izlaza na more i uveliko zavisi od doznaka iz Rusije koje su bile prekinute ratom u Ukrajini. Stoga je bilo logično da je zemlja u potrazi za drugim prilikama”, kaže Vuk Vuksanović, iz think tanka za vanjsku politiku Londonske škole ekonomije – LSE IDEAS.

On ističe da je nemoguće sankcionisati sve koji žele poslovati s Rusijom, posebno stoga što se velika većina zemalja širom svijeta nikada nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije.

“Mnogo je zapadnih zemalja, posebno u Evropi, koje su još spremne trgovati s Rusijom i koristiti zakonske i logističke rupe za to”, ustvrdio je.

“Ovo ide u oba smjera i ne uključuje samo kupovinu ruske robe i resursa od strane Evropljana, već i prodaju tehnologije i robe dvostruke namjene. Dakle, dok su Evropljani puno govorili o evropskim vrijednostima i jedinstvu, mnogima od njih je rusko tržište ipak bilo privlačno”, dodao je.

Koje evropske zemlje pojačano posluju s Kirgistanom

Institut Brookings je koristeći podatke o trgovanju s kojima raspolaže Međunarodni monetarni fond ustanovio da je zemljama poput Njemačke, Poljske, Litvanije, Italije, Češke i Srbije porastao izvoz u Kirgistan nakon početka rusko-ukrajinskog rata.

“Njemačka je jedan od najvećih trgovinskih partnera u EU i za Rusiju i za Kirgistan. Njemačke kompanije uvoze robu iz Rusije energente, strojeve i sirovine”, istakla je Tsukerman.

Navela je i da su francuske kompanije snažno uključene u ulaganja u energetski i proizvodni sektor Kirgistana. Izuzetak nije ni Italija, koja prema njegovim riječima, otvoreno trguje s Rusijom i ima interese u Kirgistanu, posebno u poljoprivredi i tekstilu.

“Luksuzna roba iz Italije u Rusiju stiže preko srednjeazijskih zemalja poput Kirgistana, dok neki ruski poljoprivredni proizvodi, poput žitarica i tekstila, u Italiju stižu zajedno s kirgistanskim proizvodima.”

Tsukerman je kazala i da nizozemske kompanije često učestvuju u logistici i olakšavanju trgovine, iskorišćavajući poziciju Kirgistana za širi pristup centralnoj Aziji i Rusiji. To se nastavlja iako je nizozemska vlada aktivna u naoružavanju Ukrajine.

Sve veće je i trgovinska povezanost Poljske s Rusijom i Kirgistanom.

“Tako neki od industrijskih proizvoda iz Rusije stižu u Poljsku preko Kirgistana, što je ironično s obzirom na sve veću ulogu Poljske u evropskoj ekonomiji i nedavni poljoprivredni spor s Ukrajinom povezan s izborima oko priliva ukrajinskog žita u Poljsku”, komentarisala je prva žena Scarab Risinga.

Šta se izvozi

Značajno je povećanje izvoza i trgovinske aktivnosti između Rusije i Kirgistana u sektorima kao što su tehnologija, vozila i kozmetika. Rusija sada teže može nabaviti vozila i tenkove stoga tu uskače Kirgistan.

Majl Ešli Šulmen (Michael Ashley Schulman), partner i glavni investicioni direktor kompanije Running Point Capital Advisors, rekao je za Juronjuz: “Službeno i tradicionalno, Kirgistan izvozi otpadni bakar, pamučnu pređu, gumirane tkanine i proizvode u Rusiju. Nedavno je došlo do porasta u kozmetici, odjeći, torbama i parfimeriji.”

Ipak, najviše zabrinjava što Kirgistan pomaže Rusiji u uvozu sankcionisane robe koja se koristi u ratu Rusije protiv Ukrajine. Tu je konkretno riječ o kineskim i njemačkim automobilima, rezervnim djelovima za vozila, kugličnim ležajevima koji se koriste za tenkove i željezničke vagone, i poluprovodnici. Prema nekim procjenama, samo deset automobila uvezenih u Kirgistan ostaje tamo.

“Stotine artikala iz EU završile su u ruskoj vojnoj opremi. Nekoliko zemalja, poput Njemačke imalo je značajan rast direktne prodaje određenih proizvoda Kirgistanu od početka rata. Praćenje i kažnjavanje takve trgovine moglo bi pomoći u njenom smanjenju,” smatra partner Running Point Capital Advisorsa.

Rusija pak Evropu nastavlja snabdijevati naftom i plinom, poljoprivredne proizvode, čak i ukradeno žito iz Ukrajine, prerađenu hranu i pića te gnojiva, navodi Tsukerman.

“Rusija uspijeva progurati i industrijsku opremu te mašine, uključujući čak i vozila i elektronsku robu. Kirgistan je takođe važna tranzitna tačka za metale i minerale, uključujući gvožđe i obojene metale kao što su aluminijum i bakar. Zapravo, kupovina ruskih metala u EU je porasla od početka rata u Ukrajini 2022. Hemikalije se takođe probijaju kroz Kirgistan i druge srednjoazijske zemlje, na evropska tržišta, uključujući petrohemiju,” nabrojila je.

Šta EU može napraviti da zaustavi tu trgovinu

EU je već bila žestoko kritikovana jer ne čini dovoljno na sprovođenju sankcija protiv Rusije koja osnuje fiktivne kompanije u različitim zemljama i koristi treće zemlje za izbjegavanje trgovinskih sankcija.

Majkl Vit (Michael A Witt), profesor međunarodnog poslovanja i strategije na King’s Business School, smatra da bi se trećim zemljama moglo zaprijetiti istim sankcijama kakve ima Rusija. Ali, to ne dolazi bez posljedica. Tako bi se treća država mogla još snažnije povezati s protivničkim taborom, a još je jedan razlog i taj što se takvim potezima dodatno otvaraju vrata globalnoj konkurenciji. To posebno vrijedi za Kinu koja bi rado zamijenila evropske dobavljače i tako oslabila ekonomsku moć Evrope.

Stroga izvozna ograničenja za osjetljive stvari ne podrazumijevaju na primjer aparate za domaćinstva čiji se čipovi mogu prenamijeniti u vojne svrhe. Stavljanje kompanija na crnu listu isto ne rješava problem jer najlakše je stvoriti nove koje će činiti isto, kaže Vit.

Tsukerman kao prvi korak predlaže saradnju s EACU-om kako bi se zatvorile rupe u carinskim propisima i trgovinskim sporazumima o trošarinama koji pogoduju zaobilaženju sankcija. Drugi korak je zauzdavanje evropskih firmi.

“Evropske firme uključene u zaobilaženje sankcija trebalo bi da budu kažnjene i izgube posao u Evropi. Štaviše, trebalo bi da postoje pojačani mehanizmi transparentnosti kako bi se izbjeglo da vladine agencije implicitno ili eksplicitno olakšavaju takve odnose”, smatra.

Napominje i da bi trebalo zaplijeniti rusku robu koja dolazi u Evropsku uniju, kao i vozila koja se izvoze preko Kirgistana.

“Stroža kontrola nad kirgistanskim zvaničnicima, oligarsima i korporativnim insajderima trebalo bi istovremeno da bude prioritet kako bi se Kirgistanu otežalo izvlačenje koristi od napredovanja nezakonitih odnosa i transakcija.”

Nikolina Oršulić, Forbes Hrvatska