Kako je svaka zemlja EU odgovorila na napade na Iran

Većina evropskih lidera oprezno je reagovala na američko-izraelske napade tokom vikenda u kojima je ubijen iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei (Ayatollah Ali Khamenei), dok su istovremeno osudili uzvratne udare Teherana. Neki su otvoreno pomenuli mogućnost uspostavljanja novog režima u Iranu, piše Politiko (Politico).

Španski premijer Pedro Sančez (Pedro Sanchéz) bio je jedini lider EU koji je otvoreno osudio napade na Iran.

Među zvaničnicima EU, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) rekla je da je „vjerodostojna tranzicija u Iranu hitno potrebna“, dok je visoka predstavnica EU za vanjsku politiku Kaja Kalas (Kaja Kallas) poručila da je „sada otvoren put ka drugačijem Iranu“.

U nastavku su reakcije iz prijestonica EU:

Austrija

Kancelar Kristijan Štoker (Christian Stocker) osudio je iranske napade na države Persijskog zaliva i Izrael, rekavši da iranski narod „zaslužuje život u miru, bezbjednosti i prosperitetu“. Austrijska ministarka vanjskih poslova Beate Majnl-Rajzinger (Beate Meinl-Reisinger) kazala je da Hamneijeva smrt „otvara prozor“ za novu eru u Iranu.

Belgija

Ministar vanjskih poslova Maksim Prevo (Maxime Prévot) osudio je iranske napade „najstrožim mogućim riječima“ i pozvao belgijske građane na Bliskom istoku da potraže sigurnost.

Bugarska

Ministarstvo vanjskih poslova osudilo je iranske udare na države Zaliva, navodeći da šire „obim opasne vojne eskalacije za koju je Iran odgovoran“. Ministarstvo je poručilo da Iran treba da prekine napade.

Hrvatska

Ministar vanjskih poslova Gordan Grlić Radman naglasio je potrebu za deeskalacijom i povratkom diplomatiji nakon Hamneijeve smrti. Ministarstvo je kritikovalo Teheran zbog „nepopustljivosti i nedostatka kredibiliteta“, što je, kako navode, dovelo do napada SAD i Izraela. Osuđeni su i iranski uzvratni udari.

Kipar

Predsjednik Nikos Hristodulidis (Nikos Christodoulides) osudio je iranske uzvratne napade na zemlje Zaliva i naglasio potrebu za deeskalacijom i diplomatijom.

Češka

Premijer Andrej Babiš rekao je da su „nekontrolisani iranski nuklearni program i podrška terorizmu opasnost za nas i cijelu Evropu“, dodajući da Prag stoji uz svoje saveznike u regionu. Kasnije je osudio i iranske napade na zemlje Zaliva.

Danska

Ministar vanjskih poslova Lars Loke Rasmusen (Lars Løkke Rasmussen) rekao je da su „raniji postupci Irana potpuno neprihvatljivi“. Dodao je da danski zvaničnici „pažljivo prate“ razvoj situacije na Bliskom istoku.

Estonija

Ministar vanjskih poslova Margus Cahna (Margus Tsahkna) rekao je da „smrt ajatolaha Hamneija predstavlja ozbiljan udarac za iranskog saveznika Rusiju i otvara prostor da iranski narod oblikuje svoju budućnost“. Poručio je da Iran nikada ne smije dobiti nuklearno oružje, te da pritisak kroz sankcije treba da ostane dok Iran ne okonča agresiju u inostranstvu i represiju nad sopstvenim građanima.

Finska

„Finska osuđuje neopravdane i neselektivne iranske udare na zemlje u regionu“, rekao je predsjednik Aleksander Stub (Alexander Stubb). „Čak su i oni koji su radili na diplomatskom rješenju sada meta.“ Dodao je da napadi moraju prestati kako bi se zaštitili civili.

Francuska

Predsjednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) osudio je „nesrazmjeran“ iranski odgovor i rekao da je Pariz „spreman da rasporedi resurse radi zaštite svojih najbližih partnera“ na Bliskom istoku, uz upozorenje da sukob nosi „teške posljedice“ po međunarodni mir. „Iranski narod mora biti u mogućnosti da slobodno gradi svoju budućnost“, rekao je.

Francuska je, zajedno s partnerima iz formata E3 – Njemačkom i Ujedinjenim Kraljevstvom – saopštila da nije učestvovala u napadima na Iran.

Njemačka

Kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) upozorio je da američko-izraelski napadi na Iran nose rizik nove „iračke močvare“, ali je rekao da Berlin neće držati lekcije Vašingtonu dok traži američku pomoć za okončanje rata u Ukrajini. Merc bi trebalo da se u utorak sastane s predsjednikom SAD Donaldom Trampom. Naglasio je i da Iran, uprkos američkim naporima, nije pristao na nuklearni sporazum niti se obavezao da će smanjiti raketni program.

