Zašto menadžeri puše: Psihološki i poslovni izazovi iza loše navike

Uprkos globalnim naporima da se broj pušača smanji, statistike pokazuju da veliki procenat ljudi ipak poseže za cigaretama.

Prema izvještaju World Population Review, Srbija zauzima visoku šestu poziciju po stopi pušenja. Ispred su samo Nauru (48,3%), Mjanmar (44,4%), Kiribati (39,7%), Nova Gvineja (39,6%) i Bugarska (39,5%).

Loša navika često se opravdava stresom, brzom dinamikom života i velikim očekivanjima na poslu. Međutim, iza toga stoji daleko dublji psihološki faktor, posebno kada je riječ o menadžerima, čija pozicija sama po sebi zahtijeva odgovornost i stvara stres. Da bismo razumjeli zašto mnogi lideri puše i koje su dugoročne posljedice toga, razgovarali smo sa stručnjacima koji se u svakodnevnoj praksi susrijeću sa njima.

Pušenje je nezdrava strategija za prevladavanje stresa

Asistentkinja na Odsjeku za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Marija Volarov, za Forbes Srbija kaže da je pušenje jedan od bihejvioralnih indikatora stresa i da se može posmatrati kao nezdrava strategija za njegovo prevladavanje. Kako je objasnila, smisleno je pretpostaviti da će ljudi zaposleni na pozicijama koje podrazumijevaju učestalo suočavanje sa stresnim situacijama češće ispoljavati simptome stresa, poput anksioznosti, nervoze i bezvoljnosti, ali i da to ne moraju uvijek biti nužno menadžerske pozicije.

„Samim tim oni će biti u povišenom riziku od razvijanja disfunkcionalnih obrazaca ponašanja koji su u funkciji redukcije tih simptoma. Različiti psihosocijalni faktori mogu dovesti do toga da ljudi počnu da puše. Stres u radnom okruženju je svakako jedan od njih što, na kraju krajeva, neka istraživanja i pokazuju“, objašnjava Volarov.

Ističe da istraživanja pokazuju da postoji veza između radnog stresa i pušenja. Razlog zbog čega je to tako, jeste veliki broj različitih izvora stresa na radu.

„Među njima jesu faktori koji potiču od same prirode posla ili radne uloge, ali oni mogu biti prisutni na svim nivoima organizacije. Istraživanja se bave efektima stresa kod zaposlenih koji nastaje kao rezultat procijenjenog disbalansa između toga koliko se osoba investirala u posao i koliko je za svoj radni učinak nagrađena. I u tim istraživanjima je ustanovljena povezanost između stresa i sklonosti prema pušenju“, ističe ona.

Ko je skloniji pušačkim navikama

A ko je skloniji pušačkim navikama? Volarov kaže da istraživanja pokazuju da su to najčešće osobe sa izraženijim osobinama ličnosti, u šta spadaju impulsivnost, neuroticizam i otvorenost ka iskustvu, odnosno sklonost ka probanju i saznavanju novih stvari.

„Osobe sa povišenim neuroticizmom su generalno u povećanom riziku za emocionalne probleme poput simptoma anksioznosti i depresivnosti, pa to može objasniti i to što se čini da su nešto sklonije i pušenju. Nasuprot tome, čini se da savjesnost kao osobina ličnosti ima protektivnu ulogu u ovom slučaju. Moguće zato što su osobe sa ovom izraženom karakteristikom sklonije tome da se pridržavaju preporuka koje se odnose na zdravlje“, objašnjava ona.

Na pitanje da li menadžeri pušenjem stiču osećaj kontrole nad situacijom kada su pod velikim pritiskom, Marija je istakla da naučnih dokaza na kojima se takva tvrdnja temelji ne postoje.

„Ono što može biti zdravorazumska pretpostavka je da u organizacijama u kojima se nedovoljno transparentno komunicira, menadžeri mogu koristiti pauze za cigaru kao priliku za neformalne razgovore i informisanje, kao i za networking. Ako nam je početna premisa da veći doživljaj kontrole ide sa većim stepenom informisanosti, onda možda da. Mada bih prije rekla da su za doživljaj kontrole ‘zadužene’ neke druge psihološke karakteristike poput doživljaja samoefikasnosti, autonomije, unutrašnjeg lokusa kontrole, i slično. Ne treba izgubiti iz vida da doživljaj kontrole ne zavisi nužno samo od karakteristika pojedinca već i od karakteristika posla/organizacije“, dodaje ona.

