Ministar Saša Mujović: Veliko interesovanje investitora za gradnju hidroelektrana u Crnoj Gori

Postoji ogromno interesovanje stranih investitora da uđu u partnerski odnos ili sa Elektroprivredom (EPCG)  ili sa Vladom Crne Gore u projektima izgradnje velikih hidrolektrana (HE).

To je u intervjuu za Forbes magazin rekao ministar energetike i rudarstva Saša Mujović, podsjećajući da su u najzrelijoj fazi projekti HE Kruševo i HE Komarnica. Napominje da se za Komarnicu još čeka izjašnjenje Agencije za zaštitu životne sredine, čiji će stav Vlada poštovati.

Mujović ističe da su pred Crnom Gorom veliki  izazovi u energetskom sektoru i do sredine godine trebalo bi da bude usvojen ključni dokument – Nacionalni energetski i klimatski plan koji treba da odgovori na mnoga bitna pitanja, uključujući i ono koliko će Termoelektrana (TE) Pljevlja još raditi.

Mujović najavljuje subvencije korisnicima električnih automobila i za Forbes Crna Gora otkriva da je Vlada donijela odluku po kojoj će sve buduće nabavke automobila za potrebe javnog sektora imati obavezu da sadrže 1% elektromobila, odnosno vozila na električni pogon.

Kako biste kratko opisali trenutnu energetsku situaciju u Crnoj Gori?

Energetska situacija u Crnoj Gori je stabilna. Imamo dovoljnu količinu električne energije da pokrijemo domaće potrebe, a na ruku nam idu i vrlo povoljni klimatski uslovi. U ovom mjesecu nemamo neke ekstremno niske temperature, naše akumulacije su pune, što nam daje određenu dozu fleksibilnosti da možemo i određenu količinu električne energije da izvezemo. Sa aspekta prenosne i distributivne mreže, mogu da kažem da je situacija zadovoljavajuća i da možemo garantovati našim krajnjim potrošačima sigurno snabdijevanje električnom energijom adekvatnog kvaliteta. Dakle, ako bi rezimirali, mogli bismo reći da je situacija potpuno zadovoljavajuća, da treba da budemo spokojni, ali nikako da budemo uspavani, jer su izazovi koji nas čekaju u energetskom sektoru jako veliki.

Nedavno ste rekli da pitanje integracije obnovljivih izvora energije u energetski sistem Crne Gore nije izbor nego obaveza, a za ispunjavanje te obaveze je potreban i jedan plan integracije. Šta smo uradili do sada?

Ajmo da krenemo od  suprotnog smjera. Šta imamo? Imamo ono što je najvažnije. Imamo dovoljno neiskorišćenog potencijala u vjetru, suncu i vodi. Naravno, ovo što ste postavili kao pitanje je apsolutno isto tako značajno jer jednostavno, ukoliko nemate strategijski pristup, ukoliko nemate dokumentaciju koja će pratiti sve to, onda postoji realna opasnost da svi ti potencijali postanu neiskorišćena šansa. S tim u vezi, mi smo u procesu izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, ključnog dokumenta koji treba da bude donesen do sredine ove godine. I taj Nacionalni energetski plan definiše način kako ćemo koristiti, kojom dinamikom naše obnovljive izvore električne energije i kako ćemo ih integrisati u elektroenergetski sistem.

Uz to da napomenem da smo na pragu donošenja zakona o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, što je takođe još jedna zakonska podrška u pravcu veće implementacije i integracije obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem Crne Gore.

S obzirom na to da ste Vi prvo profesor, pa onda i ministar, šta mislite da je bolje – vetroelektrane, hidroelektrane, solarna energija ili sve to kombinovano?

Sve to kombinovano, najbolje je napraviti miks. Što je kvalitetniji taj energetski miks, to je bolje za elektroenergetski sistem. Svi izvori koji ste naveli su manje ili više zavisni. Odnosno, bolje reći ne možete nijedan od navedena tri izvora proglasiti stabilnim izvorom energije, kao što je to, na primer, termoelektrana. Hidroelektrane zavise, kao što znate, od padavina, sunčeva i vjetroenergija opet od nekih drugih prirodnih fenomena. Tako da jednostavno, da bismo izbjegli da u potpunosti zavisimo od nekoga ili nečega, najbolje je imati sve to u jednom miksu i onda da sami možete krojiti šta vam u datom momentu najbolje odgovara.

