Tramp i Putin se rukovali uoči samita na Aljasci

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i predsjednik Rusije Vladimir Putin rukovali su se danas uoči samita visokog rizika na Aljasci, koji bi mogao odlučiti da li će biti postignuto primirje u najsmrtonosnijem ratu u Evropi od Drugog svjetskog rata.

Tramp je sišao iz svog aviona Air Force One i čekao Putina na pisti. Njih dvojica su razmijenili pozdrave uz osmijeh, prenosi Rojters (Reuters).

Američki borbeni avioni F-22 bili su postavljeni s obje strane crvenog tepiha.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji nije pozvan na razgovore, i njegovi evropski saveznici strahuju da bi Tramp mogao izdati Ukrajinu tako što bi praktično zamrznuo sukob s Rusijom i priznao, makar neformalno, rusku kontrolu nad petinom ukrajinske teritorije.

Tramp je pokušao da umiri takve bojazni dok je ulazio u avion, rekavši da će prepustiti Ukrajini da odluči o bilo kakvim mogućim teritorijalnim ustupcima. „Nisam ovdje da pregovaram u ime Ukrajine, ovdje sam da ih dovedem za pregovarački sto“, rekao je.

Na pitanje šta bi za njega značilo da sastanak bude uspješan, rekao je novinarima: „Želim da vidim brzo primirje… Neću biti zadovoljan ako ne bude danas… Želim da ubijanje prestane.“

Kako je saopštila portparolka Bijele kuće Kerolajn Livit (Karoline Leavitt), na sastanku sa Putinom Trampu će se pridružiti državni sekretar Marko Rubio (Marco Rubio) i Trampov specijalni izaslanik za Rusiju Stiv Vitkof (Steve Witkoff).

Na kasnijem, širem bilateralnom sastanku, Trampu će se pridružiti i sekretar trezora (ministar finansija) Skot Besent (Scott Bessent), sekretar za trgovinu Hauard Latnik (Howard Lutnick), sekretar za odbranu Pit Hegset (Pete Hegseth) i šefica kabineta Sjuzi Vajls (Susie Wiles), rekla je Livit.

Kako je za CNN rekao portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ruski zvaničnici koji će pratiti Putina u razgovorima sa američkom delegacijom biće savjetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Tramp se nada da će primirje u ratu koji traje tri i po godine donijeti mir regionu, ali i ojačati njegovu reputaciju globalnog mirotvorca dostojnog Nobelove nagrade za mir.

Za Putina, samit je već veliko dostignuće koje može predstaviti kao dokaz da su godine zapadnih pokušaja izolacije Rusije propale i da se Moskva vraća na „glavni sto“ međunarodne diplomatije.

Ruski specijalni izaslanik Kiril Dmitrijev opisao je raspoloženje uoči samita kao „borbeno“ i rekao da će dvojica lidera razgovarati ne samo o Ukrajini, već i o cijelom spektru bilateralnih odnosa, prenijela je ruska agencija RIA.

Tramp, koji je ranije izjavio da bi okončao ruski rat u Ukrajini za 24 sata, priznao je u četvrtak da je to ispalo teži zadatak nego što je očekivao. Rekao je da bi, ako razgovori budu uspješni, brzo organizovanje drugog, trostranog samita sa Zelenskim bilo još važnije od susreta sa Putinom.

Portparol Kremlja Peskov rekao je, prema izvještaju agencije Interfaks (Interfax), da bi trostrani samit bio moguć ako razgovori na Aljasci daju rezultate. Dodao je i da bi današnji razgovori mogli da traju šest do sedam sati.

Zelenski je rekao da samit treba da otvori put ka „pravednom miru“ i trostranim razgovorima u kojima bi i on učestvovao, ali je dodao da Rusija nastavlja da vodi rat. Ruska balistička raketa prethodno je pogodila ukrajinsku oblast Dnjepropetrovsk, ubivši jednu osobu i ranivši drugu.

„Vrijeme je da se rat okonča, a neophodne korake mora preduzeti Rusija. Računamo na Ameriku“, napisao je Zelenski na Telegramu.

„Pametan momak“

Tramp je rekao da između njega i Putina postoji međusobno poštovanje.

„On je pametan momak, u ovom poslu je dugo, ali i ja… Dobro se slažemo, postoji visok nivo poštovanja s obje strane“, rekao je Tramp o Putinu. Pozdravio je i Putinovu odluku da na Aljasku dovede biznismene.

„Ali oni neće raditi biznis dok ne riješimo rat“, rekao je, ponovivši prijetnju „ekonomski ozbiljnim“ posljedicama za Rusiju ako samit krene loše.

Tri izvora upoznata s pitanjem rekla su za Rojters da su Sjedinjene Države interno razmatrale mogućnost korišćenja ruskih nuklearnih ledolomaca za podršku razvoju gasnih i LNG projekata na Aljasci, kao jedan od mogućih ciljeva za dogovor.

Jedan izvor upoznat sa razmišljanjem Kremlja rekao je da postoje znaci da bi Moskva mogla biti spremna na kompromis oko Ukrajine, s obzirom na to da Putin razumije ekonomsku ranjivost Rusije i troškove nastavka rata.

Rojters je ranije izvijestio da bi Putin mogao biti voljan da zamrzne sukob na linijama fronta, pod uslovom da postoji pravno obavezujuće obećanje da se NATO neće širiti dalje na istok i da se ukinu neke zapadne sankcije. NATO je poručio da Ukrajina ima budućnost u Alijansi.

Rusija, čija ratna ekonomija pokazuje znake napetosti, ranjiva je na nove američke sankcije – a Tramp je zaprijetio carinama kupcima ruske nafte, prvenstveno Kini i Indiji.

„Za Putina su ekonomski problemi sekundarni u odnosu na ciljeve, ali on razumije našu ranjivost i troškove“, rekao je ruski izvor.

Ove nedjelje, Putin je ponudio mogućnost nečega za šta zna da Tramp želi – novi sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja koji bi zamijenio posljednji važeći, a koji ističe u februaru.

Zajednička osnova?

Izvor upoznat sa razmišljanjem Kremlja rekao je da izgleda kao da su dvije strane uspjele da pronađu neku zajedničku osnovu.

„Izgleda da će neki uslovi biti dogovoreni… jer Tramp se ne može odbiti, a mi nijesmo u poziciji da odbijemo (zbog pritiska sankcija)“, rekao je izvor, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osjetljivosti pitanja.

Putin je rekao da je otvoren za potpuno primirje, ali da se prvo moraju razjasniti pitanja verifikacije. Jedan mogući kompromis mogao bi biti prekid vazdušnog rata.

Zelenski je isključio formalno predavanje bilo koje teritorije Moskvi i takođe traži bezbjednosne garancije koje bi podržale Sjedinjene Države.

Ukrajinci koji su u petak razgovarali s Rojtersom u centru Kijeva nijesu bili optimistični u vezi sa samitom.

„Ništa dobro se tamo neće dogoditi, jer rat je rat, neće se završiti. Teritorije – nećemo nikome ništa dati“, rekla je Tetijana Harkavenko 65-godišnja čistačica.