Brisel traži da 70 odsto ključnih proizvoda bude proizvedeno u Evropi

Brisel, u okviru inicijative „Made in Europe“, kojom nastoji da favorizuje domaće proizvode i smanji zavisnost od Kine, razmatra uvođenje cilja od 70 odsto evropskih komponenti u ključnim proizvodima poput automobila.

Takva politika mogla bi evropske kompanije da košta više od 10 milijardi eura godišnje, jer bi ih podsticala da kupuju skuplje komponente iz Evrope, navode zvaničnici upoznati sa nacrtom zakona koji bi trebalo da bude predstavljen 10. decembra, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times (FT).

Predlog nadgleda francuski komesar EU Stefan Sežurne (Stéphane Séjourné), a on predstavlja kulminaciju višegodišnjih francuskih napora da se naglasak stavi na domaću proizvodnju u trenutku kada posrnula evropska industrija teško konkuriše jeftinom uvozu iz Azije, naročito u oblasti čistih tehnologija i pojedinih grana teške industrije.

Oponašanje kineske industrijske politike

Jedan zvaničnik EU rekao je da će obim zakonodavstva podsjećati na ključne kineske industrijske politike „Made in China 2025“ i „China Standards 2035“, koje su strane kompanije podsticale na zajednička ulaganja sa kineskim preduzećima kako bi uopšte mogle pristupiti tamošnjem tržištu.

„Ono što pokušavamo da predložimo jeste delikatan balans između zaštite koja je neophodna za našu industriju i otvorenosti koja je duboko ukorijenjena u evropskom identitetu“, rekao je izvor FT-a.

Zemlje koje su ranije bile skeptične, poput Njemačke, sada, zbog ekonomskih okolnosti, pokazuju više razumijevanja za pravila koja bi podstakla kupovinu evropskih proizvoda. Najveći uticaj osjećala bi automobilska industrija i sektor čistih tehnologija, prije svega solarnih panela.

Tri zvaničnika EU navela su da se u okviru industrijskog plana razmatraju pragovi lokalnog sadržaja i do 70 odsto, ali da bi se ciljevi razlikovali u zavisnosti od toga koliko je sektor kritičan i koliko je visok stepen zavisnosti.

Za automobile bi, na primjer, državni podsticaji bili dostupni samo za vozila koja ispunjavaju utvrđene kriterijume. Jedan zvaničnik je istakao da bi i baterije morale da imaju određeni nivo evropskog sadržaja.

Mjera bi se odnosila isključivo na korišćenje javnog novca, poput ugovora o javnim nabavkama, državnih kredita i subvencija. Jedan zvaničnik je dodao da će uslijediti i analiza proizvodnih kapaciteta EU za svaku pojedinačnu komponentu.

Prevelika zavisnost od uvoza iz Azije

Zakon, koji nosi naziv Industrial Accelerator Act, još bi mogao da bude izmijenjen ili čak odložen, prema riječima aktera uključenih u razgovore, zbog podjela unutar Evropske komisije oko pojedinih rješenja. Jedan zvaničnik rekao je da francuski komesar želi da se definicija „evropskog“ ograniči isključivo na države članice EU.

Dio zvaničnika strahuje da bi proizvodi proizvedeni u Evropi mogli imati znatno višu cijenu od onih uvezenih iz Azije, što bi kompanijama donijelo dodatne troškove.

Pošto se veliki broj uvoznih dijelova koristi u proizvodnji gotovih proizvoda u EU, uključujući automobile, neke bi proizvode to moglo učiniti preskupim za tržište.

Visoke cijene energije i pritisak tarifnog režima Donalda Trampa doveli su do toga da evropske kompanije sve više zavise od jeftino proizvedenih kineskih proizvoda. Kina je 2024. bila najveći izvoznik solarnih panela i biogoriva u EU, te drugi najveći izvoznik vjetroturbina.

Evropske teške industrije, uključujući čelik, takođe se bore da zadrže profitne marže suočene sa jeftinim uvozom iz Azije.