Zašto je Podgorica na listi najgorih evropskih gradova za život – građani se žale na korupciju, javni prevoz, zdravstvene usluge

Podgorica se u novoj Studiji Evropske komisije za 2023. godinu, našla među deset gradova u Evropi gdje su ljudi najmanje zadovoljni životom. Od ukupnog broja anketiranih građana, 77 odsto je reklo da je zadovoljno životom u Podgorici, u odnosu na 97 odsto u Cirihu i više od 90 odsto Kopenhagenu, Lajpcigu, Stokholmu, Ženevi…

Na listi deset evropskih gradova gdje su ljudi najmanje zadovoljni životom su i Palermo (sa 62 odsto zadovoljnih ispitanika), Atina (65 odsto), Istanbul (65 odsto), Tirana (66 odsto), Beograd (69 odsto), Rim (71 odsto), Skoplje (72 odsto).

Za potrebe Studije, anketirani su stanovnici širom Evrope kako bi ocijenili kakvi su gradovi za život na osnovu ključnih faktora kao što su stanovanje, zelene površine i zdravstvena zaštita. Anketa obuhvata 83 grada u EU, zemljama Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), Ujedinjenom Kraljevstvu, Zapadnom Balkanu i Turskoj.  Anketa je urađena godine na uzorku od najmanje 839 stanovnika u svakom gradu, što je ukupno 71.153 završena intervjua.

U Studiji se navodi da kvalitet života uključuje sve faktore koji utiču na ono što ljudi vrednuju u životu, izvan isključivo materijalnih aspekata.

“Zavisi ne samo od objektivnih, provjerljivih aspekata kao što su prihodi i obrazovanje, već i od osjećanja i percepcija o standardu života, kvalitetu društva i životne sredine oko nas. Mjerenje percipiranog kvaliteta života može biti posebno vrijedno nakon velikih događaja kao što je pandemija COVID-19, koja je imala snažan uticaj na zadovoljstvo životom i opšte blagostanje, osim uticaja na zdravstvene i socioekonomske ishode“, piše u Studiji.

Ukazuje se i da mnogi problemi povezani sa kvalitetom života – troškovi stanovanja, čist vazduh, kulturne pogodnosti (na pr. pristup muzejima), transport, mogućnosti zapošljavanja, rizici (na pr. kriminal) – zavise od toga gdje osoba živi, što je razlog zašto mesto prebivališta utiče na kvalitet života.

“Postoje određene pogodnosti koje mogu biti posebno relevantne za kvalitet života specifičnih grupa ljudi, kao što su porodice i stariji. Štaviše, kvalitet života manjinskih grupa može zavisiti od percepcija inkluzivnosti grada i njegovih stanovnika. Nedavna istraživanja pokazala su da politike koje mogu poboljšati pogodnosti grada, njegovu inkluzivnost i bezbjednost vjerovatno takođe povećavaju zadovoljstvo stanovnika životom u tom gradu“, piše u studiji.

Čak 82 odsto ispitanih u Podgorici smatra da postoji korupcija u lokalnoj upravi

Na pitanje da li je njihov grad dobro mjesto za život imigranata iz drugih zemalja, 58 odsto anketiranih iz Podgorice odgovorilo je potvrdno, što je ponovo svrstalo Podgoricu među deset najgorih gradova u Evropi za život imigranata. Tu su i Rim (54 odsto), Pariz (54 odsto), Sofija (49 odsto), Verona (57 odsto), Beograd (55 odsto), Skoplje (33 odsto).

Sa druge strane, 95 odsto ispitanika iz Kardifa reklo je da je njihov grad dobro mjesto za život imigranata, zatim njih 90 odsto iz Lisabona, 87 odsto iz Barselone i Hamburga, 86 odsto iz Helsinkija.

Svega 37 odsto građana Podgorice izjasnilo se da je grad dobro mjesto za život LGBTIQ osoba, a gori rezultat bilježe turski gradovi – Dijarbakir (27 odsto), Istanbul (34 odsto), Ankara (35 odsto). Skoplje je nešto bolje od Podgorice (38 odsto), dok se 53 odsto anketiranih u Beogradu izjasnilo da je grad dobro mjesto za život LGBTIQ osoba.

Cirih je, prema mišljenju 96 odsto ispitanika, najbolje mjesto za LGBTIQ osobe, zatim Rekjavik (95 odsto), Kopenhagen (94 odsto), Minhen (93 odsto), Oslo (92 odsto)…

Čak 82 odsto ispitanih u Podgorici smatra da postoji korupcija u lokalnoj javnoj upravi grada. Da je lokalna uprava u Beogradu korumpirana smatra i 88 odsto ispitanika, u Zagrebu 77 odsto, Skoplju 84 odsto, Bukureštu 83 odsto, Rimu 81 odsto, Palermu 78 odsto, Sofiji 76 odsto, Rigi 75 odsto.

Studija je pokazala da najmanje ispitanika, 20 odsto, smatra da postoji korupcija u lokalnoj upravi u Kopenhagenu i Cirihu, 26 odsto u Groningenu, 33 odsto u Strazburu, 34 odsto u Minhenu i Rostoku…

Da se većini ljudi u njihovom gradu može vjerovati smatra svega 37 odsto ispitanih u Podgorici, dok se njih 22 odsto njih osjećali usamljeno u prethodne četiri sedmice. S druge strane svega četiri odsto ispitanika se osjećalo usamljenim u Luksemburgu, pet odsto u Strazburu, šest odsto u Ženevi, osam odsto u Cirihu, Briselu, Kopenhagenu…

U Podgorici je, prema studiji, 63 odsto građana zadovoljno svojom ličnom radnom situacijom. U Beogradu i Skoplju je zadovoljnih 60 odsto, u Atini 56 odsto, Palermu 57 odsto.

Najzadovoljniji su građani Rostoka (85 odsto), Luksemburga i Rekjavika (84 odsto), Ženeve, Dortmunda i Berlina (83 odsto)….

Svega 24 odsto ispitanika u Podgorici koristi javni prevoz, dok je taj procenat najveći u Pragu 71 odsto.

Kada je u pitanju zadovoljstvo javnim prevozom u gradu, svega 37 odsto ispitanih u Podgorici odgovorilo je potvrdno.

Podgorica je i među deset najgorih gradova prema zadovoljstvu građana kulturnim objektima i zelenim površinama u gradu (55 odsto se izjasnilo da je zadovoljno).

Mali procenat ljudi zadovoljno je zdravstvenim uslugama u Podgorici, svega 36 odsto, u odnosu na 93 odsto zadovoljnih u Cirihu, 92 odsto u Groningenu, 91 odsto u Antverpenu i Ženevi, 89 odsto u Ližu i po 88 odsto u Luksemburgu, Amsterdamu, Oslu i Briselu.

Rezultati istraživanja iz 2023. godine pokazuju da je ukupno zadovoljstvo u evropskim gradovima palo u odnosu na nivo zadovoljstva zabilježen 2019. godine, ali ostaje visoko, sa skoro devet od deset ljudi koji izjavljuju da su zadovoljni životom u svom gradu.

“U jeku opšteg pada, rezultati potvrđuju ono što je već uočeno 2019. godine, a to su značajna poboljšanja u percipiranom kvalitetu života u gradovima u istočnim državama članicama“, piše u studiji.