Evropa protiv Ilona Maska: Pet načina na koje EU pokušava da ograniči dominaciju Starlinka
Evropska unija vodi borbu protiv Starlinka Ilona Maska (Elon Musk) na najmanje pet frontova – od ograničavanja pristupa, preko jačanja konkurencije, do pripreme novih propisa kojima nastoji da suzbije sve veću dominaciju tehnološkog milijardera u svemirskoj industriji, piše Politiko (Politico).
Najbogatiji čovjek u svijetu širi svoj uticaj u svemiru i nastoji da Starlink, svoju kompaniju za satelitski širokopojasni internet, pretvori u „velikog mobilnog operatera“.
Nedavne vijesti o usporavanju vojne verzije Starlinkovih usluga u Ukrajini, koje je otežalo Kijevu odbranu od ruskih napada, ponovo su pokazale rizike oslanjanja na poslovanje jednog čovjeka tokom rata.
U Evropi vlade i kompanije strahuju od zavisnosti od Maskove tehnologije, zbog čega intenziviraju napore da joj se suprotstave.
„Zavisnost Ukrajine od Starlinka ukazuje na ranjivost evropskih odbrambenih sistema koji se oslanjaju na američku tehnologiju“, navela je u saopštenju finska poslanica Evropskog parlamenta iz redova desnog centra Aura Sala (Aura Salla).
To je, kako je istakla, „još jedan podsjetnik da Evropa mora da smanji svoju opasnu tehnološku zavisnost – što prije“.
Politiko analizira pet načina na koje Evropska unija pokušava da ograniči dominaciju Maskovih satelita na nebu.
1. Otvaranje puta evropskom konkurentu Starlinka
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) podržala je dogovor kompanija Airbus, Leonardo i Thales o objedinjavanju njihovih satelitskih i svemirskih poslova u jednu veliku kompaniju.
Projekat, pod kodnim nazivom „Bromo“, mogao bi da postane konkurent kompaniji SpaceX, u čijem sastavu posluje Starlink.
„To su industrijski šampioni kakvi su nam potrebni ako Evropa želi da predvodi svemirsku ekonomiju budućnosti“, poručila je Fon der Lajen prošlog mjeseca na međunarodnom svemirskom samitu u Parizu.
Veoma je neuobičajeno da predsjednica Evropske komisije javno podrži predloženo spajanje kompanija koje još nijesu odobrili evropski regulatori za zaštitu konkurencije.
Zajedničko preduzeće nastoji da primijeni dio poslovnog modela koji je SpaceX-u donio uspjeh, objedinjavajući proizvodnju satelita, zemaljske sisteme i svemirske usluge pod jednim krovom.
Međutim, nije sigurno da će dogovor zadovoljiti antimonopolska pravila EU.
Čak i ako regulatori odobre spajanje, novoj kompaniji mogle bi biti potrebne godine da dostigne obim poslovanja i tehnološke mogućnosti Maskovih svemirskih kompanija.
2. Ograničavanje Maskovog pristupa satelitskim frekvencijama
Evropska komisija je ranije ove godine pokrenula inicijativu da ključne djelove satelitskog frekvencijskog spektra rezerviše za evropske operatere, kako bi osigurala bezbjednost i zadržala kontrolu nad tim vrijednim resursom.
Frekvencijski opsezi koje Evropa želi da zadrži posebno su pogodni za omogućavanje direktnog satelitskog povezivanja mobilnih telefona, bez potrebe za baznim stanicama ili dodatnim antenama.
Taj potez odmah je izazvao protivljenje Maskove kompanije.
„Predlog stvara značajnu vjerovatnoću da Evropljani ostanu bez satelitskih usluga koje omogućavaju direktno povezivanje uređaja ili da nove evropske operacije izazovu probleme sa smetnjama u komunikacijama širom svijeta, uključujući hitne službe poput onih u Ukrajini“, upozorio je SpaceX u dokumentu na četiri stranice do kojeg je došao Politiko.
Evropske vlade sada rade na tome da velikim evropskim telekomunikacionim kompanijama olakšaju pristup traženim frekvencijama.
Starlink bi i dalje mogao da konkuriše za korišćenje pojedinih djelova satelitskog spektra, ali EU želi da zadrži čvršću kontrolu nad tim resursom.
3. Izgradnja sopstvene evropske satelitske mreže
Evropska unija već radi na razvoju sopstvene satelitske konstelacije pod nazivom IRIS².