Nikotin kao potencijalno pozitivan efekat po fokus

Nikotin je, objašnjava ona, psihostimulans koji može potencijalno kod nekih ljudi, kao kratkoročni efekat, da ima popravljen fokus. Posebno ako se za njim poseže u svrhe snižavanja simptoma stresa koji mogu biti ometajući faktor prilikom obavljanja zadataka. Takođe je dodala i da istraživanja koja pokazuju da nikotin može imati potencijalno pozitivne efekte po fokus nisu dosljedno replicirani. To mogu biti više psihološki nego biološki efekti na koncentraciju, ukoliko je pušenje dio nekog „rituala“ kroz koji se osoba priprema da uroni u određenu aktivnost.

„Ne bih rekla da postoji direktna veza između pušenja i donošenja odluka. Prije bih rekla da pojedinci koji su skloniji konzumiranju cigareta mogu ujedno biti i skloniji donošenju rizičnijih poslovnih odluka iz prostog razloga što se u osnovi i jednog i drugog, između ostalog, nalazi i impulsivnost kao osobina ličnosti“, kaže Volarov.

Šta preporučuju psiholozi?

Pitali smo Mariju Volarov koje su metode koje psiholozi preporučuju menadžerima kako bi se nosili sa stresom. Te strategije dijele se u tri grupe. Prva grupa strategija odnosi se na prevenciju i imaju za cilj da smanje broj i intenzitet stresora. Sekundarne su usmjerene na učenje zaposlenih alternativnim, zdravijim strategijama prevladavanja, a tercijarne se odnose na „intervencije za ‘gašenje požara’“. One podrazumijevaju psihološko savjetovanje i psihoterapiju zaposlenima koji su svojim mentalnim zdravljem platili cijenu prolongirane izloženosti stresu i neadekvatnog suočavanja sa istim.

„Važno je da imamo na umu da koliko god pojedinac bio svjestan da je neka strategija kojom se služi disfunkcionalna (npr. pušenje), on će se teško odreći ukoliko prije toga nije naučio zdraviju alternativu. Da bi to mogao, prije svega mora da razume šta je specifičan izvor stresa na koji reaguje“, objašnjava Volarov.

Ključ je u zdravijim alternativama

Ona dodaje i da intervencije treba da budu usklađene sa izvorima stresa.

„Na primjer, ako su konflikti na radnom mjestu izvor stresa, onda bi odgovarajuća intervencija bila usmjerena ka učenju asertivne komunikacije, postavljanju granica, i slično. Ako je izvor stresa nedovoljno dobro upravljanje vremenom, onda je te vještine potrebno razvijati. Iz ovoga je, nadam se, jasno da masaža i meditacija nisu univerzalna rješenja u borbi protiv stresa, već da je prije svega važno da identifikujemo šta je konkretno stresor i zašto. U kontekstu stresa, pušenje je ‘quick fix’ za kojim ljudi posežu onda kada ne umiju drugačije da se izbore sa onim što ih je snašlo. No, ne treba da zaboravimo da su okidači konzumiranja cigareta nekad i benigne stvari poput dosade“, kaže.

Dodaje i da ne smatra da bi fokus i performanse na poslu bile narušene onda kada bi se menadžer oslobodio svojih pušačkih navika.

„Kada bi to bilo tačno, to bi značilo da je pušenje jedino ‘zaslužno’ za to što neko postiže dobre rezultate, a to je daleko od istine“, zaključuje.

Šta izaziva zavisnost?

Specijalista psihijatrije iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Gordana Prokić za Forbes Srbija kaže da je nikotin supstanca koja je zaslužna za izazivanje zavisnosti. Preko receptora u mozgu, nikotin dovodi do oslobađanja dopamina i drugih neurotransmitera. Ti neurotransmiteri su zaslužni za prijatnost, pozitivna osećanja, zadovoljstvo i nagradu.

„U krugovima preko kojih se neurotransmisija odvija, uspostavlja se i zavisnost. A preko oslobođenih neurotransmitera imamo djelovanje na organizam u smislu rasterećenja, smanjenja napetosti, što na neki način umanjuje simptome stresa. Kroz vrijeme kako se razvija zavisnost i receptorski nivo u mozgu mijenja, tako i slika postaje drugačija. U duvanskom dimu, pored nikotina imamo čitav niz štetnih materija koje utiču na respiratorni sistem, krvne sudove, tako što ih oštećuju, a takođe i štetne materije koje imaju i kancerogeni efekat“, objašnjava Gordana.

