Bugarski ministar pomoću Fejsbuka pokušava da razotkrije prevare s evropskim subvencijama
Bugarski tehnički ministar poljoprivrede kaže da ubrzano pokušava da suzbije duboko ukorijenjenu korupciju povezanu s poljoprivrednim subvencijama EU, inspekcijama bezbjednosti hrane i mrežama organizovanog kriminala.
Ivan Hristanov nema ni vremena ni izborni mandat, što su nezgodne početne okolnosti za nekoga ko želi da se bori protiv korupcije. Ipak, makar nekoliko mjeseci držaće poluge vlasti i tvrdi da zna kako da ih iskoristi.
„Ne sanjarimo, nemamo nerealna očekivanja, ali imamo plan“, rekao je za Politiko (Politico).
Taj plan uključuje osnovne alate sprovođenja zakona, poput revizija i optužnica. Ali inspiraciju crpi i iz istaknutih opozicionih političara u SAD-u, poput Aleksandrije Okasio-Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez) i Zohrana Mamdanija, kako bi podstakao pritisak javnosti.
Posljednjih sedmica uživo je prenosio inspekcijske posjete, unaprijed najavljivao prijave korupcije na Fejsbuku (Facebook) i objavljivao video-objašnjenja u kojima imenuje navodne prevare sa subvencijama.
„Ponekad je medijska pažnja snažnija od promjene zakona“, rekao je. „Kada svi gledaju, mnogo je teže vratiti stvari unazad.“
Imenovan 18. februara u privremenoj vladi koja Bugarsku vodi ka vanrednim izborima 19. aprila, tvrdi da je mandat dovoljno dug da se ponovo otvore istrage koje su prethodne vlade odložile.
„Ako ne možemo da zatvorimo svaki slučaj, barem ih možemo dovesti u stanje u kojem ishod postaje neizbježan“, rekao je.
Obračun s korupcijom
Bugarska je dugo među najkorumpiranijim zemljama EU, a suočava se s trajnim optužbama da političke i poslovne mreže izvlače nacionalna i evropska sredstva.
Hristanov je prvi put dospio u fokus 2022, kada je kao zamjenik ministra poljoprivrede u reformističkoj vladi Kirila Petkova upozorio da je granični prelaz Kapitan Andrejevo, jedan od najprometnijih kopnenih prelaza u svijetu, koji povezuje EU i Tursku, zapravo postao „privatna granica“. Inspekcije bezbjednosti hrane tamo je sprovodila privatna laboratorija povezana s kriminalnim interesima, tvrdio je.
Pokrenuo je istrage o sistemu inspekcija, čime je ušao u sukob s poslovnim interesima i političarima optuženim da ih štite. Ali Petkovljeva vlada raspala se nekoliko mjeseci kasnije zbog sukoba unutar koalicije, ostavljajući posao nedovršenim. Kontrole su poboljšane od 2022, ali mreže krijumčarenja i dalje su aktivne, kaže Hristanov.
Ovoga puta obračun ide mnogo dalje od samog prelaza. Zvaničnici preispituju zahtjeve za subvencije koji uključuju, kako Hristanov kaže, „životinje i polja koja nikada nijesu postojala“, podsjećajući na slučajeve prevara otkrivene u susjednoj Grčkoj, gdje su poljoprivredne isplate tražene za farme koje su postojale samo na papiru.
Vlasti takođe ponovo istražuju bugarski „skandal s pansionima“, u kojem su sredstva EU za ruralni razvoj navodno finansirala privatne vile povezane s politički umreženim osobama. Inspektori bezbjednosti hrane takođe su pod lupom nakon što su mali proizvođači prijavili pritiske da plaćaju „zaštitu“.
Pod znakom pitanja više od 10 milijardi eura
U igri su veliki iznosi. Od ulaska u EU 2007, Bugarska je primila više od 10 milijardi eura u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. Dodatnih 5,6 milijardi eura dodijeljeno je za trenutni finansijski ciklus koji traje do 2027. Evropsko javno tužilaštvo, koje istražuje prevare s fondovima EU, već vodi više od 70 slučajeva povezanih s poljoprivredom u Bugarskoj, kao dio stotina aktivnih istraga u zemlji.
Hristanov kaže da njegovo ministarstvo priprema još desetine slučajeva za prosljeđivanje. „Da imamo više vremena, broj slučajeva bio bi u stotinama“, rekao je.
Ali mnogi smatraju da tehnička vlada, koja će ostati na vlasti samo do formiranja nove administracije, ne može ostvariti značajniji napredak.
„Ruke su mu vezane“, rekla je Radosveta Vasileva, viša istraživačica na Pravnom fakultetu Saderlend pri Univerzitetskom koledžu u Dablinu, tvrdeći da ključne institucije zadužene za borbu protiv korupcije ostaju politički zarobljene i van domašaja kratkoročnih ministarskih poteza.
Velika broj pratilaca na Fejsbuku
Drugi smatraju da kratak mandat ne znači da je napor beznačajan. Hristanov bi ipak mogao da „rasvijetli neke nezakonite prakse“, zamijeni kompromitovane zvaničnike ili proslijedi informacije tužiocima i istražiteljima EU, rekla je Lora Georgieva iz bugarske Fondacije za borbu protiv korupcije. Kada slučajevi dođu do tog nivoa, dodala je, budućim vladama teže je da ih ignorišu.
Hristanov, koji se 2023. odvojio od centrističke stranke i osnovao sopstveni antikorupcijski pokret Edinenie (Jedinstvo), društvene mreže pretvorio je u neprekidan tok istraga.
Na svojoj Fejsbuk stranici, koju prati više od 120.000 ljudi, objavljuje kratke video-izjave u kojima najavljuje nove slučajeve, objašnjenja u stilu prenosa uživo o navodnim korupcijskim šemama, kao i isečke iz televizijskih intervjua u kojima gledaoce vodi kroz konkretne optužbe. Inspekcijski obilasci pojavljuju se kao vlogovi snimani na terenu ili ispred regionalnih kancelarija, ponekad uz heštegove i pozive pratiocima da dijele objave. Dokumenta i prijave podnesene tužiocima takođe se najavljuju onlajn prije zvaničnih objava, što je, prema Hristanovu, taktika kojom se otežava tiho odlaganje slučajeva.
Povezanost s politikom
Korupcijski skandali u Bugarskoj više puta su podsticali političku nestabilnost. Kritičari tvrde da oligarhijske mreže zadržavaju uticaj u pravosuđu, medijima i djelovima države, pri čemu sredstva EU često služe kao izvor političkog pokroviteljstva. Moćni politički saveznici u Briselu, naročito iz dominantne Evropske narodne partije desnog centra, takođe su se suočavali s kritikama zbog podrške bugarskim partnerima tokom ranijih korupcijskih kriza.
Opozicioni političari pozvali su na Hristanovljevu ostavku, optužujući ga da politizuje ministarstvo i zanemaruje svakodnevnu poljoprivrednu politiku. On odbacuje te optužbe.
„Mogu tome samo da se nasmijem“, rekao je. Za njega, borba prevazilazi jedno ministarstvo, pa čak i jedne izbore.
„Ako Bugarska želi da sustigne ostatak Evrope“, rekao je, „moramo postati zemlja u kojoj je korupcija izuzetak, a ne sistem.“