Doktor Oz, Trampov čovjek za Medicare mogao bi biti u sukobu interesa
Poznati doktor Mehmet Oz, u čijem su finansijskom izveštaju za 2022, a u okviru kandidature za Senat detaljno opisana ulaganja, mogao bi se suočiti s potencijalnim sukobima interesa u vođenju programa Medicare i Medicaid.
Mehmet Oz, poznat kao TV doktor, kojeg je novoizabrani predsednik Donald Tramp (Donald Trump) predložio za direktora Centara za Medicare i Medicaid usluge (CMS), najpoznatiji je po promociji suplemenata i ljekova za mršavljenje.
Međutim, značajno je investirao u tradicionalne zdravstvene i osiguravajuće kompanije.
To otvara pitanja o mogućim sukobima interesa. S obzirom na to da će upravljati agencijom koja pruža zdravstvene usluge za više od 160 miliona Amerikanaca.
Prema finansijskom izvještaju iz njegove kandidature za Senat u Pensilvaniji 2022. godine, Oz je imao milione dolara u akcijama zdravstvenih kompanija.
To uključuje najmanje 280.000 dolara u osiguravajućoj kompaniji UnitedHealth, 50.000 dolara u farmaceutskom gigantu CVS, 50.000 dolara u proizvođaču ljekova AbbVie, 15.000 dolara u Bristol-Myers Squibb i Johnson & Johnson, te 615.000 dolara u kompaniji za naučne instrumente Thermo Fisher.
„Ulaganja dr Oza pokreću pitanja o njegovoj sposobnosti da nepristrasno vodi programe pokrivanja ljekova kroz Medicare i Medicaid. Odluke koje donosi rukovodstvo CMS-a o operacijama i pregovaranju o cijenama mogu uticati na ta ulaganja“, izjavio je Kedrik Pejn (Kedric Payne), pravni savjetnik Kampanje za pravnu odgovornost.
Potencijal veći u izvršnoj vlasti
On je istakao da bi Ozovo ulaganje u kompanije kao što su UnitedHealth, Cigna i CVS, ako postane Trampov čovjek za Medicare, moglo uticati na to da donosi odluke koje će povećavati vrijednost akcija tih kompanija. Istovremeno to bi negativno uticalo na zdravstvo miliona Amerikanaca.
Najveće ulaganje Oza i njegove porodice u sektoru zdravstva bilo je između šest i 26 miliona dolara u Sharecare-u, digitalnu kompaniju za zdravlje i velnes.
Nju je Oz pokrenuo s osnivačem WebMD-a, Džefom Arnoldom (Jeff Arnold). Sharecare je ranije ove godine preuzela privatna investiciona firma Altaris za 518 miliona dolara.
„Ako postoje sukobi interesa, Kancelarija za etiku u vladi može reagovati“, rekao je Ken Gros (Ken Gross), viši pravni savjetnik za politička pitanja iz firme Akin.
Napomenuo je da se to odnosi bez obzira na to da li Oz prolazi kroz saslušanje za potvrdu u Senatu ili ne. „Potencijal za sukob interesa je izraženiji u izvršnoj grani vlasti nego u zakonodavnoj. Regulator ima veći uticaj nego zakonodavac.“
Oz, koji je izgubio trku za Senat u Pensilvaniji protiv Džona Fetermena (John Fetterman) 2022. godine, posljednje je TV lice imenovano za rukovođenje velikom federalnom agencijom. Tramp je u objavi nominacije naveo da je Oz sin turskih imigranata i penzionisani kardiohirurg.
Osvojio je devet Daytime Emmy nagrada vodeći emisiju „Dr Oz Show“ gde je učio milione Amerikanaca kako da donose zdravije životne odluke.
Bogata supruga
Tokom pandemije, Oz je promovisao tada sporni tretman za Covid-19- hidroksihlorokin. Takođe je u svojoj emisiji reklamirao ljekove za mršavljenje, zbog čega se suočio sa saslušanjem u Senatu 2014.
Godinama je promovisao suplemente kompanije Usana.
Ona je prema podacima Associated Press-a, platila najmanje 50 miliona dolara kako bi se pojavila u redovnim segmentima emisije.
Ipak, veliki dio bogatstva Oza potiče od imućne porodice njegove supruge. Njen djeda je osnovao kompaniju za orezivanje drveća Asplundh Tree Expert. Firma je imala prihod od 5,4 milijarde dolara u 2022. godini. Gotovo 200 članova porodice, koji su i dalje vlasnici, kolektivno su „teški“ najmanje tri milijarde dolara, prema podacima Forbesa.
Nije jasno da li Oz i njegova porodica i dalje posjeduju akcije zdravstvenih kompanija navedene 2022. godine. Možda su u međuvremenu investirali u druge zdravstvene kompanije. Ne zna se, jer nije podnio finansijski izvještaj tokom aktuelne nominacije.
Izbor Oza za vođenje CMS-a zahtijeva potvrdu Senata. Tramp je pozvao na imenovanja bez nadzora Senata, koristeći tzv. „recesiona imenovanja“.
„Mogu reći šta bi bila uobičajena pravila. Šta će se desiti sa novom administracijom, ostaje da se vidi“, rekao je Ričard Brifo (Richard Briffault), profesor zakonodavstva na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija.
„Ovo nije administracija koja je u prvim nedjeljama tranzicije pokazala veliku pažnju prema ovim pravilima“, dodao je.
Predstavnici Oza nisu odmah odgovorili na zahtjev Forbesa za komentar.
Amy Feldman, Forbes