Cijene mesa u Crnoj Gori pratile evropski rast

Cijene mesa u Crnoj Gori prošle godine pratile su evropski trend rasta, pokazuju podaci Eurostata.

Tako je jagnjeće i kozje meso poskupjelo 8,6 odsto, govedina i teletina 8,1, a živina 1,4 odsto.

Prema podacima Eurostata, cijene govedine i teletine porasle su u prosjeku 10 odsto u EU, prenosi Juronjuz (Euronews).

Ukupno su cijene hrane tokom godine porasle 3,3 odsto, nešto brže od prosječne stope inflacije u Uniji, koja je iznosila 2,5 odsto.

Cijene jagnjećeg i kozjeg mesa porasle su 7,2 odsto, dok je živinsko meso poskupjelo 4,4 odsto, pa se nekoliko kategorija mesa našlo među prehrambenim proizvodima sa najbržim rastom cijena u Evropi, navodi Juronjuz.

Stručnjaci kažu da su nestašice u ponudi i snažna tražnja među ključnim razlozima za rast cijena.

Portparol evropskog poljoprivrednog udruženja Copa i Cogeca rekao je da razlike u cijenama među evropskim zemljama odražavaju kombinaciju faktora.

Proizvodni kapaciteti značajno se razlikuju među državama članicama, zavisno od sektora, dok tražnja uglavnom ostaje relativno stabilna.

To može staviti veći pritisak na neke zemlje nego na druge kada je riječ o podmirivanju domaće tražnje.

Uticaj bolesti životinja – i ograničenja kretanja stoke koja zbog toga slijede – takođe se razlikuje među državama članicama.

Dejl Kramond (Dale Crammond), direktor Meat Industry Ireland, koja predstavlja irske prerađivače mesa, rekao je da su maloprodajne cijene govedine i jagnjetine porasle uglavnom zbog nestašice stoke i u Evropi i globalno.

„Samo u Irskoj, naš nacionalni klanični obim smanjen je za približno 200.000 grla goveda u 2025. u poređenju sa istim periodom 2024. Postoji više razloga za ovu smanjenu proizvodnju… politika na nivou EU nesumnjivo je tome doprinijela“, rekao je za Juronjuz biznis (Euronews Business).

Rastu cijene jagnjećeg i kozjeg mesa

Cijene jagnjećeg i kozjeg mesa porasle su 7,2 odsto širom EU, na osnovu prosječne godišnje stope promjene.

Podaci obuhvataju 25 zemalja i kreću se od pada od 4,2 odsto u Švajcarskoj – jedinoj zemlji koja je zabilježila pad – do rasta od 15,2 odsto na Kosovu.

Cijene su porasle više od 10 odsto u nekoliko zemalja, uključujući Poljsku (13,5 odsto), Portugal (13,1 odsto), Irsku (12,7 odsto), Švedsku (11,3 odsto) i Španiju (10,1 odsto).

Među najvećim ekonomijama, Njemačka je zabilježila najmanji rast, od 2,5 odsto, dok su cijene porasle pet odsto u Italiji i 7,1 odsto u Francuskoj.

Umjereniji rast cijena živinskog mesa

Cijene živinskog mesa rasle su sporije od ostalih kategorija mesa, ali su i dalje bile među prehrambenim proizvodima sa najbržim rastom cijena. Cijene su porasle više od 15 odsto u Letoniji (15,8 odsto) i Estoniji (15,2 odsto).

Nasuprot tome, cijene živinskog mesa blago su pale u Švajcarskoj (-1,9 odsto), Finskoj (-1,8 odsto), Srbiji (-1 odsto) i na Kipru (-0,2 odsto).

Većina velikih ekonomija zabilježila je rast ispod prosjeka EU od 4,4 odsto, dok je Italija bila u ravni sa prosjekom Unije. Cijene živinskog mesa porasle su 3,4 odsto u Njemačkoj, 2,7 odsto u Španiji i 0,6 odsto u Francuskoj.

„Cijene živinskog mesa rastu u 2025. uglavnom zato što je tražnja ostala veoma snažna, pri čemu potrošači nastavljaju da prelaze na piletinu kao relativno pristupačan izvor proteina, dok govedina i jaja ostaju skupi“, rekao je Pol-Anri Lava (Paul-Henri Lava), zamjenik generalnog sekretara AVEC-a, Evropskog udruženja prerađivača i trgovaca živinskim mesom.

Dodao je da lokalna žarišta ptičjeg gripa, ograničenja u dostupnosti jaja, različita struktura troškova i regulatorna okruženja takođe utiču na to koliko brzo proizvodnja može da raste.

Zahtjevi za dobrobit životinja i ograničenja širenja farmi takođe mogu doprinijeti razlikama u cijenama među zemljama.

Nagli rast cijena govedine i teletine u pojedinim zemljama

Među 35 evropskih zemalja, nekoliko njih zabilježilo je značajan rast cijena govedine i teletine. Rast je premašio 20 odsto u tri zemlje: Nizozemskoj (23 odsto), Hrvatskoj (22,4 odsto) i Letoniji (20,8 odsto).

Švajcarska je zabilježila najmanji rast, sa povećanjem cijena od svega 0,1 odsto.

Čak i među zemljama sa manjim rastom, poskupljenja su ostala primjetna. Cijene govedine i teletine porasle su 5,3 odsto u Francuskoj, 6,1 odsto u Italiji, 6,2 odsto u Albaniji i 7,3 odsto u Norveškoj.

U nekoliko zemalja rast je premašio 15 odsto, uključujući Češku (18,4 odsto), Portugal (18,2 odsto), Sloveniju (18,2 odsto), Irsku (17,5 odsto), Litvaniju (16,8 odsto), Dansku (16,5 odsto), Slovačku (16,4 odsto), Maltu (15,6 odsto), Grčku (15,5 odsto) i Austriju (15,4 odsto).

Među četiri najveće ekonomije EU, Francuska i Italija zabilježile su najmanji rast.

Njemačka (9,6 odsto) bila je nešto ispod prosjeka EU, dok je Španija među njima imala najveći rast, od 14,4 odsto.

„Ovaj trend je posebno izražen u sektoru govedine i teletine, gdje su proizvodni ciklusi dugi, a obnova stočnog fonda traje godinama.“

Portparol je dodao da su problemi sa zdravljem životinja, poput bolesti plavog jezika i nodularnog dermatitisa goveda, dodatno pogoršali pritiske na ponudu utičući na plodnost i ograničavajući kretanje goveda.

Uprkos višim cijenama, tražnja za premium komadima govedine ostaje snažna, dok je tražnja za drugim vrstama mesa, poput svinjetine ili živinskog mesa, često osjetljivija na cijenu ili pitanja održivosti, navodi Juronjuz.