EU priprema akcione planove za članstvo za najperspektivnije kandidate

Brisel prvi put razmatra utvrđivanje ciljnih rokova za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju za završetak ključnih faza pristupnih pregovora, piše Politiko (Politico).

„Evropska unija priprema predloge prema kojima bi četiri zemlje koje su najbliže članstvu dobile jasan, korak-po-korak put ka ulasku u Uniju, dok bi ostali kandidati ostali iza njih“, navodi briselski portal.

Za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju razmatraju se ciljane „mape puta“, rekla su za Politiko dva visoka zvaničnika Evropske komisije koji rade na nacrtu predloga. Planovi su dio nastojanja da se ubrza proces proširenja koji traje decenijama. Zvaničnicima je omogućena anonimnost zbog osjetljivosti tih planova.

Te četiri zemlje smatraju se predvodnicima u procesu pristupanja EU, ali i dalje napreduju sporo i bez jasnih rokova kada bi mogle formalno postati članice. Iako Brisel već dugo podržava njihove kandidature, ove mape puta prvi put bi im dale uvjeravanje da će, ukoliko nastave sa ključnim reformama, biti primljene u Uniju, uz okvirne rokove za završetak pregovora.

Jedan od zvaničnika rekao je da će mape puta jasnije definisati šta se tačno očekuje od svake zemlje kandidata, ali i stvoriti obaveze za postojeće članice EU, koje moraju dati saglasnost da bi proces napredovao.

Planovi bi takođe trebalo da utvrde okvirne datume za završetak grupa reformi, poznatih kao pregovarački „klasteri“, što predstavlja važne prekretnice na putu ka članstvu.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) najavila je ciljanu podršku zemljama kandidatima „koje su ostvarile najveći napredak“ tokom govora o stanju Unije ranije ovog mjeseca.

Međutim, druge zemlje kandidati koje su u ranijoj fazi procesa, poput Kosova, Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine, za sada ne bi dobile takve mape puta, potvrdili su zvaničnici.

One ne bi bile ponuđene ni Gruziji, Turskoj i Srbiji, čiji su pristupni procesi praktično zaustavljeni zbog zabrinutosti u vezi sa nazadovanjem u oblasti demokratije i pravosuđa.

Portparol Evropske komisije potvrdio je da će nove mape puta „obezbijediti put ka završetku pristupnih pregovora“.

„One će sadržati jasnu listu prioriteta: rokove i konkretne obaveze koje treba da pomognu najnaprednijim kandidatima da završe neophodne reforme“, naveo je portparol.

„Geopolitički imperativ“

Lideri EU sve više se okreću drugim prodemokratskim državama otvorenim za trgovinu, naročito u neposrednom susjedstvu, u vrijeme tenzija sa partnerima poput Sjedinjenih Američkih Država, neprijateljskih praksi Kine i prijetnji iz Rusije.

Zvaničnici strahuju da proces pristupanja EU traje predugo, što zemlje kandidate izlaže razočaranju ili pritisku rivala da odustanu od članstva.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada EU odvojeno preispituje i svoje politike „pred proširenje“. Zvaničnici smatraju da zemljama kandidatima treba ponuditi bolji put ka „postepenoj integraciji“ u Uniju, kroz ekonomske koristi i pristup zajedničkim projektima kao nagradu za ostvareni napredak.

Ta revizija politike, koju vodi bliski savjetnik Ursule fon der Lajen Aleksandr Adam (Alexandre Adam), trebalo bi da bude predstavljena visokim zvaničnicima 6. oktobra. Cilj je da se zemlje kandidati zadrže na putu ka EU dok njihov formalni proces pristupanja traje.

„Proširenje ostaje geopolitički imperativ. Međutim, pristupanje zahtijeva vrijeme“, navodi se u nacrtu dokumenta o reviziji politike pred proširenje, u koji je Politiko imao uvid.

„Zemlje kandidati moraju završiti rigorozan proces zasnovan na zaslugama i sprovesti dalekosežne i trajne reforme. To vrijeme treba u potpunosti strateški iskoristiti kako bi se i Unija pripremila za veći broj članica i produbila postepena integracija u oblastima od zajedničkog interesa.“

U okviru te revizije, Fon der Lajen i komesarka za proširenje Marta Kos predložiće promjene u unutrašnjem funkcionisanju Unije kako bi se uspostavile zaštitne mjere koje bi spriječile nove članice da ometaju ključne politike ili odustanu od preuzetih obaveza.

Izmjene bi mogle uključiti hitne klauzule i prelazne periode prije nego što određena prava iz članstva budu u potpunosti odobrena.

„Revizije politika pokazuju da Unija može da primi veći broj članica kroz ciljane prilagodbe, uglavnom u okviru postojećih ugovora“, navodi se u nacrtu, uz argument da temeljne pravne akte EU nije potrebno mijenjati kako bi se odgovorilo na zabrinutost u vezi sa proširenjem.

Članice oprezne zbog iskustva sa Mađarskom

Glavni gradovi država članica oprezni su kada je riječ o prijemu novih članica, od kojih neke imaju svega nekoliko decenija iskustva sa demokratskom vlašću.

Razlog je, između ostalog, iskustvo sa Mađarskom i nazadovanjem u oblasti vladavine prava pod bivšim premijerom Viktorom Orbanom, kao i korišćenjem prava veta za blokiranje ključnih politika, poput sankcija Rusiji i podrške Ukrajini.

Podrška svih postojećih članica mora biti jednoglasna kako bi zemlje kandidati mogle da napreduju kroz proces pristupanja EU.

Nacionalni lideri trebalo bi da razmatraju kako i kojom brzinom nove članice mogu biti primljene tokom dvodnevnog samita u Briselu, koji počinje 15. oktobra. Evropska komisija će od njih zauzvrat tražiti političku podršku za ubrzavanje procesa.

Evropski savjet će održati „stratešku raspravu o proširenju i unutrašnjim reformama“, pokazuje nacrt dnevnog reda.

Kos je ranije ovog mjeseca rekla za Politiko da se nada da će predložene promjene i razgovori sa liderima donijeti „jesen proširenja“, nakon godina sporijeg napretka.

Fon der Lajen ove sedmice putuje na Zapadni Balkan na razgovore sa liderima Crne Gore, Albanije, Sjeverne Makedonije i Kosova.

Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, međutim, neće posjetiti, jer se obje zemlje nalaze usred nacionalnih izbora.