Evropa bi najkasnije u maju mogla imati manjak dizela i mlaznog goriva

Azija je do sada najviše pogođena poremećajima u snabdijevanju energentima sa Bliskog istoka, a Evropa bi najkasnije u maju mogla da se suoči sa manjkom dizela i mlaznog goriva, upozorio je čelnik Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.

Iran je na američko-izraelske napade na energetsku infrastrukturu odgovorio napadima na energetska postrojenja u drugim zemljama regiona Persijskog zaliva koje su „ugostile“ američke vojne baze.

Teheran je takođe preuzeo kontrolu nad Hormuškim moreuzom, zabranivši tranzit brodovima povezanim sa SAD-om, Izraelom i njihovim saveznicima. Brodovi „prijateljskih“ zemalja, međutim, moraju da usklade tranzit sa iranskom mornaricom.

Aktuelna globalna energetska kriza ozbiljnija je od naftnih šokova iz 1973. i 1979. godine, kao i od nestašice gasa iz 2022. povezane sa ruskim ratom u Ukrajini, rekao je Birol u podkastu sa čelnikom norveškog penzionog fonda Nikolajem Tangenom.

Iranski napadi na energetska postrojenja i ograničenja plovidbe kroz Hormuški moreuz smanjili su isporuke nafte iz regiona za više od 12 miliona barela dnevno, izjavio je Birol.

U naftnim krizama 1973. i 1979. godine gubilo se po oko pet miliona barela dnevno, podsjetio je čelnik IEA-e.

Globalno snabdijevanje gasom palo je za oko 75 milijardi kubnih metara tokom 2022. godine, ali je sadašnji manjak još veći, dodao je.

„April će biti mnogo gori od marta“, upozorio je Birol, napominjući da su u martu nafta i tečni prirodni gas još stizali na tržište.

„U aprilu nema ničega“, naglasio je, prema izvještaju turske novinske agencije Anadolu.

Članice IEA-e odlučile su sredinom marta da na tržište plasiraju rekordnih 400 miliona barela nafte iz rezervi, najviše u istoriji, podsjetio je čelnik agencije.

„Ali moram biti potpuno iskren, to samo ublažava problem i neće ga riješiti. Ključno rješenje je otvaranje Hormuškog moreuza“, poručio je.

Proračuni pokazuju da je ukupan gubitak isporuka iz regiona Persijskog zaliva u martu dostigao nešto više od 370 miliona barela nafte.

Najveći problem je, prema Birolovim riječima, manjak mlaznog goriva i dizela.

„Vidimo ga u Aziji, ali će ga uskoro, mislim u aprilu ili maju, osjetiti i Evropa“, dodao je.

Evropa planira da od kraja marta na tržište plasira 73 miliona barela naftnih derivata i oko 35 miliona barela sirove nafte, pokazuju podaci IEA-e objavljeni 15. marta.

Birol je upozorio i da je od početka rata oštećeno oko 40 ključnih energetskih objekata na Bliskom istoku i da će biti potrebno vrijeme da se oni ponovo stave u funkciju.

„Prijeti nam veoma veliki poremećaj, najveći u istoriji“, zaključio je Birol.