EBRD revidirala prognoze za Crnu Goru: Rast umjereniji zbog cijena u sektoru turizma

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) revidirala je naniže prognozu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 2,6 odsto, u odnosu na februarskih 2,9 odsto.

EBRD u majskim prognozama navodi da će realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore usporiti u ovoj godini na 2,6 odsto, u odnosu na tri odsto iz 2024, a u 2026. godini na 2,7 odsto.

Objašnjava se da će rast biti umjereniji zbog rasta cijena u sektoru turizma (uslovljenog velikim povećanjem plata), što bi moglo ograničiti potražnju, dok će rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja (koja obezbjeđuje oko 40 odsto električne energije u zemlji) značajno smanjiti domaću proizvodnju električne energije i dovesti do znatnog povećanja uvoza struje.

„S druge strane, nastavak rasta plata mogao bi podržati brzi rast potrošnje, uz istovremeno povećanje trgovinskog deficita“, navodi EBRD.

EBRD podsjeća da je realni rast BDP-a Crne Gore značajno usporio sa 6,3 odsto u 2023. godini na 3 odsto u 2024. godini, usljed značajnog usporavanja turizma nakon rekordne sezone 2023.

„Rast u 2024. bio je podstaknut privatnom potrošnjom i investicijama, uz podršku ekspanzivnih fiskalnih politika, rasta plata i penzija te ambicioznih infrastrukturnih projekata. Međutim, neto izvoz je pao kako se smanjio priliv turista i imigranata iz Rusije i Ukrajine“, navodi se u majskim prognozama.

Inflacija je, kako se dodaje, značajno pala, sa vrhunca od 17,5 odsto u novembru 2022. godine na jedan odsto u septembru 2024. godine, prije nego što je ponovo porasla na 2,8 odsto u februaru 2025. godine.

„Očekuje se da će realni rast BDP-a iznositi 2,6 odsto u 2025. i 2,7 odsto u 2026. godini“, navodi EBRD u majskim prognozama koje su za Crnu Goru blago revidirane naniže u odnosu na prognoze iz februara (0,3 odsto).

Politička nestabilnost u Srbiji i prelivanja sporijeg rasta u razvijenim evropskim ekonomijama opterećuju region

Predviđa se da će se rast na Zapadnom Balkanu usporiti sa 3,6 odsto u 2024. na 3,2 odsto u 2025. godini, a zatim će porasti na 3,4 odsto u 2026.

„Politička nestabilnost u Srbiji i prelivanja sporijeg rasta u razvijenim evropskim ekonomijama opterećuju region“, ocjenjuje EBRD.

U izvještaju piše da je rast na Zapadnom Balkanu blago ubrzao sa 3,4 odsto u 2023. na 3,6 odsto u 2024. godini, a glavni pokretači rasta bili su privatna potrošnja, podstaknuta rastom plata, kao i javne investicije.

Turizam je ostao snažan, posebno u Albaniji i na Kosovu, a u nešto manjoj mjeri i u Crnoj Gori.

„S druge strane, i dalje slaba spoljna tražnja u najvažnijem trgovinskom partneru regiona, Evropskoj uniji, održavala je izvoz robe na niskom nivou. Predviđa se da će rast pasti na 3,2 odsto u 2025. godini zbog direktnih, a još više indirektnih efekata carina koje su nedavno uvele Sjedinjene Američke Države, prije nego što ponovo poraste na 3,4 odsto u 2026. godini“, navodi se.

Objašnjava se da se rizici od negativnih dešavanja odnose na mogućnost daljeg eskaliranja globalnog trgovinskog rata i, u nekim ekonomijama, nastavka političkih tenzija.

„Ekonomije sa snažnim, izvozno orijentisanim proizvodnim sektorom, poput Bosne i Hercegovine, Sjeverne Makedonije i Srbije, očekuje se da će pretrpjeti značajne indirektne negativne efekte kroz pad izvoza u eurozonu (i u manjoj mjeri, pad izvoza Srbije u Kinu), dok bi ekonomije koje zavise od turizma, poput Kosova, Albanije i Crne Gore, mogle osjetiti umjerenije posljedice potencijalnog usporavanja turizma iz zemalja Evropske unije. Napeto tržište rada i značajna povećanja minimalnih i plata u javnom sektoru doprinijeće inflatornim pritiscima i negativno uticati na konkurentnost ekonomija“, ocjenjuje EBRD.