Prema najnovijim procjenama SZO, u svijetu ima oko 1,25 milijardi odraslih korisnika duvana. Gordana objašnjava da to i jeste vodeći uzrok smrti koji se može prevenirati.

„Svjetska zdravstvena organizacija procjenjuje da zbog upotrebe duvana godišnje umre skoro sedam miliona ljudi, a podaci pokazuju da će broj smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom duvana u 2030. godini dostići 8,3 miliona. To su cifre koje puno govore o ovoj bolesti i svakako treba da zabrinu“, kaže Gordana.

Duvan kao glavni faktor rizika za kardiovaskularne i respiratorne bolesti izaziva više od 20 različitih tipova i podtipova raka.

„Razvoju malignih bolesti značajno doprinosi konstantni stres kojem su osobe izložene usljed konteksta u kojem žive i stalnih zahtjeva koji se samo uvećavaju“, objašnjava ona.

„Ne možete prestati uprkos tome što vam nanosi štetu“

Gordana je dodala i da je zavisnost od nikotina hronična bolest i da ljudi obično puše više godina, različiti broj cigareta.

„Pušač koji je zavistan od duvana ne može da prestane da koristi supstancu, uprkos činjenici da mu nanosi štetu. Alarm da nešto izmiče kontroli je kada prepoznaju da prvo kada se probude, zapale cigaretu, uz neki svoj jutarnji ritual. Broj popušenih cigareta se povećava, a svaki slobodan trenutak se koristi za cigaretu i one imaju prioritet nad drugim aktivnostima“, kaže Gordana.

Da im je potrebna pomoć, ljudi najčešće shvate onda kada oboljenja počnu da ih ugrožavaju. Nerijetko se dešava i da porodice pritiskaju, ako je riječ o nepušačima.

„Treba da se desi nešto ‘veliko‘ kako bi se alarmi da je zdravlje ugroženo uključili i osoba razmislila da joj je potrebna pomoć“, kaže ona.

Cigaretom protiv stresa

Kao što je već pomenuto, jedan od glavnih razloga zbog kojeg ljudi, a između ostalog i menadžeri, posežu za cigaretama jeste pokušaj da se izbore sa akutnim stresom preko cigareta. To nam objašnjava i pulmolog Srđan Lukić koji kaže da povećani unos toksičnih materijala ne umanjuje tjelesni stres.

„Pušenje kao jedna od bolesti zavisnosti može da bude supstitucija za druge psihičke probleme i bolesti, kao što su druge bolesti zavisnosti – heroin i alkohol“, objašnjava Lukić.

Posljedice

Kada se tijelo jednom navikne na povišene vrijednosti nikotina, u nedostatku istog, javljaju se problemi. Ti problemi su psihičke i fizičke prirode. Od nervoze, depresivnosti i nemogućnosti koncentracije do glavobolje, gladi i nesanice, kaže on.

„U cigaretama ima stotine dokazanih kancerogenih materija koje se talože na prvom mjestu u plućima, ali se šire i po cijelom organizmu. Tako da pored svima znanog karcinoma pluća, posljedica pušenja su i karcinom grla i jednjaka, ali i manje poznat karcinom bešike. Pored malignih bolesti pušenje izaziva i pojačanu aterosklerozu krvnih sudova što dovodi do kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti“, objašnjava Lukić.

Kada je riječ o posledicama, naš sagovornik kaže da su posljedice po pluća samo vrh ledenog brega.

„U pulmologiji bismo imali bar 50 odsto manje posla kada ne bi bilo pušenja. Čak su karcinomi pluća manjinski dio toga. Hronične plućne bolesti kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem, bronhiektazije, hronični bronhitis, traheobronhomalacija, su u najvećem broju posljedica višedecenijskog pušenja koje tim ljudima ne samo da skrati život, već im uništi i kvalitet istog“, kaže Lukić.

Tu su i kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti, pri čemu se na prvom mjestu podrazumijevaju infarkti i šlogovi.

„U medicini postoji jedna sjajna izreka koja kaže ‘čovek je star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi’. Pušenje uništava krvne sudove. Stres apsolutno dodatno pogoršava sve što sam spomenuo i često je okidač akutnih pogoršanja hroničnih bolesti kod ljudi“, navodi on.

