U Ljubljani postoji gotovo 200 identičnih kuća, uskoro pune 100 godina

Zadružna gradnja je prije skoro 100 godina imala snažan uticaj na razvoj južnog dijela Ljubljane.

Ako odete u Postojinsku ili Industrijsku ulicu na ljubljanskom Viču, primetićete mnogo sličnih kuća. Istovremeno, oči mnogih ljudi zaustavljaju se na neobičnim krovovima – njihove strane su neobično strme.

Kuće će uskoro proslaviti stotu godišnjicu i dio su jednog od najambicioznijih projekata zadružnog graditeljstva u toj zemlji. Gradnju je organizovala stambena zadruga Stan in dom, osnovana prije skoro jednog vijeka.

U nekoliko faza na ljubljanskom Viču izgrađeno je ukupno skoro dvije stotine kuća određenog spoljašnjeg izgleda – bile su to visokospratnice sa duplim potkrovljem. Postoje tri tipa veličine, sa tri do pet soba.

U novine su dospjeli zbog krova

„Ova zadruga je interesantna jer se u potpunosti radilo o samoorganizovanju pojedinaca. Nije je sponzorisala ni opština ni firma, što je poznato i u klijenteli – srednjoj klasi. Kuće su sve iste, ne luksuzne, ali dovoljno udobne male buržoaske vile, koje su bile dostupne u nekoliko različitih veličina i mogle su se kasnije proširiti“, objašnjava arhitekta i docent na Arhitektonskom fakultetu Miloš Kosec.

Građevinska površina je bila 60 do 80 kvadratnih metara. Kuće u Ljubljani su nudile sve što je potrebno za ugodan boravak, uporediv sa današnjim standardom. Čak i najmanja verzija je sadržala kuhinju, tri sobe, balkon, kabinet i vešeraj i kupatilo u podrumu.

Zbog nagiba moguće je duplo potkrovlje

Arhitekta Ivan Zupan projektovao je karakterističan strmi krov, koji je izazvao polemiku u dnevnim novinama, jer nije odgovarao ljubljanskom ambijentu, navodi se u knjizi Tražim stan – 100 godina stambene izgradnje, u izdanju Muzeja g. Arhitektura i dizajn.

Zbog neobičnog oblika krovova, kuća je čak dobila i nadimak „mravlja kolonija“, po vrsti pečurke sa šiljatim šeširom.

„Krovovi su zanimljivi i po tome što su izazvali kratku, ali žučnu raspravu u Ljubljani o tome šta je u arhitekturi ‘domaće’, a šta ‘strano’. Ubrzo nakon stvaranja Jugoslavije, odnosno u to vreme Kraljevine SHS, deklarativno okretanje od germanskih modela bilo je i pitanje političke konotacije, ne samo živih ideala“, dodaje Kosec.

Naravno, nagib krova nije bio samo vizuelni element, već je prvenstveno imao praktičnu ulogu. Strmi krovovi povećali su visinu stajanja i omogućili preuređenje potkrovlja za stanovanje, što je omogućilo još veće povećanje površine poda.

Smanjene kirije ili kupovina uz povoljan kredit

Zadružna gradnja je jedan od najobimnijih primjera organizovane stanogradnje iz vremena između dva rata u našoj zemlji. Ubrzo nakon izgradnje, zadruga je kritikovana da nije riješila stambenu krizu radničke klase, što je trebalo da im bude cilj, ali uprkos nižim cijenama izgradnje i zakupa, u komšiluku uglavnom žive ljudi iz prilično komforne srednje klase.

Projekat je osmišljen tako da je zadruga kupila nešto više od 26.000 kvadratnih metara zemljišta. Dio objekata je sama sagradila i potom izdavala svojim članovima po sniženim zakupninama, dok su dio objekata po zajedničkim planovima gradili pojedinačni članovi, koji su takođe mogli da dobiju povoljan kredit za izgradnju, navodi knjižica Namen Stan in Doma, koju je priredio Emil Podkrajšek.

Cijene kuća su se kretale od 100.000 do 130.000 dinara u vrijeme kada je plata činovnika bila oko 3.000, a radnika 1.000 dinara mesečno.

Mnogi rimejkovi

Spoljašnjost kuća u Ljubljani danas nije više ujednačena kao prije skoro 100 godina. U mnogim slučajevima, naredni vlasnici su promijenili prvobitni izgled sa dodacima i proširenjima.

Marko Rabuza, novinar Forbes Slovenija