Evropska komisija: Rast crnogorske ekonomije stabilan, potencijalno sporiji oporavak izvoza predstavlja rizik

Evropska komisija prognozira da će ekonomski rast Crne Gore ostati stabilan u periodu 2025–2027, na nivou od oko tri odsto, upozoravajući na rizik zbog globalne neizvjesnosti, kao i potencijalno sporijeg oporavka izvoza.

„Dodatno, rast zarada utiče na konkurentnost sektora usluga“, navela je EK u novim, jesenjim prognozama za Crnu Goru.

U izvještaju se navodi da je ekonomija Crne Gore nastavila da raste stopom od oko tri odsto u prvoj polovini 2025. godine, podstaknuta snažnom domaćom tražnjom.

„Dok viši raspoloživi dohodak i ekspanzija kredita podstiču ličnu potrošnju, oni su takođe doprinijeli rastu inflacije. Spoljnotrgovinske neravnoteže su se produbile usljed privremenog pada izvoza električne energije, slabije turističke sezone i snažne tražnje za uvoznom robom“, ocijenila je EK.

Domaća tražnja pokreće rast BDP-a

Rast realnog BDP-a za 2024. godinu revidiran je naviše sa 3% na 3,2%. Ekonomija je u prvoj polovini 2025. porasla 3,1% na godišnjem nivou, vođena snažnim rastom investicija od 7,4% i privatne potrošnje, koja je porasla 6,4%, navodi EK.

Rast privatne (lične) potrošnje, kako dodaje, bio je podržan višim raspoloživim dohotkom i kreditnom ekspanzijom.

U izvještaju se podsjeća da je privremeno zatvaranje Termoelektrane Pljevlja zbog renoviranja i modernizacije, uz slab učinak turizma, dovelo do pada izvoza od 2,8% na godišnjem nivou. Istovremeno, rast uvoza ostao je stabilan na 3,7%, što je rezultiralo negativnim doprinosom spoljnog sektora BDP-u. Državna potrošnja je umjereno rasla.

„Implementacija programa Evropa sad 2.0, koji uključuje smanjenje doprinosa za penzijsko osiguranje, povećanje minimalne zarade i ubrzanje infrastrukturnih investicija, podstaći će privatnu potrošnju i investicije u 2025. godini. Pozitivni efekti na privatnu potrošnju trebalo bi da oslabe u 2026–2027, dok će investicije nastaviti da rastu zahvaljujući realizaciji velikih projekata u drumskom i željezničkom saobraćaju“, procjenjuje EK.

Očekuje se da će se izvoz oporaviti 2026–2027. godine, nakon ponovnog otvaranja Termoelektrane Pljevlja, dok će rast izvoza usluga, posebno turizma, ostati umjeren.

„Rast uvoza tokom 2026–2027. trebalo bi da oslabi u skladu sa usporavanjem domaće tražnje“, navodi EK.

U izvještaju se navodi da je deficit tekućeg računa povećan u prvoj polovini 2025. usljed loših rezultata robnog izvoza, posebno električne energije i slabije turističke sezone. Suficit bilansa sekundarnog dohotka (dio platnog bilansa države) se smanjio, odražavajući rast tekućih transfera, dok se suficit primarnog dohotka blago poboljšao, u skladu sa istorijskim trendom.

„Veliki deficiti tekućeg računa zadržaće se i u 2026–2027, prvenstveno kao rezultat rasta uvoza“, piše u izvještaju.

Poboljšanje na tržištu rada

Rast zaposlenosti, kako se navodi, djelimično podržan padom neformalne ekonomije zahvaljujući programu Evropa sad 2.0, nastavio se i u 2025. godini, pa je stopa nezaposlenosti pala na novi rekordno nizak nivo od 10,7% u drugom kvartalu 2025.

EK očekuje da će rast zaposlenosti početi da usporava tokom 2026–2027, jer će više zarade vjerovatno negativno uticati na kreiranje novih radnih mjesta u sektoru usluga.

Domaće politike doprinose ponovnom rastu inflacije

Inflacija je ubrzala tokom 2025. godine, sa 2,8% u januaru na 4,9% u septembru.

„Ključni pokretači bili su zdravstvene usluge, smještaj, ugostiteljstvo i alkoholna pića. Inflacija u 2025. godini takođe je vođena domaćim inflatornim pritiscima izazvanim rastom zarada. Očekuje se da će inflacija umjereno popustiti u 2026–2027, pod pretpostavkom nepromijenjene politike“, navodi EK.

Ukazuje da su rizici za projekciju rasta BDP-a pretežno negativni.

„Iako je izloženost Crne Gore ekonomiji SAD ograničena, i dalje postoji značajan rizik zbog globalne neizvjesnosti, kao i potencijalno sporijeg oporavka izvoza. Dodatno, rast zarada utiče na konkurentnost sektora usluga“, upozorava EK.

Pozitivni rizici vezani su za ubrzanu realizaciju investicionog programa i Reformskog agende u okviru Plana rasta EU, što bi, smatra EK, trebalo da unaprijedi poslovno okruženje.

Budžetski deficiti će se nastaviti

U izvještaju piše da je od januara do avgusta budžet realizovan slabije od očekivanja i zabilježio deficit od 0,9% projektovanog BDP-a, u poređenju sa ciljem godišnjeg deficita od 3,5% za 2025. godinu. Rast prihoda podstaknut je snažnim performansama PDV-a, akciza i poreza na dohodak fizičkih lica, dok su prihodi od penzionih doprinosa i grantova bili niži od očekivanih. Rashodi su rasli zbog investicija, socijalnih transfera i troškova kamata.

„U nedostatku dodatnih mjera fiskalne konsolidacije, očekuje se da će deficit opšte države (budžeti države i opština, socijalni fondovi) porasti u 2025. i ostati iznad 3% BDP-a u periodu 2026–2027. Projekcije ukazuju da će se javni dug postepeno povećavati, podstaknut trajnim budžetskim deficitima. U martu je Crna Gora emitovala rekordnu emisiju euroobveznica u iznosu od 850 miliona eura, što predstavlja oko 10,7% projektovanog BDP-a“, navodi EK.

Upozorava da rizici za fiskalne projekcije ostaju pretežno negativni zbog oslanjanja na poreze na potrošnju i visokog nivoa obavezne potrošnje.

U EU će ove godine najveći rast zabilježiti Irska, 10,7 odsto

U 2026. EK u Albaniji očekuje rast od 3,5 odsto, Sjevernoj Makedoniji i Srbiji po 3,3 odsto, a BiH 2,2 odsto.

Ekonomski rast EU Komisija prognozira na 1,4 odsto ove i naredne godine i 1,5 odsto u 2027. U EU će ove godine najveći rast zabilježiti Irska, 10,7 odsto, a najmanji Finska, 0,1 odsto.

Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis rekao je predstavljajući izvještaj da je ekonomija EU i u nepovoljnom okruženju nastavila da raste.