Ne postoje „zdravije“ opcije jer nijedne nisu zdrave

Kada je riječ o prestanku pušenja, mnogi pušači se odlučuju na prelazak na alternativne metode, poput elektronskih cigareta.

„Kada poredimo elektronske cigarete sa klasičnim, ne možemo govoriti o tome koje od njih su ‘zdravije’. Nijedne nisu zdrave. Možemo govoriti o tome koje su manje ili više štetne, ali ta diskusija je bespotrebna. Kao kada bismo govorili o tome da li je bolje na kožu sipati sonu ili sirćetnu kiselinu“, rekao je Lukić.

Ipak, elektronske cigarete se, kako je objasnio, svakako mogu koristiti kao prelaz u procesu prestanka pušenja. Njihova normalizacija je negativan trend zato što vraća pušače na mjesta sa kojih smo ih odavno s pravom protjerali.

„Elektronske cigarete moraju imati jednak tretman u društvu kao i klasične. To je stav Evropskog respiratornog udruženja“, kaže Lukić.

Odvikavanje

Stručnjaci tvrde da oslobađanje od tegoba nastalih zbog stvaranja fizičke i psihičke zavisnosti, nastupa veoma brzo. To uključuje stabilizaciju rada srca i arterijskog pritiska, čišćenje od ugljen-monoksida, širenje disajnih puteva.

„Nakon 12 sati organizam se očisti od ugljen-monoksida što doprinosi boljem transportu kiseonika do periferije organizma. Nakon par dana osjećaj mirisa i ukusa vraća se u normalu. Mali disajni putevi se rašire, pa je osećaj disanja lakši. Nakon par nedjelja počinje da se umiruje hronični ‘pušački’ kašalj kao i dispneja odnosno ‘otežano disanje’. Čišćenje disajnih puteva počinje da se normalizuje“, objašnjava Lukić.

Rizik od infarkta, nastanka karcinoma i šloga se za godinu dana nakon prestanka pušenja, objašnjava on, gotovo prepolovi. Takođe, Srđan naglašava da se taj rizik ipak nikada ne vraća u normalu.

Treba procijeniti pušački staž

Specijalista psihijatrije iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Gordana Prokić kaže da postoje vrlo efikasne metode liječenja zavisnosti od duvana i nikotinskih proizvoda. Dužnost svakog ljekara jeste da u svojoj ordinaciji procijeni „pušački staž“ i savetuje prestanak pušenja.

„Ukoliko pacijent ima teži stepen zavisnosti, nije dovoljno motivisan za prestanak pušenja, može biti upućen u specijalizovane ustanove koje se bave liječenjem zavisnosti od duvanskih proizvoda i nikotina. Danas je na raspolaganju više modalteta koji uključuju bihejvioralnu podršku i dostupnu farmakoterapiju“, kaže Prokić.

Navodi da se za odvikavanje od pušenja koriste dvije grupe ljekova. Koja terapija će biti indikovana zavisi od samog pacijenta, budući da terapijski pristup treba da bude individualan. Osim toga, dodaje da je svaki prekid pušenja blagotvoran za čovjeka i njegovo fizičko i mentalno zdravlje.

„Korisnost se najprije vidi kroz bolje fizičko zdravlje. Lakše se kreću, manje se zamaraju, smanjuje se jutarnji kašalj i otežano disanje, imaju više snage za svakodnevne aktivnosti. Na mentalnom nivou, iako ima poteškoća, preplavljuje ih ideja uspjeha i mogućnosti da kontrolišu ‘svoju zavisnost’, osjećaju se dobro što rješavaju svoj problem koji im je do skora bio nerješiv“, kaže Prokić.

Koliko dugo traje odvikavanje? Zavisi od osobe do osobe. Nekada se dešava da pacijent poslije nekoliko susreta, psihoedukativnog rada i bihejvioralne podrške, u potpunosti ostavi cigarete, bez upotrebe ljekova.

„Isto tako postoje i pacijenti koji nakon par mjeseci tretmana sa uključenom farmakoterapijom, prestaju sa pušenjem. Njihov tretman se tu ne završava. Nastavlja se u pravcu održavanja i stabilizacije apstinencije i može trajati nekoliko mjeseci do godinu dana“, zaključuje ona.

Hristina Kovačević, Forbes Srbija