EU od 2026. trajno ukida sav uvoz ruskog gasa nakon istorijskog dogovora

Evropska unija početkom naredne godine počeće da zabranjuje sav uvoz ruskog gasa u Uniju, nakon što su poslanici, zvaničnici i diplomatski pregovarači postigli dogovor u posljednjem trenutku oko ključnog zakonodavnog akta koji bi trebalo da preoblikuje evropski energetski sektor.

Predložen tokom ljeta, zakon je osmišljen da eliminiše preostalu zavisnost EU od ruske energije u ključnom trenutku rata u Ukrajini, imajući u vidu da Rusija postepeno napreduje, dok Kijevu ubrzano ponestaje novca. Iako je evropski uvoz ruskog gasa naglo pao od 2022, Rusija i dalje učestvuje sa oko 19 odsto u ukupnom uvozu.

EU je već na putu ka uvođenju sankcija na ruski gas, ali su te mjere privremene i moraju se obnavljati svakih šest mjeseci. Novi zakon ima za cilj da tu zabranu učini trajnom i da državama članicama koje još imaju ugovore s Rusijom obezbijedi jaču pravnu osnovu u slučaju eventualnih sudskih sporova. „Na početku rata plaćali smo Rusiji 12 milijardi eura mjesečno za fosilna goriva. Danas smo na 1,5 milijardi mjesečno… Cilj nam je da to svedemo na nulu“, rekla je novinarima predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen). „Ovo je dobar dan za Evropu i našu nezavisnost od ruskih fosilnih goriva, ovako činimo Evropu otpornom.“

Premošćene nesuglasice

„Željeli smo pokazati da se Evropa nikada više neće vratiti ruskim fosilnim gorivima,i jedini koji su danas izgubili su Rusija i gospodin Putin“, rekao je za Politiko (Politico) poslanik Zelenih Ville Niinistö, jedan od glavnih pregovarača Evropskog parlamenta o zakonu.

Zakon stupa na snagu 1. januara naredne godine, a potom će se postepeno primjenjivati na različite vrste gasa. Kupovina gasa na promptnom tržištu biće zabranjena gotovo odmah, dok će postojeći kratkoročni i dugoročni ugovori biti ukinuti 2026. i 2027. Zabrana uvoza gasa iz gasovoda stupiće na snagu u septembru 2027, zbog briga država bez izlaza na more koje zavise od ruskog gasa, poput Slovačke i Mađarske.

Zakon, dorađen u svega šest mjeseci, bio je posljednjih nedjelja predmet žestokih sporova, jer je ambiciozniji stav Evropskog parlamenta izazvao nezadovoljstvo država članica zabrinutih zbog pravnih rizika i tehničkih izazova zabrane. Uprkos strahovanjima da bi se pregovori mogli odužiti i ući u narednu godinu, pregovarači su u posljednji čas postigli kompromis o ključnim tačkama.

Svi dobili ponešto

Poslanici su, na primjer, više puta tražili brži raspored i na kraju obezbijedili da nijedna zabrana ne stupi na snagu kasnije od 2027. godine. Parlament je takođe izborio obavezu nacionalnih vlada da uvedu jednu od tri kazne kompanijama koje prekrše pravila: paušalnu kaznu od 40 miliona eura, 3,5 odsto godišnjeg prometa kompanije ili 300 odsto vrijednosti sporne transakcije.

Tamo gdje je Savjet EU unio svoje zahtjeve, Parlament ih je uspio ublažiti. Poslanici su, recimo, ubijedili države članice da pooštre kontroverznu odredbu koja zemljama u energetskoj krizi dozvoljava privremenu suspenziju zabrane – te suspenzije sada mogu trajati samo četiri nedjelje i moraju ih pregledati Parlament i Komisija.

Parlament je takođe odustao od svog zahtjeva da se u istom aktu uvede paralelna zabrana uvoza ruske nafte, nakon što je Komisija obećala poseban zakonodavni predlog početkom naredne godine.

Savjet je, ipak, uspio da progura svoj kontroverzni spisak „sigurnih“ zemalja iz kojih EU i dalje može uvoziti gas bez rigoroznih provjera. Poslanici su se žalili što su se na listi našli Katar, Alžir i Nigerija, ali su pristali na kompromis pod uslovom da se zemlje mogu ukloniti sa liste ako prekrše pravila.

Pokazali smo jedinstvo

Poslanici su zadovoljno istakli da su postigli mnogo više nego što su očekivali i da ih iskusni diplomati nijesu „pregazili“, kako su se neki pribojavali.

„Ojačali smo početni prijedlog Evropske komisije uvođenjem puta ka zabrani nafte i naftnih derivata, okončavanjem dugoročnih ugovora ranije nego što je predloženo i obezbijedili smo usklađene evropske kazne za nepoštovanje pravila“, izjavila je za Politiko poslanica EPP-a Inese Vaidere, koja je takođe radila na aktu.

„Postigli smo više nego što sam očekivao u realnom scenariju – ranije ukidanje, oštrije kazne i zatvaranje rupa koje su omogućavale protok ruskog gasa“, rekao je Niinistö.

„Ovo je bilo pitanje demonstracije evropskog jedinstva, Parlament, Savjet i Komisija na istoj strani, i pokazivanja građanima da možemo smanjiti ruske prihode brže i odlučnije nego ikada ranije.“