Kamioni u četiri države regiona zaustaviće protok robe na graničnim prelazima ka Šengen zoni

Kamion knjaževačkog prevoznika završio je posao u Norveškoj. Vozač je krenuo nazad i iz trajekta se spokojno iskrcao u njemačkom Rostoku. Za kamion putovanje se tamo završilo i sasvim je moguće da još nije napustio Njemačku. S druge strane, vozač je deportovan. Ispraćen je na aerodrom i ekspresno vraćen u Srbiju. Prema evidenciji granične policije prekoračio je pravilo po kome u Šengen zoni može biti najviše 90 dana tokom šest mjeseci. On je tek jedna od žrtava novog elektronskog sistema ulaska i izlaska u EU od koga u Srbiji, ali i drugim zemljama Zapdnog Balkana najviše strahuju drumski prevoznici.

Pravilo 90/180 zapravo nije uopšte novo. Dio je Šnegenskog sporazuma od momenta njegovog sklapanja 1985. godine. U praksi, međutim, do sada nije izazivao veće probleme u drumskom transportu odnosno vozačima. Najprije jer se zona godinama širila. Krenula je od svega pet članica, a sada nam je na vratima skoro kud god da krenemo iz zemlje. I konačno, sistemi evidencije nisu bili podjednako efikasni. Granična policija je trebalo da sabira dane provjeravajući svaki pečat u pasošu.

Problem EES – novi sistem koji bilježi ulazak i izlazak

Od 12. oktobra prošle godine, međutim, uveden je novi Entry/Exit System (EES). Sada je dovoljno da se putna isprava prisloni uz čitač, a na ekranu se izlistaju dani provedeni u Šengen zoni. Period prilagođavanja ističe 10. aprila. A naši, baš kao i prevoznici u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Sjevernoj Makedoniji, strahuju da će njihov posao stati. Od 30 dana mjesečno, u praksi, vozači će moći da voze kroz Evropu nekad svega 7-8, najčešće 10, a samo u retkim šihtama maksimalnih 15 dana. Jer prvi dan se računa prelaskom granice, makar i minut prije ponoći. Posljednji kada se zona napusti, makar i da je dan tek počeo.

Kamioni u četiri države Zapadnog Balkana, 26. januara zaustaviće protok robe na graničnim prelazima ka Šengen zoni. Od podne će biti blokiran izlaz teretnjacima, dok će se ulazak u zemlje zatvoriti nešto kasnije, u ponoć, da ne bi kolegama zatvorili vrata prije nego što stignu da se vrate i tako im „potrošili“ još dozvoljenih dana u EU.

U Srbiji će kamioni blokirati teretni saobraćaj na 14 graničnih prelaza. Prevoznici kažu da ‘e blokada trajati do rješenja problema – dan/noć.

„Ovaj problem još nije eskalirao, ali ukoliko se nešto ne preduzme, to će se desiti 10. aprila. Posljedice će biti katastrofalne. Trpjeće prije svega privreda, a posredno i građani. Sve što utovarimo i istovarimo iz kamiona ide za ili je proizvedeno u EU. Upozoravamo godinama i one za koje prevozimo. Nisu mrdnuli prstom. Oni kažu roba ide. Mi hoćemo da preduprijedimo kolaps. Oni traže od nas da nađemo druge rute, da idemo preko Albanije, umjesto da se nađe rešenje“, kaže Neđo Mandić, predsjednik Udruženja za međunarodni transport.

Vozač kao prekogranični radnik

I najavljenim protestom, baš kao i godinama ranije, prevoznici se obraćaju Evropskoj komisiji. Od nje očekuju razumijevanje i brzo rješenje.

„Profesionalni vozač može da se tretira kao prekogranični radnik. Prekogranični radnik je zaposlen kod poslodavca u drugoj zemlji i ne evidentira se u EES. Razlika je samo što je profesionalni vozač zaposlen kod nas, u Srbiji. Ali posredno ga plaća isto strana frima. Jer mi za njih vozimo. Bilo za one koji izvoze u Srbiju, bilo za strane kompanije u Srbiji, čije su matice u EU“, pojašnjava Mandić.

Kaže da je problem vještački napravljen zbog neaktivnosti briselske administracije.

„Ovaj apel upućujemo njima i predstavnicima susjednih zemalja. Briselska administracija upućuje nas na susjedne zemlje, jer one mogu da omoguće status prekograničnih radnika“, rekao je Mandić.

