Akcije kompanije Litijum Amerikas skočile 97% zbog interesovanja Trampove administracije

Akcije kompanije Litijum Amerikas (Lithium Americas) porasle su juče više od 97%. To se dogodilo nakon što je Trampova administracija saopštila da će tražiti vlasnički udio u kanadskoj rudarskoj firmi. Kompanija trenutno pregovara o zajmu vrijednom više milijardi dolara sa Ministarstvom energetike, u okviru dogovora koji uključuje najveći izvor litijuma u SAD.

Akcije Litijum Amerikasa skočile su na oko šest dolara po akciji. Time je gotovo udvostručena vrijednost kompanije, sa 674 miliona na oko 1,32 milijarde dolara.

Trampova administracija zatražila je vlasnički udio u Litijum Amerikasu dok pregovara o zajmu od 2,2 milijarde dolara sa Ministarstvom energetike za rudnik Taker Pas (Thacker Pass) u Nevadi, rekao je za Forbes jedan zvaničnik Bijele kuće (Rojters je prvi izvijestio o ovom zahtjevu).

Prema pisanju Rojtersa, udio bi mogao da iznosi i do 10%. Pozivaju se na dva izvora upoznata sa pregovorima.

Partnerstvo sa Dženeral Motorsom

Litijum Amerikas i Dženeral Motors (General Motors), koji su partneri na projektu Taker Pas, zatražili su da se ponovo pregovaraju uslovi postignuti tokom Bajdenove administracije, rekao je zvaničnik. Ministarstvo energetike je pristalo da izađe u susret zahtjevima. Ali, uz „manje izmjene u zajmu radi zaštite poreskih obveznika“.

Litijum Amerikas juče je saopštio da kompanija „nastavlja da radi sa Ministarstvom energetike i GM-om na predlozima za međusobno prihvatljivo rješenje“.

Oko 40.000 metričkih tona litijuma baterijskog kvaliteta očekuje se da će se proizvoditi godišnje u postrojenju Litijum Amerikas u Taker Pasu. To je dovoljno za napajanje oko 800.000 električnih vozila, prema podacima kompanije i Ministarstva energetike.

Zajedničko ulaganje Litijum Amerikasa i GM-a za proizvodnju litijum-karbonata u postrojenju u Taker Pasu pohvalile su i Bajdenova i Trampova administracija. Ono smanjuje oslanjanje na proizvode iz Kine. Projekat je odobren za vrijeme Trampovog prvog mandata. Zajam Ministarstva energetike obezbijeđen je prošle godine, tokom mandata bivšeg predsjednika Džoa Bajdena (Joe Biden). Tada su zvaničnici Ministarstva energetike rekli da će projekat otvoriti više od 2.000 radnih mjesta. I pomoći tranziciji SAD ka zelenoj energiji.

Veliko smanjenje zavisnosti od uvoza

Baterije za električna vozila proizvedene tim metalom smanjile bi potrošnju za oko 1,19 milijardi litara benzina godišnje. GM je investirao oko 625 miliona dolara za 38% udjela u projektu. Pristao je da otkupljuje proizvodnju iz rudnika kada on postane potpuno operativan.

Ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum (Doug Burgum) izjavio je u aprilu da će Trampova administracija tražiti vlasničke udjele u kompanijama koje eksploatišu i prerađuju kritične minerale, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza. U julu je Ministarstvo odbrane steklo 15% udjela u kompaniji MP Materials, koja se bavi rijetkim zemnim elementima. Akcije te firme gotovo su se udvostručile otkako je dogovor postignut. I druge industrije su osjetile rast nakon što je Trampova administracija tražila vlasničke udjele. Tramp je u avgustu objavio da će SAD preuzeti 10% udjela u posrnulom Intelu. To predstavlja jednu od najvećih državnih intervencija u američku kompaniju u više od decenije.

Ty Roush, Forbes

Lithium Americas Shares Surge 90% As Trump Requests Stake