Tramp je uradio ono što Brisel nije mogao: Izbacio rusku naftu iz Evrope

Iznenadni potez Donalda Trampa da uvede sankcije najvećim ruskim naftnim kompanijama neće paralizovati ratnu mašineriju Vladimira Putina, ali će pomoći Evropskoj uniji da trajno izbaci rusku naftu iz bloka, piše briselski Politiko (Politico).

U srijedu je Tramp najavio „ogromne“ nove sankcije koje ciljaju ruski Lukoil i državnu kompaniju Rosnjeft, što su prve američke sankcije Moskvi od njegovog dolaska na vlast.

Detalji novih mjera još se razrađuju, ali one u teoriji mogu natjerati ove dvije kompanije da prodaju svoju imovinu i okončaju preostale isporuke nafte Evropi putem cjevovoda.

„Ovo je značajan korak“, rekla je Kimberli Donovan (Kimberly Donovan), stručnjakinja za sankcije iz Atlantskog savjeta, „i to će prisiliti evropske zemlje i kompanije koje su nastavile da uvoze energente da preispitaju te transakcije“ do 21. novembra, kada sankcije stupaju na snagu.

Ova odluka dolazi mjesec dana nakon što je Tramp kritikovao Evropu što „neoprostivo“ nastavlja da kupuje energente iz Rusije, koji ukupno donose četvrtinu prihoda Kremlju.

Tada je poručio da je spreman da uvede velike sankcije Rusiji kada sve zemlje NATO-a pristanu da učine isto i kada sve NATO zemlje prestanu da kupuju rusku naftu.“

Šteta, ne uništenje

Za Moskvu, nove sankcije će značiti trenutni bol, ali je malo vjerovatno da će ograničiti njenu ratnu kampanju u Ukrajini.

Rosnjeft i Lukoil zajedno čine oko dvije trećine od 4,4 miliona barela sirove nafte koje Rusija izvozi svakog dana, prema Dejvidu Fajfu (David Fyfe), glavnom ekonomisti konsultantske kuće Argus Media.

Sankcije bi mogle eliminisati „polovinu“ tih isporuka, jer sprečavaju dvije kompanije da prodaju naftu u dolarima, valuti kojom se gotovo isključivo trguje na međunarodnom tržištu.

„Lukoil će sankcije značajno pogoditi“, rekao je bivši visoki rukovodilac kompanije, koji je govorio anonimno.

Kompanija će vjerovatno morati da proda svoj udio u stranim projektima, od Egipta do Iraka, što bi moglo pogoditi do 20% njenog prihoda.

Ipak, Kina i Indija, dva najveća kupca ruske nafte, vjerovatno će nastaviti uvoz, rekao je Homajun Falakšahi (Homayoun Falakshahi), direktor analize tržišta sirove nafte u firmi Kpler, zbog nižih cijena i ograničenih alternativa, posebno u slučaju Kine.

Nakon početnog zastoja, „većina kupaca će se vratiti na kupovinu“, rekao je, „kada pronađu načine da zaobiđu ograničenja, uključujući kupovinu preko firmi koje prikrivaju rusko vlasništvo“.

„Ovo će zakomplikovati izvoz i trgovinu“, izjavio je Vladimir Milov, bivši ruski zamjenik ministra energetike, a sada oštar kritičar Putina. „Ali te kompanije već imaju alternativne mehanizme poslovanja, tako da će šteta postojati, ali biće ograničena.“

U četvrtak je i sam Putin priznao da su nove sankcije „ozbiljne“, nazvavši ih „neprijateljskim činom koji ništa ne doprinosi jačanju rusko-američkih odnosa“.

Trajni efekat u Evropi

Mjere bi, međutim, mogle imati najjasniji efekat upravo u Evropi.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu prije više od tri godine, EU se trudi da okonča zavisnost od ruske energije.

Brisel je već uveo embargo na rusku sirovu naftu, gorivo i ugalj koji ulaze morskim putem, te je udio ruskog gasa u evropskom tržištu smanjen sa 45% na 13% (u pripremi je zakon koji bi ga sveo na nulu).

Rosnjeft, koji je nekada posjedovao rafinerije i kontrolisao tokove nafte prema Njemačkoj, gotovo je potpuno istisnut iz Evrope nakon što je Berlin 2022. preuzeo kontrolu nad njegovom lokalnom filijalom.

„Pretpostavljamo da mjere SAD nijesu usmjerene na Rosnjeftove podružnice u Njemačkoj, koje su pod nadzorom njemačkih saveznih država“, saopštio je portparol njemačkog Ministarstva ekonomije.

U četvrtak je i EU dodatno pooštrila svoje sankcije protiv ove državne kompanije.

Situacija je, međutim, drugačija sa Lukoilom – najvećom privatnom ruskom naftnom firmom, koja ima stotine benzinskih pumpi širom EU, uključujući oko 200 u Belgiji, te velike rafinerije u Rumuniji i Bugarskoj, kao i 45% udjela u postrojenju za preradu goriva u Holandiji.

Kompanija i dalje snabdijeva Mađarsku i Slovačku, koje se i dalje u ogromnoj mjeri, 86 do 100%, oslanjaju na rusku naftu. Koristeći izuzeće iz evropskih sankcija, ove dvije zemlje tvrdoglavo odbijaju da prekinu veze s Moskvom, uprkos snažnom pritisku iz Brisela.

Do sada je Evropska komisija više puta propustila da direktno sankcioniše Lukoil, iako je kompanija povezana sa zaobilaženjem sankcija unutar EU.

Ni Rosnjeft ni Lukoil nijesu odgovorili na zahtjeve Politika za komentar.

Kraj igre za Lukoil u Evropi

Američko Ministarstvo finansija najavilo je da „može uvesti sankcije svakome ko posluje s ruskim firmama“, što znači da nijedna banka u Evropi više neće obrađivati plaćanja za njih, zaključuje Donovan, stručnjakinja za sankcije.