BMW kritikuje pravila EU o električnim automobilima dok lansira nove modele

Evropska unija pravi „ogromnu grešku” time što primorava proizvođače automobila da od 2035. prodaju isključivo električna vozila, rekao je za Politiko (Politico) direktor kompanije BMW, Oliver Cipse (Oliver Zipse), dok je predstavljao nove modele svoje kompanije, uključujući električna vozila.

Novi potpuno električni iX3 SUV, kako se pohvalio u petak, ima brzo punjenje i domet od 800 kilometara — dovoljno da problem „straha od dometa”, česta briga među potrošačima koji oklijevaju da kupe automobil na baterije, „postane stvar prošlosti”, rekao je.

Samo nekoliko dana ranije, objasnio je za Politiko zašto bi Komisija trebalo dodatno da ublaži zakon koji od 2035. zabranjuje prodaju svih novih automobila koji emituju CO₂ — što u suštini znači zabranu motora sa unutrašnjim sagorijevanjem.

„Mislim da sami sebi nanosimo štetu time što biramo gotovo proizvoljan trenutak u budućnosti i govorimo da se sve industrije moraju do tada uskladiti s tim”, rekao je.

Predsjednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), 12. septembra organizuje novi strateški dijalog za automobilski sektor sa direktorima najvećih evropskih proizvođača automobila i dobavljača, uključujući i Cipsea. Na vrhu dnevnog reda nalazi se zabrana od 2035.

Industrijska udruženja, drugi proizvođači automobila i njihovi politički saveznici pozvali su da se zakon ili poništi ili značajno oslabi. Sektor se uhvatio za ideju „tehnološke neutralnosti”, koja bi omogućila uključivanje alternativnih goriva u zakonodavstvo i produžila život motoru sa unutrašnjim sagorijevanjem daleko poslije 2035.

Proizvođači automobila tvrde da su biogoriva — napravljena od biljnih materija — i e-goriva — sintetička goriva dobijena iz obnovljive energije i uhvaćenog CO₂ — čistija od tradicionalnih fosilnih goriva. Kritičari, međutim, kažu da ipak nijesu toliko „zeleni” kao električna vozila i da se ne mogu proizvoditi u dovoljno velikim količinama za upotrebu u putničkim automobilima.

Ipak, fon der Lajen je već obećala da će u zakonodavstvo unijeti tehnološku neutralnost nakon martovskog dijaloga sa industrijom i kasnijeg Akcionog plana za automobilsku industriju, kojim je izvršna vlast popustila kada su u pitanju ovogodišnji ciljevi za emisije iz automobila.

Cipse je, takođe, u intervjuu za Politiko govorio o tehnološkoj otvorenosti. Blok bi, rekao je, nakon 2035. trebalo da dozvoli pet pogonskih sistema: dizel, benzin, hibride na punjenje, električne automobile i hidrogen.

BMW i japanski proizvođač automobila Tojota (Toyota) fokusirali su se na hidrogen kao moguću alternativu, ali ta tehnologija do sada nije zaživjela.

Za razliku od nekih od najvećih kritičara zakona za 2035, uključujući italijanskog ministra industrije Adolfa Ursa (Adolfo Urso) i Evropsku narodnu partiju (European People’s Party), Cipse ne želi da zakon bude potpuno ukinut. Umjesto toga, trebalo bi da se revidira tako da računa ukupne emisije ugljen-dioksida po vozilu, a ne da zahtijeva nultu emisiju na izduvnoj cijevi, rekao je.

Pitanje je „koliko CO₂ se emituje po vozilu, na primjer, od strane proizvođača baterija”, rekao je. Ova kalkulacija uključivala bi emisije duž cijelog lanca vrijednosti — od proizvodnje baterija do, što je najvažnije, izvora energije koji se koriste.

Direktor se obrušio i na industriju fosilnih goriva, rekavši da i ona treba da ima ciljeve za dekarbonizaciju.

„Apsolutna je apsurdnost današnjih regulativa da proizvođači goriva, poput Šela (Shell) i BP-a (BP), nemaju nikakve ciljeve”, rekao je.

Jačanje konkurentnosti proizvođača automobila

Više od ciljeva emisija mora da se promijeni kako bi sektor postao konkurentniji, rekao je, ukazujući na visoke troškove rada u Njemačkoj. Evropski proizvođači automobila bore se sa prelaskom na električna vozila, teškoćama u prodaji automobila u Kini i dolaskom kineskih proizvođača u Evropu, kao i sa problemima koje izazivaju carine Donalda Trampa (Donald Trump).

Njemačka je i dalje industrijska sila, ali je postepeno prebacila proizvodnju u jeftinije zemlje Centralne Evrope i Azije. Problem, prema Cipseu, leži u zaštiti radnika i nepovezanosti između produktivnosti i rasta plata.

„Zašto ljudima diktiramo koliko sati smiju da rade? Naravno, to je da bi se zaštitili zaposleni, implicitno, to je jasno, ali mi smo toliko restriktivni da u suštini zabranjujemo ljudima da rade”, rekao je. „Ako želite da radite 1.000 sati, izvolite radite 1.000 sati, a ako želite da radite 2.000 sati, izvolite radite 2.000 sati.”

Ovakav stav dovešće ga u sukob sa sindikatima, koji su već nezadovoljni zbog otpuštanja u autoindustriji, tvrdeći da kompanije nijesu dovoljno brzo prešle na električna vozila.

Sukobljavanje sa sindikatima može biti opasno za direktora. Šefa Folksvagena (Volkswagen), Herberta Disa (Herbert Diess), smijenili su 2022. nakon sukoba sa sindikatom IG Metal (IG Metall) oko mogućih otpuštanja i mjera štednje za koje je govorio da su potrebne za prelazak na električna vozila.

U odvojenom intervjuu, Kristiane Bener (Christiane Benner), šefica sindikata IG Metal, rekla je da njemačka i evropska radna mjesta moraju „biti zaštićena“ prvenstveno kroz uvođenje zahtjeva za lokalnim sadržajem, što bi „osiguralo zaposlenje dobavljačima”.