Evropski revizori predlažu bolju zaštitu Fonda za Zapadni Balkan

Evropski revizorski sud (ECA) smatra da predloženi Fond za reforme i rast Zapadnog Balkana od šest milijardi eura, kojeg je predložila Evropska komisija, treba bolje zaštiti.

U ECA smatraju da je teško obezbijediti održivost reformi, posebno imajući u vidu slabu administrativnu sposobnost regiona.

ECA u mišljenju objavljenom na njihovom sajtu navodi da EU godinama smatra da ekonomska konvergencija između šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija) nije dovoljna i da je kao odgovor na to, u novembru prošle godine usvojen Plan rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem ubrzanja procesa proširenja i rast ekonomija država kandidata. U tu svrhu, predložen je novi Fond za reforme i rast za Zapadni Balkan od šest milijardi eura (dvije milijarde eura bespovratnih sredstava, a četiri milijarde eura u obliku povoljnih zajmova) za period 2024-2027.

Isplate će biti tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi, odnosno reforme će biti vezane za rokove i njihovo sprovođenje biće uslov za dobijanje evropskog novca kao podrške budžetu dva puta godišnje.

Iz Vlade Crne Gore ranije su rekli da su, u cilju dobijanja podrške iz Fonda, identifikovali i formulisali reformske mjere koje se odnose na poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalnu i energetsku/zelenu tranziciju i razvoj ljudskog kapitala.

Evropski revizori pozdravili su uvođenje strožih uslova za finansiranje, povezivanjem isplata sa ispunjenjem uslova u reformskim agendama država.

„Međutim, postoji rizik da uslovi za isplatu nisu dovoljno ambiciozni i da indikatori nisu dovoljno jasni i mjerljivi. Takođe, i dalje je teško obezbijediti održivost reformi, posebno imajući u vidu slabu administrativnu sposobnost regiona“, rekla je Laima Liucija Andrikienė, članica Evropskog revizorskog suda zadužena za mišljenje.

Pored toga, kako je rekla, Evropska komisija ne bi trebalo samo da iznosi primjedbe, već i da bude u mogućnosti da zahtijeva od vlada država Zapadnog Balkana da u skladu sa njima preispitaju i modifikuju reformske agende.

Evropski revizori takođe predlažu izradu relevantnih smjernica za ocjenu zadovoljavajućeg ispunjenja uslova za isplatu navedenih u reformskim agendama.

S obzirom na to da je već dostupno preko 14 milijardi eura zemljama u procesu pristupanja (uključujući i Tursku) u trenutnom budžetu EU, revizori ističu da iznosi koji će biti obezbijeđeni putem novog Fonda predstavljaju značajan rast (preko 40%) sredstava predviđenim za zemlje Zapadnog Balkana do 2027.

Kako su naveli, predlog za uspostavljanje Fonda, tako i Plan rasta objašnjavaju zašto ekonomije Zapadnog Balkana moraju i dalje da se približavaju EU.

Međutim, kako je navedeno u mišljenju, zbog odsustva procjene uticaja ili analitičkog dokumenta, u ECA nisu mogli procijeniti u kojoj mjeri će planirana podrška od 6 milijardi eura doprinijeti postizanju glavnih ciljeva ovog Fonda.

Revizori predlažu pojašnjenje određenih odredbi predloga koje se odnose na revizorska prava Evropskog revizorskog suda, pristup podacima i dokumentaciji kako bi se obezbijedio odgovarajuće nadzor.