ECB nije promijenila kamatne stope, dok rat u Iranu zamagljuje izglede za rast

Evropska centralna banka zadržala je danas svoju ključnu kamatnu stopu na dva odsto i upozorila da rat u Iranu zamagljuje izglede za rast i inflaciju u eurozoni.

Cijene nafte i gasa skočile su od početka američko-izraelskih napada na Iran, povećavajući rizik da bi viši troškovi energije mogli podići potrošačke cijene i usporiti privrednu aktivnost u bloku od 21 zemlje koje koriste euro, a koji se u velikoj mjeri oslanja na uvoz goriva.

„Rat na Bliskom istoku… imaće značajan uticaj na kratkoročnu inflaciju kroz više cijene energije“, saopštila je ECB, prenosi Rojters (Reuters). „Njegove srednjoročne posljedice zavisiće i od intenziteta i trajanja sukoba, kao i od toga kako će cijene energije uticati na potrošačke cijene i ekonomiju.“

Ipak, centralna banka ostavila je otvorene sve opcije, navodeći da prati rat i njegov uticaj na inflaciju, i onu koja uključuje i onu koja isključuje cijene energije, kao i na privredni rast.

Komentarišući odluku, predsjednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) nije ponovila svoju nedavnu tvrdnju da je centralna banka „na dobrom mjestu“. Umjesto toga, rekla je da je eurozona otporna i da niska inflacija znači da je „u dobroj poziciji“ da se nosi sa onim što je nazvala „velikim šokom koji se odvija“.

Lagard je kazala da kreatori politike pažljivo prate kretanja na tržištima energije i sirovina i njihov uticaj na zahtjeve za rast plata, ponašanje potrošača i formiranje cijena u kompanijama.

Centralne banke u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Japanu, Britaniji, Švedskoj i Švajcarskoj poslale su ranije tokom dana ili u srijedu uglavnom slične poruke.

Finansijska tržišta sada očekuju da će inflacija u eurozoni tokom naredne godine porasti blizu četiri odsto, a zatim će biti potrebne godine da se vrati na cilj ECB-a od dva odsto.

Trgovci sada uračunavaju dva ili tri povećanja kamata do decembra, iako većina ekonomista i dalje očekuje da neće biti promjena, kladeći se da ECB neće tolerisati još jedan ratom podstaknuti skok inflacije nakon što ju je skupo koštala ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine, navodi Rojters.

Ovom odlukom ECB je zadržala referentnu kamatnu stopu na dva odsto, što je otprilike na nivou inflacije iz februara, koja je prethodila prvim napadima na Iran 28. februara.

Novi scenariji ECB-a za rast i inflaciju

Ažurirane kvartalne projekcije ECB-a predviđaju inflaciju od 2,6 odsto u 2026, dva odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. Privredni rast procijenjen je na 0,9 odsto, 1,3 odsto i 1,4 odsto.

Ali se očekivalo i da centralna banka kasnije u četvrtak objavi nepovoljan scenario zasnovan na višim troškovima energije.

„Posljedice po srednjoročnu inflaciju presudno zavise od obima indirektnih i sekundarnih efekata snažnijeg i dugotrajnijeg energetskog šoka“, navela je ECB.

Ekonomisti Barclaysa saopštili su da bi ECB povećala kamate u scenariju u kojem bi se Brent stabilizovao oko 100 dolara po barelu, u poređenju sa 113 dolara u četvrtak, a prirodni gas na 70 eura po megavat-satu, što je tek nešto iznad sadašnjih cijena.

„Ukupna i bazna inflacija mogle bi porasti do tačke u kojoj bi prekoračenje cilja ECB-a u srednjem roku postalo veliko i trajno, što bi navelo ECB da kasnije ove godine poveća kamatne stope“, naveli su u analizi.

Bolno prethodno iskustvo ostavilo je ožiljke

Ekonomski udžbenici kažu da bi centralne banke trebalo da zanemare privremena ograničenja u snabdijevanju, poput sadašnjeg zatvaranja Hormuškog moreuza – što je ove sedmice naglasila i Banka za međunarodna poravnanja.

Ali za mnoge zvaničnike ECB-a rat u Iranu prizvaće sjećanja na skok inflacije izazvan energentima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, koji je ECB u početku otpisala kao prolazan.

Zajedno sa drugim centralnim bankama razvijenog svijeta, ECB je tada bila primorana da naglo podigne troškove zaduživanja, uz kritike da je reagovala prekasno.

„Iskustvo energetske krize iz 2022. i očekivanja potrošača, koja su i dalje obilježena tom epizodom, mogli bi navesti ECB da brže podigne kamate ako energetski pritisci potraju“, rekao je ekonomista HSBC-a Fabio Balboni.

Izabel Šnabel (Isabel Schnabel), jedna od istaknutijih „jastrebova“ među kreatorima politike ECB-a kada je riječ o inflaciji, takođe je upozorila na „ožiljke“ koje je ta epizoda ostavila na domaćinstva i kompanije. Ipak, ona ukazuje na važnu razliku: monetarna i fiskalna politika ovoga puta nijesu labave, što bi trebalo da pomogne ograničavanju inflatornih pritisaka.

Predstoji veća javna potrošnja?

Ali tržišta obveznica već se pripremaju za veće zaduživanje vlada kao odgovor na iransku krizu – zaokret koji se nadovezuje na planove Njemačke da pojača vojnu i infrastrukturnu potrošnju.

Taj rast prinosa na državne obveznice vjerovatno će povećati troškove zaduživanja za kompanije i domaćinstva u eurozoni i prije nego što ECB eventualno poveća kamate.

Za sada se, međutim, očekuje da će ECB tolerisati to pooštravanje kreditnih uslova.

„Cilj u ovoj fazi mora biti da se spriječe sekundarni efekti – da inflaciona očekivanja porastu i, posebno, da se preliju na plate“, rekao je Spiros Andreopulos (Spyros Andreopoulos), osnivač konsultantske kuće Thin Ice Macroeconomics.