Strani prevoznici izbjegavaju balkansku rutu, ali ne i vozače

Srpski prevoznici ne očekuju da će, ukoliko se rješenje ne nađe, a drumski protok robe posustane, njihov dio tržišta preuzeti evropske kompanije, one čiji radnici nemaju ograničen boravak u EU. Naša ruta podrazumijeva i trodnevna čekanja na graničnim prelazima. Dok evropski kamion mjesečno pređe 15.000 kilometara, naš najčešće do 9.000 kilometara.

Dokaz za to su podaci koliko naši partneri iskoriste propisane kvote u međusobnom prevozu. Na primjer, sa Italijom imam pravedno podijeljenih oko 33.000 transportnih dozvola. Naši kamioni, međutim, tvrdi Mandić, prevezu skoro sve ture. Italijiani svega od 500 do 1.000. U slučaju Njemačke to je još drastičnije.

„Njemci možda prevezu 200 tura, a ima 60.000 godišnje“, kaže Mandić. „Kada bi i preuzeli naš posao, te ture bi bile više nego duplo skuplje. Nisu navikli da gube dane u kolonama na granici. U poznatoj fabrici u Pančevu kažu da su apsolutno svaki izvoz vozili naši kamioni“.

Ali da će naši vozači još lakše odlaziti kod strane konkurencije, u to niko ne sumnja. Naročito predstavnik crnogorskih prevoznika.

„Uslovi će biti takvi da niko neće moći da radi. Vozači će otići, odseliti se u zemlje EU i tamo raditi. I firme, koje ne budu mogle da posluju iz Crne Gore, registrovaće se u EU“, smatra Đorđije Lješnjak iz Udruženja prevoznika Crne Gore.

Crnogorski vozače ne nailaze na razumijevanje institucija

To je jedino udruženje od tri juče prisutna na konferenciji za novinare koje nema podršku nadležnih u svojoj zemlji. Dok prevoznici u Srbiji i Bosni i Hercegovni sarađuju sa svojim nadležnima institucijama, koje doduše ne drže ključ rešenja ovog problema, crnogorske kolege ne nailaze na razumijevanje državnih institucija.

„Nikada nas niko nije pozvao na sastanak. Oni smatraju da se njih taj problem ne tiče jer se bliži ulazak u EU. Ali dok mi uđemo, Crna Gora više neće imati transportnu industriju. Smatramo da ne samo da nam ne pomažu, već nam i odmažu. Imamo sporazum koji olakšava našim radnicima da odlaze u inostranstvo. Olakšavaju dolazak radnika sa Bliskog istoka, a od njih imamo više štete nego koristi“, rekao je Lješnjak.

Statistika drumskog prevoza

Evropska statitika pokazuje da je u 2024. godini, ukupan drumski teretni saobraćaj u EU iznosio više od 13,1 milijardi tona i 1.867 milijardi tona-kilometara.

„Što se tiče tona-kilometara, prehrambeni proizvodi, pića i duvan bili su najveća grupa robe prevezene drumom u EU u 2024. godini, sa 312,2 milijarde tona-kilometara“, piše u izveštaju. „Što se tiče tona, Njemačka je bila zemlja sa najvećim drumskim teretnim saobraćajem u 2024. godini. Ona je bila porijeklo ili odredište skoro polovine od 20 najvećih tokova drumskog teretnog saobraćaja između zemalja unutar EU“.

Međunarodni transport je predstavljao skoro jednu četvrtinu (24,6%) ukupnog drumskog teretnog saobraćaja u EU u 2024. godini. Kada je riječ o našoj statistici ona bilježi rast količine prevezene robe.

„Količina ukupno prevezene robe u 2024. godini veća je 3,7% u odnosu na prethodnu godinu. Unutrašnji prevoz robe povećan je 0,7%. U međunarodnom prevozu robe zabilježen je rast od 16,3% i pored smanjenja uvoza za 3,0% u odnosu na 2023. godinu. Obim rada, iskazan u tonskim kilometrima, povećan je 3,5%. Ukupna količina prevezene robe u drumskom saobraćaju u 2024. godini veća je nego u 2023. godini 2,0%, dok je obim rada, u tonskim kilometrima, povećan 2,5%,“ navodi se u izvještaju.

Statistika otkriva i da od skoro 45 miliona tona robe prevezene u 2024. u Srbiji, polovina je išla – drumom. U međunarodnom transportu saobraća oko 20.000 naših kamiona i vozi ih oko 30.000 vozača, podaci su Udruženja za međunarodni transport.

Aleksandra Bulatović, Forbes Srbija