Taj sistem trebalo bi da državnim institucijama obezbijedi bezbjedne komunikacije, a građanima pouzdan širokopojasni internet.
„Rat u Ukrajini pokazao je koliko bezbjednost Evrope zavisi od svemira. I na tom polju Evropa mora da uradi više, a to je za nas hitna potreba“, rekao je novinarima portparol Evropske komisije Tomas Renije (Thomas Regnier).
Međutim, ambiciozni projekat već kasni nekoliko godina.
Prema prvobitnim planovima, pružanje usluga trebalo je da počne 2024. godine, dok je dostizanje punog kapaciteta bilo predviđeno za 2027.
Troškovi su u međuvremenu porasli, a dio finansiranja moraće da bude obezbijeđen kroz naredni budžet Evropske unije, o kojem se vode intenzivni pregovori.
Lansiranje prvih satelita iz planirane konstelacije od njih ukupno 348 sada se očekuje 2029. godine.
Početak pružanja prvih usluga planiran je najranije za 2030.
Poređenja radi, Starlink već ima više od 10.000 satelita u orbiti.
4. Obezbjeđivanje alternative Starlinku za Ukrajinu
Ukrajinske snage posljednjih nedjelja suočavale su se sa ograničenjima brzine Starlinkove veze, što im je otežavalo presretanje ruskih napadačkih dronova i izvođenje napada srednjeg dometa.
U subotu je ukrajinski ministar odbrane saopštio da su usluge obnovljene, omogućivši ukrajinskim snagama da ponovo koriste dronove pri velikim brzinama.
Međutim, ubrzo nakon toga Mask je na društvenoj mreži X izjavio da Kijev krši uslove korišćenja Starlinka time što sistem upotrebljava za ofanzivne napade dronovima.
Čitav slučaj povećao je pritisak na Evropsku komisiju da Ukrajini omogući pristup postojećem projektu bezbjednih satelitskih komunikacija koji zajednički sprovodi nekoliko država članica EU.
Riječ je o sistemu Govsatcom, koji je počeo da radi početkom 2026. godine.
Njegova namjena je da podrži ključne komunikacione usluge državnih institucija dok satelitska konstelacija IRIS² ne postane operativna.
Pregovori između Brisela i Kijeva zvanično su počeli u martu 2026. godine, ali još nijesu doveli do konkretnog pomaka.
Evropski Govsatcom takođe ne bi mogao da ponudi sve mogućnosti Starlinka, ali bi mogao da posluži kao rezervno rješenje.
„Ono što ne razumijem jeste zašto Evropska komisija i države članice nijesu učinile sve što je moguće da brzo postignu sporazum koji bi omogućio Ukrajini da koristi ovaj sistem“, rekao je francuski poslanik Evropskog parlamenta Kristof Grudler (Christophe Grudler) u intervjuu.
5. Regulatorna i pravna borba protiv Starlinka
Zakonodavci u Briselu trenutno rade na najmanje tri zakonska predloga i regulatorne inicijative koje bi mogle da otežaju, uspore ili zakomplikuju širenje Starlinka u Evropi.
Glavni pregovarač Evropskog parlamenta za reformu telekomunikacionih pravila EU, poljski centrista Mihal Kobosko (Michał Kobosko), želi da Maskova kompanija, prilikom traženja evropskih odobrenja za usluge Starlinka, mora da poštuje nova pravila o bezbjednosti lanca snabdijevanja.
Prema predlogu do kojeg je došao Politiko, Kobosko se zalaže i za strože obaveze u vezi sa čuvanjem podataka, postupanjem po zakonitim zahtjevima za presretanje komunikacija i imenovanjem zakonskih zastupnika.
Istovremeno, prvi zakon Evropske unije o svemiru, o kojem se trenutno raspravlja, trebalo bi da uvede nova pravila za sajber bezbjednost, svemirski otpad i zaštitu životne sredine, koja bi se odnosila na Starlink i druge strane satelitske operatere.
Ova pravila možda neće biti dovoljna da zaustave Starlink, ali su već izazvala oštre reakcije američkih vlasti.
Američki Stejt dipartment ih je tokom nedavnih konsultacija kritikovao kao „neprihvatljiva regulatorna opterećenja“ koja „izgledaju posebno usmjerena protiv američkih kompanija“.
Predsjednik američke Savezne komisije za komunikacije (FCC) Brendan Kar (Brendan Carr) izjavio je za Politiko u martu da će SAD uzvratiti i uvesti ograničenja evropskim uslugama ukoliko američke kompanije budu ometane u poslovanju.