Pomenuli ste termoelektrane. Crna Gora će u jednom trenutku na putu prema Evropskoj uniji morati da se odrekne Termoelektrane Pljevlja. Do kada mislite da je realno da možemo koristiti njen kapacitet?

Nije se lako odreći Termoelektrane iz nekoliko razloga. Prvo, sa tehničkog aspekta, Termoelektrana je izuzetno vrijedan izvor energije. Proizvodi skoro najjeftiniju moguću energiju. Takođe i sa ekonomskog, sa socijalnog aspekta. Ne možemo zanemariti veliki broj ljudi koji radi u Termoelektrani Pljevlja i ne samo u Termoelektrani, nego u čitavoj pratećoj infrastrukturi koja pomaže rad Termoelektrane. Tako da, ono što je naša intencija i o čemu moramo voditi računa, da ta elektrana radi dovoljno dugo dok mi ne riješimo problem i nađemo način kako da izvršimo substituciju TE sa nekim drugim prihvatljivijim izvorom energije.

Radimo na tome, opet se vraćam na Nacionalni energetski i klimatski plan. On je taj koji treba da odgovori na pitanje koja je to godina kada bi Termoelektrana trebalo da izađe iz pogona. I jednostavno, ne bi se baš striktno vezivao za samu godinu. Neće to biti problematično, neće to biti toliko problematično sa aspekta Energetske zajednice i Evropske unije. Ono što traže od nas jeste da mi pokažemo zrelost, spremnost da odgovorimo obavezama koje sami preuzeli i sami potpisali. Dakle, daće oni nama dovoljno vremena, ali jednostavno moramo se kretati u pravcu rješavanja i iznalaženja rešenja za substituciju TE Pljevlja.

Da li se radi na jačanju prenosne mreže? Može li mreža da prihvati veliki broj solarnih elektrana koje se grade?

Da krenem od drugog pitanja – ne može. U ovom momentu imamo znatno više izdatih urbanističko-tehničkih uslova nego što su realni kapaciteti prenosnog i distributivnog sistema Crne Gore. Dakle, opet, da li radimo i da li ćemo raditi ne može da bude apsolutno pitanje. To je naša obaveza. Pogotovo sa aspekta prenosne mreže gdje je glavni prioritet završetak kompletiranja tog tzv. transbalkanskog koridora. Završeno je 90% tog koridora, ali, nažalost, nekih 10% je u zastoju kao posljedica nekih problema vezanih za eksproprijaciju zemljišta i protivljenja građana, odnosno, mještana Đurđevića Tare. Tako da, jednostavno, bez kvalitetne infrastrukture koja će moći podnijeti toliki upliv i toliko priključenje novih izvora, zaista ne možemo ni o čemu govoriti. Sva naša priča i sva naša nadanja da će nam energetika biti razvojna šansa i da ćemo, praktično, oploditi to što imamo kao potencijal zaista postoji velika bojazan da bude samo slovo na papiru.

Možemo li doći u situaciju da vlasnici tih solarnih elektrana u nekom trenutku tuže državu jer nemaju mogućnost da se priključe na prenosnu mrežu?

Ne može doći, iz prostog razloga što priključak ne daje država, nego priključak daje operator prenosnog ili distributivnog sistema. Dakle, taj neko ko traži priključak obraća se, na primjer, Crnogorskom elektroprenosnom sistemu, sa njima sklapa ugovor i u tom ugovoru se jasno definiše koji su uslovi koje taj investitor mora da ispuni da bi dobio uslov za priključenje. Upoznat sam i mogu vam reći da jedan od uslova koji se tamo navodi je upravo završetak transbalkanskog koridora, eventualno pojačavanje prenosne infrastrukture u smislu izgradnje nekih novih transformatorskih stanica i prenosnih vodova. Dakle, jasno je definisano i investitor je taj koji na sopstveni rizik, na sopstvenu odgovornost prihvata i preuzima taj ugovor.

