Koliko gotovine sa sobom nose Evropljani
Plaćanja karticama i mobilnim telefonima sve su popularnija u Evropi, ali za dio potrošača i u pojedinim sektorima gotovina i dalje ima primat.
Juronjuz (Euronews) je objavio istraživanje Evropske centralne banke (ECB), prema kojem medijan iznosa gotovine koju ljudi drže u novčanicima u eurozoni u 2024. godini iznosi 59 eura. Taj iznos znatno varira – od 35 eura u Nizozemskoj do 82 eura u Luksemburgu i na Kipru. Prema tom istraživanju, Hrvatska je iznad prosjeka EU, jer medijan za njene građane iznosi 64 eura, dok je prosjek za Evropsku uniju 59 eura.
Među četiri najveće ekonomije EU, Njemačka ima najveći medijan dnevno nošene gotovine od 69 eura, dok Francuska ima najniži, 50 eura. Italija je bliža donjoj granici, dok je Španija nešto iznad medijana eurozone.
Jug Evrope za gotovinu, sjever za bezgotovinska plaćanja
Govoreći za Juronjuz biznis (Euronews Business), profesor Jakub Górka sa Univerziteta u Varšavi istakao je da je korišćenje gotovine snažno uslovljeno nacionalnom kulturom.
„Zemlje južne Evrope, koje žive u toplijoj klimi i imaju naviku češćih razmjena i trgovine kroz direktne, licem u lice interakcije, prirodno su sklonije gotovini, dok su sjeverne zemlje, poput skandinavskih, istorijski imale snažniju tendenciju bržeg prelaska na elektronsko bankarstvo i bezgotovinska plaćanja“, kazao je.
Udio gotovinskih plaćanja na prodajnim mjestima u eurozoni se postepeno smanjuje. Broj gotovinskih transakcija pao je 27 procentnih poena, sa 79 odsto u 2016. godini na 52 odsto u 2024.
U istom periodu, vrijednost gotovinskih plaćanja smanjena je za 15 poena, sa 54 na 39 odsto.
Gotovina najzastupljenija na Malti
S obzirom na razlike u životnom standardu među evropskim državama, dodatni uvid u navike građana pruža podatak o udjelu transakcija plaćenih gotovinom u eurozoni, piše Juronjuz.
Nešto više od polovine svih transakcija u eurozoni, 52 odsto, plaćeno je gotovinom u 2024. godini.
U 14 od 20 zemalja eurozone gotovina je ostala najčešće korišćeni način plaćanja. U oko polovine tih zemalja njen udio kretao se između 45 i 55 odsto transakcija. Upotreba gotovine značajno se razlikovala, od svega 22 odsto u Nizozemskoj do 67 odsto na Malti. Takođe je iznad 60 odsto u Sloveniji, Austriji i Italiji.
U Hrvatskoj je gotovina korišćena u 56 odsto slučajeva, kartice u 38, a mobilni telefoni u tri odsto. Njihova upotreba kreće se od dva odsto na Malti do pet odsto u Njemačkoj, Francuskoj, Luksemburgu i Finskoj.
Nizozemska prednjači u plaćanjima mobilnim telefonima
„U zemljama sa snažnom istorijskom vezanošću za gotovinu, poput Njemačke, Austrije i Italije, gotovina je i dalje duboko ukorijenjena u svakodnevnim transakcijama zbog dugotrajnog povjerenja u fizički novac, istorijskog iskustva bankarskih kriza, zabrinutosti za privatnost i otpora digitalnom praćenju“, rekao je za Juronjuz biznis Gijom Lepek (Guillaume Lepecq), predsjednik organizacije CashEssentials.
Kada je riječ o vrijednosti transakcija, gotovina ima manji udio i čini 39 odsto ukupne vrijednosti plaćanja u eurozoni. Nacionalni udjeli kreću se od 17 odsto u Nizozemskoj do 59 odsto u Litvaniji. U Hrvatskoj taj udio iznosi 52 odsto.
Kartice, s druge strane, čine 39 odsto transakcija i 45 odsto ukupne vrijednosti plaćanja u eurozoni. U Hrvatskoj kartice učestvuju sa 40 odsto prema kriterijumu vrijednosti transakcija. Upotreba mobilnih telefona i pametnih satova za plaćanje takođe je u porastu – u Hrvatskoj njihova vrijednost transakcija iznosi četiri odsto, što je donja granica. Najveći udio ima Nizozemska sa 17 odsto.
Treba imati u vidu da je istraživanje obuhvatilo isključivo eurozonu, pa zemlje poput Švedske ili Poljske, koje imaju sopstvenu valutu, nijesu uključene.
U Nizozemskoj 15 odsto kafića i restorana ne prima gotovinu
Profesorica poslovanja Oliv Mekkarti (Olive McCarthy) sa Univerzitetskog koledža u Korku navela je da postoji niz razloga za razlike u korišćenju gotovine među državama, povezanih sa društvenim, ekonomskim i kulturnim razlikama.
„Među razlozima su različiti nivoi prihvatanja gotovine, stepen digitalne usvojenosti, kao i zabrinutost zbog privatnosti digitalnih plaćanja, između ostalog“, rekla je za Juronjuz biznis.
U eurozoni, Nizozemska i Finska imaju najniži udio gotovinskih plaćanja i najmanji medijan nošene gotovine. Kao primjer, Makarti je navela da u Nizozemskoj postoji ispodprosječan nivo prihvatanja gotovine – svega 79 odsto preduzeća je prihvata. Takođe, ta zemlja ima i najnižu stopu prihvatanja gotovine među restoranima i kafićima, koja je pala sa 98 odsto u 2021. na 85 odsto u 2024. godini.
Finska, s druge strane, ima najmanji udio malih i srednjih preduzeća koja preferiraju gotovinska plaćanja, svega osam odsto.
„I ne iznenađuje što obje zemlje imaju među najvišim stopama digitalne usvojenosti na svijetu“, zaključila je.