MMF: Crnogorska ekonomija ove godine raste 2,8 odsto

Raste crnogorska ekonomije će u ovoj godini, u odnosu na prošlu, blago ubrzati na 2,8 odsto, uz nastavak rasta na preko tri odsto do 2028. godine, navodi se u novoj proljećnoj prognozi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

MMF procjenjuje da je bruto-domaći proizvod Crne Gore prošle godine porastao oko 2,7 odsto. U 2027. godini se, u odnosu na ovu, očekuje blago usporavanje rasta ekonomije na 2,7 odsto, dok će u 2028. rast biti 3,2 odsto.

Procenjuje se da će inflacija u Crnoj Gori iznositi 3,2 odsto u 2026, a nakon toga će padati na 2,9 odsto u 2027. i 2,3 odsto u 2028. godini.

U širem regionu Zapadnog Balkana, MMF očekuje nešto dinamičniji rast.

Srbija bi mogla ubrzati sa dva odsto u 2025. na 2,8 odsto u ovoj i 3,5 odsto u 2027. i 2028. godini.

Kosovo i Albanija ostaju među najbrže rastućim ekonomijama, sa stopama i do četiri odsto.

Bosna i Hercegovina bilježi postepen rast sa oko 2,2 odsto u ovoj godini na tri odsto u 2028.

Sjeverna Makedonija će, prema projekcijama MMF-a, zabilježiti usporavanje sa prošlogodišnjih 3,5 odsto rasta, na 3,1 odsto u ovoj i tri odsto u 2027. i 2028. godini.

Reforme ne mogu da čekaju

MMF u blogu pod nazivom „Reformisanje Evrope pod pritiskom“, koji je pripremio direktor za Evropu Alfred Kamer, navodi da reforme ne mogu da čekaju.

„Krize stvaraju pritisak da se teške odluke odlažu. Evropa je tom iskušenju već podlegla. Odlaganje reformi nosi rizik sporijeg rasta, većeg duga i slabijeg kapaciteta za djelovanje kada stigne sljedeći šok“, poručio je.

Kako je dodao, u svijetu u kojem su šokovi sve češći i međusobno se preklapaju – geopolitički poremećaji, klimatski događaji, finansijska nestabilnost – sposobnost reagovanja sama po sebi postaje strateška prednost.

„Ona se gradi kroz odgovorno makroekonomsko upravljanje, disciplinovanu fiskalnu politiku i strukturne reforme koje smanjuju osnovne ranjivosti, naročito prema šokovima cijena energije. Upravo sada, Evropa mora ostati na kursu transformacije energetskog sektora, povećati udio obnovljivih izvora i dodatno integrisati energetski sektor širom kontinenta“, naveo je Kamer.

Pručuje da Evropa mora da sprovodi reforme pod pritiskom i da aktuelni šok nije argument za odlaganje.

„Naprotiv, on je dodatni razlog da se reformska agenda ubrza“, kazao je.

Upozorava da u nepovoljnijem scenariju, koji uključuje dugotrajan poremećaj u snabdijevanju energijom i zaoštravanje finansijskih uslova zbog rata na Bliskom istoku, Evropska unija bi mogla da se približi recesiji, uz inflaciju koja ide ka pet odsto.

MMF je smanjio prognoze ekonomskog rasta eurozone na 1,1 odsto u 2026, što je za 0,2 procentna poena manje u odnosu na januarski izveštaj.

Istovremeno prognozira neznatno ubrzanje na 1,2 odsto u 2027, što je takođe 0,2 procentna manje u odnosu na prethodnu procjenu.

Takođe je smanjio prognozu globalnog ekonomskog rasta u 2026. na 3,1 odsto.