Kada možemo očekivati izgradnju neke velike hidroelektrane?

Izgradnja takvog jednog objekta je prilično vremenski zahtjevna. Ne možete očekivati da se neki veći energetski objekt toga tipa realizuje za vremenski period manji od sedam do 10 godina. Ako posmatramo aktuelne projekte koje ima Elektroprivreda Crne Gore, onda je u najzrelijoj fazi projekat Komarnica. Međutim, on je sa nekog drugog aspekta sporan i čekamo stav odnosno izjašnjenje Agencije za zaštitu životne sredine. S druge strane, drugi projekat koji je sa aspekta zrelosti u određenoj naprednoj fazi je projekat hidroelektrane Kruševo. I opet kažem, kada bi se s tim projektom krenulo sjutra, mislim da za nekih sedam godina bi taj projekat mogao biti realizovan. Dakle, to su projekti i moram da napomenem da postoji ogromno interesovanje stranih investitora da uđu u partnerski odnos ili sa Elektroprivredom Crne Gore ili sa Vladom Crne Gore. To su najkredibilnije moguće svjetske kompanije, tako da moramo to iskoristiti i ide se u tom pravcu. Da napomenem takođe i veliki potencijal rijeke Ćehotina i to nam je u planu da napravimo. Tako da imamo mogućnosti, imamo šanse, jednostavno ovakvu šansu nikako ne smijemo ispustiti.

Hidroelektralna Komarnica je još uvijek u igri, niste odustali potpuno?

Ja sam za poštovanje zakona i procedura. Dakle, projekat je izrađen, u taj projekat je uloženo prilično novca, sredstava,napravljene su razne analize. Taj projekat je osporen od strane ekološkog sektora. Čekamo izjašnjenje Agencije za zaštitu životne sredine i normalno, potpuno sam saglasan sa tim, da postupimo na način kako to bude stav Agencije za zaštitu životne sredine. Ako je njihov stav takav, da Komarnica, odnosno ova hidroelektrana, šteti životnoj sredini i pravi nam veću štetu nego što donosi korist, onda sam apsolutno protiv izgradnje. Takođe, Komarnica nam pruža i mogućnost fleksibilnosti. Projekat koji je predložen, može da pretrpi određenu izmjenu i da od Komarnice napravimo, na primjer, reverzibilnu hidroelektranu, koja bi bila manjeg kapaciteta, manje mogućnosti generisanja energije, ali na taj način bi izbjegli i određene ekološke zamke i određene bojazni koji su istakli predstavnici ekološkog sektora. Dakle, bitno je da se čujemo, bitno je da razgovaramo i bitno je da u interesu Crne Gore dođemo do najboljih mogućih rešenja.

Neke vlade u Evropi ali i u regionu subvencioniraju kupovinu električnih automobila. Da li razmišljate o tome?

Apsolutno, istina stidljivim i sitnim koracima smo krenuli u tu pravcu. Mogu da kažem da je Vlada donijela odluku po kojoj će sve buduće nabavke automobila za potrebe javnog sektora imati obavezu da sadrže 1% elektromobila, odnosno vozila na električni pogon. Ono što je sljedeća ideja jeste da idemo u pravcu dodatnih subvencija odnosno podsticaja za elektromobile u smislu da im se omogući niža cijena registracije, da se obezbijede slobodna parking mjesta, slobodno punjenje i tako dalje. Dakle, želimo da stimulišemo na taj način da što veći broj ljudi koristi elektromobile. Imamo i Ekofond i njihov potencijal u smislu subvencioniranja nabavke električnih vozila. To je jako bitno jer, znate i sami, imamo određene obaveze sa aspekta zaštite životne sredine, imamo obavezu da smanjimo emisiju CO2, imamo i u saobraćaju jedno rekao bih potentno područje kako to možemo postići, odnosno ići u pravcu ispunjenja naših obaveza sa tog aspekta.