Grčka

Premijer Kirijakos Micotakis (Kyriakos Mitsotakis) naglasio je bezbjednost Grka u regionu i potrebu efikasne kontrole iranskog nuklearnog i balističkog raketnog programa, prema navodima lokalnih medija.

Mađarska

Premijer Viktor Orban (Viktor Orbán) rekao je da Mađarska podiže nivo kontraterorističke pripravnosti i iskoristio napade na Iran da govori o naftovodu Družba ruskoj naftnoj ruti ka Centralnoj Evropi, za koju tvrdi da je Ukrajina „zlonamjerno“ drži zatvorenom.

Irska

Premijer Irske Mihal Martin (Micheál Martin) izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog eskalacije na Bliskom istoku. „Teheranu nikada ne smije biti dopušteno da dođe do nuklearnog oružja“, naveo je, ali je dodao da taj cilj treba postići „za pregovaračkim stolom“.

Italija

Premijerka Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) i njena vlada izbjegavale su da otvoreno osude ili podrže napad na Iran ili iranske protivudare, fokusirajući se na operativne mjere poput organizovanja „Task force“ tima za Zaliv i razgovora s Omanom i Katarom.

Letonija

„Svijet neće proliti suze zbog smrti ubilačkog ajatolaha Alija Hamneija“, rekla je ministarka vanjskih poslova Baiba Braže. „Ovo je trenutak olakšanja za hrabri iranski narod. Iranski narod zaslužuje budućnost bez nasilja i ugnjetavanja.“

Litvanija

Ministar vanjskih poslova Kęstutis Budris pozdravio je Hamneijevu smrt. „Nada u bolju budućnost, za iranski narod, ali i za Izraelce i cijeli Bliski istok, čini se da je bliža“, rekao je.

Luksemburg

Premijer Lik Friden (Luc Frieden) rekao je da podržava iranski narod i naglasio da im sada mora biti omogućeno da „odlučuju o svojoj budućnosti, bez nasilja i ugnjetavanja“.

Malta

Zamjenik premijera Ian Borg osudio je iranske uzvratne napade i potvrdio solidarnost Valete s Katarom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Holandija

Premijer Rob Jeten rekao je da iranski napadi moraju prestati i da je holandska vlada zabrinuta zbog sukoba u regionu. Ukazao je na ozbiljne zabrinutosti u vezi s iranskim režimom i represijom.

Poljska

Predsjednik Karol Navrocki (Karol Nawrocki) rekao je da je Poljska unaprijed znala za američko-izraelski napad na Iran, dok je premijer Donald Tusk (Donald Tusk) naglasio bezbjednost poljskih građana na Bliskom istoku.

Portugal

Premijer Luis Montenegro (Luís Motenegro) osudio je iranske napade na zemlje Zaliva i pozvao na uzdržanost. „Takođe ponavljamo, kao i uvijek, potrebu da Iran poštuje ljudska prava svog naroda, koja su kršena na neprihvatljiv način“, rekao je.

Rumunija

Predsjednik Nikušor Dan (Nicușor Dan) fokusirao se na bezbjednost rumunskih građana, dok je ministarka vanjskih poslova Toiu Oana rekla da je Hamneijeva smrt „prelomna tačka“, naglašavajući brutalnost režima prema građanima i podršku ruskoj vojnoj kampanji.

Slovačka

Predsjednik Robert Fico (Robert Fico) rekao je da je odmazda bila očekivana nakon napada na Iran i izrazio solidarnost sa pogođenim zemljama, posebno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Slovenija

Vlada u Ljubljani (Ljubljana) saopštila je da „sa zabrinutošću prati“ dešavanja na Bliskom istoku i pozvala na deeskalaciju. „Dalja eskalacija mogla bi imati ozbiljne posljedice po regionalnu i međunarodnu bezbjednost“, navela je.

Španija

Premijer Pedro Sančez (Pedro Sanchéz) bio je jedini lider EU koji je otvoreno osudio američko-izraelski napad na Iran. „Odbacujemo jednostranu vojnu akciju Sjedinjenih Država i Izraela“, rekao je. Osudio je i uzvratne udare Teherana: „Ne možemo sebi priuštiti još jedan dugotrajan i razoran rat na Bliskom istoku.“

Švedska

Premijer Ulf Kristerson (Ulf Kristersson) osudio je iranske protivudare i kritikovao represiju režima nad sopstvenim građanima. „Iranski nuklearni program i podrška terorističkim grupama već dugo su destabilizujući faktor“, rekao je.